Jaka pregovaračka pozicija Srbije, frustracije zbog neuspeha projekta takozvanog nezavisnog Kosova u praksi i najave optužnica protiv komandanata terorističke OVK glavni su razlozi zašto kosovski Albanci samo fingiraju nastavak dijaloga u Briselu. Umesto da se posvete temama o kojima su se unapred dogovorili s Beogradom, ekspertski tim iz Prištine izbegava razgovore o ekonomskoj saradnji i ponavlja zahteve da bude potpisan „pravno obavezujući sporazum”.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju izjavio je posle jučerašnjeg sastanka da je srpska strana tokom dva dana tehničkih razgovora u Briselu iznela brojne argumente u vezi sa sudbinom nestalih Srba, otvorila pitanje povratka raseljenih osoba i razmotrila pitanja ekonomskih investicija EU u region. Đurić je za Tanjug naveo i da je prištinska strana „odbila da učestvuje u drugom danu razgovora” posvećenih ekonomskoj saradnji, ali i najavio mogući nastavak tehničkog dijaloga već u narednim danima.
Đurić navodi da je s predstavnicima Evropske komisije srpska strana sama razgovarala o planu investicija vrednom više od 12 milijardi evra podrške za Zapadni Balkan u narednih sedam godina. „Kao ozbiljna i odgovorna strana uz prisustvo ozbiljnih eksperata mi smo poslali najbolju moguću sliku o odgovornosti i ozbiljnosti Srbije u pristupu ovom dijalogu i želji Srbije da se pitanja rešavaju na miran način. S druge starne, ne mogu reći da su svi učesnici imali jednako ozbiljan i odgovoran pristup”, poručio je Đurić, koji je sa žaljenjem konstatovao da je premijer privremenih institucija u Prištini Avdulah Hoti „u političkom smislu pokušao da podmetne klipove u točkove razgovora u Briselu iznoseći neistinite tvrdnje o njihovoj sadržini i karakteru”. „Laži o nekakvom razgovoru o priznanju Kosova samo su u funkciji dnevne politike u Prištini”, naglašava Đurić.
Na pitanje Tanjuga da prokomentariše izjavu Hašima Tačija i Avdulaha Hotija, koji su iz Prištine poručili da ne žele da dijalog sa Srbijom „spuštaju na tehničke rasprave”, Marko Đurić kaže da je tu Srbija da pokaže ozbiljnost i odgovornost u razgovorima, a ne da „baca političke bombe i daje neodgovorne izjave”. On je naveo da su lideri prištinskih institucija upozoreni od najviših EU zvaničnika da se ne bave propagandom i izmišljanjem tema za dnevnopolitičku upotrebu već da razgovorima pristupe na ozbiljan način. „Ozbiljan i odgovoran pristup Srbije i predsednika Vučića ovim razgovorima se ceni i uvažava od zemlja članica, a Priština samu sebe isključuje iz dijaloga i razgovora”, zaključio je Đurić.
O neozbiljnosti Prištine govore upravo izjave Avdulaha Hotija, koji je posle sastanka s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem naišao na niz kritika u Prištini zbog nastavka dijaloga o tehničkim pitanjima. Hoti je odmah pokušao da se opravda izjavom da tehničkog dijaloga neće biti, već da će se neka tehnička pitanja rešiti u sklopu „konačnog sporazuma o međusobnom priznanju”. Međutim, u sredu je, kako je preneo Radio Slobodna Evropa, Hoti ipak potvrdio da će u Briselu delegacije Beograda i Prištine razgovarati o nestalim licima, ali i da će ujedno započeti izrada sporazuma o nestalima.
Među razlozima nezadovoljstva Albanaca jeste i činjenica što EU ni tri godine posle obećanja nije dala viznu liberalizaciju za kosovske građane. Uz to, u Prištini su svesni da je do dogovora dve strane teško doći bez posredovanje Vašingtona i Moskve. Kada se sve sabere, jasno je da je ekspertski tim kosovskih Albanaca u Brisel došao samo da ne bi bio optužen da opstruira nastavak dijaloga. Stručni tim iz Prištine je, kako Politika nezvanično saznaje, u četvrtak govorio o nestalima, ali je bilo primetno da je reč o unapred pripremljenim temama i da su se pregovarački s Kosova držali samo onoga šta su imali napisano.
Da je dijalog politički, da smo u „završnici” i da nema „ničeg tehničkog”, ustvrdio je i prištinski koordinator za dijalog Skender Hiseni. Za to vreme Hašim Tači je posle sastanka sa Hotijem ponovio da se samo uz prisustvo SAD u dijalogu sa Srbijom može postići međusobni dogovor. Nije isključio da i EU bude deo tih razgovora, ali je rekao da je uveren da se bez prisustva Amerikanaca za pregovaračkim stolom ne može dogoditi međusobno „priznavanje”. Problem za Albance je što sadašnja američka administracija s Donaldom Trampom na čelu hoće da sasluša i stavove Srbije, što ranije nije bio slučaj.
To je potvrdio i predsednik Vučić kazavši da se Tramp preko svojih predstavnika pokazao otvorenijim za takav pristup i da je „bar zainteresovan da čuje šta i mi imamo da kažemo”. „Ne mogu reći da se Trampov specijalni izaslanik Grenel složio sa svim našim predlozima, ali bar smo mogli da predstavimo svoje ideje i planove, a da ne budemo primorani da razgovaramo samo na način koji odgovara američkim interesima. Zato sam zahvalan predsedniku Trampu i američkom narodu”, kaže Vučić.
