Velikani srpske književne reči Miloš Crnjanski, Meša Selimović i Jovan Jovanović Zmaj dobiće uskoro spomenike u Beogradu, gradu koji su zadužili svojim delom i svojim prijateljstvom. Kako Novosti saznaju, Skupštini grada Beograda biće predloženo da na sednici, krajem jula, donese odluku o podizanju spomenika.
– Neki od ovih pesnika imaju biste. Verujem da zaslužuju spomenike s obzirom na njihov značaj za srpsku kulturu – kaže, za Novosti, zamenik gradonačelnika Goran Vesić.
Predlog za podizanje spomenika Jovanu Jovanoviću Zmaju potekao je od Igora Mirovića, predsednika Vlade AP Vojvodina, i taj spomenik biće poklon Vojvodine Beogradu. Zmaj je 12 godina živeo u srpskoj prestonici, u kući na uglu Krunske ulice i Kneza Miloša, na mestu današnje turske ambasade, gde je radio kao lekar.
– Zahvalni smo Vojvodini na divnom poklonu i to samo pokazuje kako su čvrste veze između Beograda i Novog Sada. Spomenik Zmaju biće podignut na uglu ulica Čika Ljubina i Zmaj Jovina – otkriva Vesić.
On je, u svojstvu građanina, podneo predlog za podizanje spomenika Crnjanskom i Selimoviću.
– Poznato je da je Crnjanski, po povratku iz emigracije u Beograd, bio priznat i cenjen ali da nije bio deo vladajuće nomenklature što ga je lišilo mnogih priznanja koje je za života zaslužio – kaže Vesić.
Crnjanski je jedno vreme živeo u hotelu „Ekscelzior“ da bi se sa svojom voljenom Vidom kasnije skrasio u stanu u Maršala Tolbuhina 81. Njegov spomenik će, pak, biti podignut u parku Manjež ili na Tašmajdanu, a ovu ideju pozdravila je i Zadužbina Miloša Crnjanskog.
– To je pravi način da se u Beogradu obeleži ne samo veliki moderni srpski pesnik, nego i pesnik najlepše poeme „Lament nad Beogradom“ – kaže, za Novosti, predsednik Zadužbine Milo Lompar.
Spomenik Meši Selimoviću biće postavljen na platou, na uglu ulica Kralja Petra i Gospodar Jovanove koji će pre toga biti proglašen javnom površinom i uređen kao urbani džep.
– Selimovićev roman Derviš i smrt kritičari su proglasili za jedno od najboljih proznih dela srpske književnosti. Zahvaljujući Večernjim novostima danas jedna od najprestižnijih književnih nagrada u našoj zemlji nosi njegovo ime.
Kada su se na jesen 1970. u bosanskim medijima pojavile prve vesti o selidbi Selimovića iz Sarajeva u Beograd sa glasinama su krenuli i otvoreni napadi na pisca.
– Beograd je – Beograd. Tamo je širina… Ići ću tamo gde je širina, gde sam studirao, mladost najlepšu proveo, a i Darka to želi – govorio je bliskim prijateljima.
U martu 1973. vozom je sa suprugom i ćerkama stigao u srpsku prestonicu, gde je, u iščekivanju sopstvenog stana, jedno vreme živeo kod svog velikog prijatelja Dobrice Ćosića. Umro je 11. jula 1982. u svom prostranom stanu, na osmom spratu u Jovanovoj 39, okružen porodicom. U oporuci, napisanoj u bolesničkoj postelji, svojim najmilijima ostavio je u amanet:
– Želim da Darka, Maša i Jasenka žive u Beogradu, jer u Bosni ima ljudi koji su kivni na moje držanje, na moju nezavisnost i na moj uspeh, pa bi se mogli sitno osvećivati mojoj porodici.
Naslovna fotografija: Snimak ekrana
Izvor Večernje novosti, 22. jul 2020.