Sociolog Jelena Vukoičić za Politiku kaže da je ne iznenađuje to što Priština izbegava Brisel i podseća da su od početka briselskog dijaloga Albanci sabotirali bilo kakav dogovor, osim nekih tehničkih stvari koje su im išle u prilog. „Albanci ne odlučuju ni o čemu i oni isključivo rade što im kao direktiva stigne iz centara moći koji su im stvorili tu navodu državu. To što sada rade nije slučajno i može se povezati sa širim događanjima na svetskoj političkoj sceni i pre svega novembarskim američkim izborima i ne treba očekivati nikakav pomak do kasne jeseni. Jako je važno američkoj dubokoj državi da Tramp ne dobije drugi mandat i oni sada sugerišu Albancima da to pitanje statusa Kosova ostave za neki period kada budu raščistili neka svoja krupna unutrašnja pitanja”, kaže Vukoičićeva.
Na pitanje zašto doslovno ignorišu Brisel, Vukoičićeva navodi da Albanci imaju toliko znanja da se Kosovo neće ni približiti EU dugi niz godina i da objektivno nemaju nikakvu evropsku perspektivu. „Ne može da se uporedi uticaj koji na Kosovo ima Amerika u odnosu na Evropu. SAD su glavni sponzor kosovske nezavisnosti i njihova uloga je bila dominantna u odluci da NATO bez saglasnosti SB UN napadne SR Jugoslaviju i oni sada tamo imaju vrlo jako vojno i političko prisustvo na koje se Albanci oslanjaju”, zaključuje Vukoičićeva.
LOŠA PREDSTAVA I ODUGOVLAČENjE
Kosovski Albanci čine sve da što više odugovlače dijalog čekajući američke predsedničke izbore u novembru, gde očekuju da će pobediti demokrata Džozef Bajden, koji je njima naklonjeniji. Otuda i nova kosovska igra u kojoj „nezadovoljni” Ramuš Haradinaj najavljuje Hotijevu smenu, čime bi se za koji mesec kupilo vreme. A albanska opozicija u pokrajini zamera vladajućoj koaliciji to što je u Briselu proces nastavljen na, kako to vide, tehničkom nivou. Kritikama procesa kao tehničkog pridružila se i takozvana kosovska ministarka spoljnih poslova Meliza Haradinaj Stubla, ali za razliku od Demokratske partije Kosova, koja za tu situaciju krivi koalicionu vladu s Avdulahom Hotijem na čelu, Meliza Haradinaj Stubla za situaciju s dijalogom krivi Samoopredeljenje.
Iako je bila prisutna na sastanku vlade kad su mere trgovinskog reciprociteta sa Srbijom, koje je umesto taksa uvela vlada u ostavci Aljbina Kurtija, a nakon čega su trgovinski odnosi sa Srbijom vraćeni na period pre novembra 2018, ona je za ukidanje taksa okrivila Kurtija. „Da takse nisu ukinute, ne bismo prešli na tehnička pitanja. Možda bismo imali i potpisan sporazum o obostranom priznanju unutar postojećih granica. Vratili ste nas na dijalog o tehničkim pitanjima”, rekla je Meliza Haradinaj Stubla.
BEJER: NEMAČKA NE PRISTAJE NA TERITORIJALNU RAZMENU
Nemački poslanik i izvestilac za Kosovo u Savetu Evrope Peter Bejer ponovio je stav te zemlje da nije moguća razmena teritorija kao rešenje kosovskog problema. „Želim da ponovim svoj stav i stav Nemačke da ne pristajemo na bilo kakvu teritorijalnu razmenu bilo koje vrste”, istakao je Bejer. On naglašava da su tehnički detalji razgovora između Beograda i Prištine izuzetno važni, ali dodaje da se može postići konačni dogovor ako nema potpune primene „tehnikalija”.
LAJČAK ZADOVOLjAN, OČEKUJE NASTAVAK
Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak napisao je na „Tviteru” da je zadovoljan razgovorima u okviru dijaloga Prištine i Beograda. Lajčak je u postu naveo da je zadovoljan diskusijom na stručnom nivou o pitanjima nestalih i raseljenih lica. „Ovonedeljne političke diskusije na stručnom nivou o nestalim i raseljenim licima bile su produktivne i konstruktivne. Radujemo se uskoro sledećem krugu razgovora u okviru dijaloga Beograda i Prištine”, napisao je između ostalog Lajčak.
ĐURIĆ: PREDSTAVNICI EU SPREMNI ZA SPROVOĐENjE SPORAZUMA O ZSO
Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić kazao je da je delegacija Beograda ponovo pokrenula i pitanje sprovođenja dogovora o Zajednici srpskih opština i drugih sporazuma od značaja za srpski narod. Đurić naglašava da i kod predstavnika EU postoji spremnost da se do sada postignuti sporazumi, uključujući i sporazum o ZSO, sprovedu. „Za nas je veoma važno što će se u Briselu u narednom periodu nastaviti s radom na sprovođenju sporazuma o ZSO. Priština neće pobeći od obaveza, a EU je garant svega dogovorenog”, kaže Đurić.
RIKER: SAD ĆE NASTAVITI DA BUDU ANGAŽOVANE
Pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Filip Riker kazao je uoči najavljenog sastanka sa specijalnim izaslanikom EU Miroslavom Lajčakom u Briselu da je dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i dalje važan prioritet za SAD. „Drago mi je što se dijalog vratio i mi ćemo to podržati”, poručio je Riker i ocenio da Lajčak ima odličan pristup. „On je moj dobar prijatelj i kolega koji izuzetno poznaje region i tamošnju problematiku”, rekao je Riker. Američki zvaničnik i dobar poznavalac Balkana istakao je i da će SAD nastaviti da budu angažovane i da pružaju podršku procesu u cilju napretka uz posredovanje EU.
Autor Dejan Spalović
Naslovna fotografija: Yves Herman, Pool Photo via AP
Izvor Politika, 25. jul 2020.
