Knjiga Kulturna ideologija Milana Kašanina Jane Aleksić (Institut za književnost i umetnost, Beograd, 2019) nastala je na osnovu autorkine doktorske disertacije odbranjene ne Filološkom fakultetu u Beogradu pod nazivom „Milan Kašanin kao tumač nove srpske književnosti“. Proučavajući tekstove ovog književnika i istoričara umetnosti, književnosti i kulture, autorka se posvetila rekonstrukciji i interpretaciji njegove implicitne kulturne ideologije, koja sadrži podjednako važne osobine doslednosti i promenljivosti, odnosno ustaljenosti principa i evolucije i preispitiaanja ranije iznetih uverenja.
Mada je svojim angažmanom u Muzeju savremenih umetnosti, Muzeju kneza Pavla i Galeriji fresaka, kao i profesionalnim i javnim delovanjem, Milan Kašanin (1895-1981) značajno doprineo formulisanju kulturne politike svog vremena (svakako više u međuratnom periodu), autorka se u naslovu radije opredelila za pojam kulturne ideologije, kako bi izbegla danas dominantno značenje kulturne politike kao praktične, odnosno javne politike u domenu kulture, usmerene ka ostvarenju praktičnih, konkretnih, sistematski i planski osmišljenih ciljeva od javnog interesa.
ŠTA JE KULTURNA IDEOLOGIJA
Kulturna ideologija, nasuprot tome, podrazumeva sklop pozitivnih određenja konkretne kulture zasnovane na istorijski generisanom skupu ideja i vrednosti koje jedna zajednica prihvata kao svoje i na osnovu kojih se samoodređuje. Dok kulturna politika želi da se predstavi kao ideološki neutralna i vrednosno maksimalno pluralistična, ne dovodeći u pitanje zadate okvire dominantne ideologije današnjeg zapadnog sveta, kulturna ideologija je pre svega posvećena prepoznavanju, pojmovnom uobličavanju, delatnom potencijalu i transformativnosti kulturnog obrasca određene konkretne kulturno-istorijske zajednice, što u našoj epohi, uprkos svim osporavanjima, u osnovi podrazumeva nacionalnu zajednicu.
Ako, dakle, u teoriji možemo da govorimo o opštem pojmu kulture, a u kulturnoj politici kulturu sagledavamo kao polje ostvarivanja javnog interesa, uz tendenciju njegove ideološke neutralizacije, o kulturnom obrascu možemo govoriti tek kada imamo u vidu konkretnu, određenu kulturu koja počiva na idejama, vrednostima i simbolima koji oblikuju identitet određene istorijske zajednice. Kada se pitamo o kulturnom obrascu neke zajednice, mi se pitamo o načelima i vrednostima na osnovu kojih je prepoznajemo i na osnovu kojih se ona sama prepoznaje u odnosu na druge zajednice sličnog generativnog tipa, ali i, ništa manje, o razlozima zbog kojih se pojedinci (samo)određuju kao njeni pripadnici. Kulturni obrazac nije statična i nepromenljiva kategorija, ali on ne bi postojao, niti bi se o njemu moglo govoriti, da nema izvestan stepen određenosti i stabilnosti, niti kada bismo apriorno odbacivali svaku mogućnost govora o kolektivnim identitetima.
Kulturni obrazac, u skladu sa takvim razumevanjem, predstavljao bi osnovu kulturnog identiteta, kao svesti o kulturnom obrazcu, odnosno jedinstvu zajednice koje počiva na određenom spoznaji dostupnom obrazcu, dok bi kulturna ideologija predstavljala određenu interpretaciju i (delatno) usmerenje kulturnog obrasca, odnosno osvešćivanje i konceptualizaciju svrhe postojanja određene zajednice, kao odgovor na pitanje razloga zbog kojih se pojedinci smatraju članovima jedne zajednice i zbog kojih je smatramo različitom od drugih.
Pojmove kulturnog obrasca i kulturne ideologije – u našoj epohi pre svega nacionalno omeđene – autorka određuje u odnosu prema naciji kao „duhovno-istorijskoj zajednici u zbiru autentičnih intelektualnih, kulturnih i moralnih svojstava, koja u istoriji ostvaruje spoljašnju slobodu svojih pojedinaca, čime postiže njihovo imanentno istorijsko i kulturno samosagledavanje“ (17). Prema autorki, „duhovno-istorijski potvrđeno osećanje kontinuiteta pripadnika određene etnije ili nacije“ predstavlja „generatora stvaranja kulturnog obrasca i svesti o njegovoj kohezionoj, sublimnoj snazi koja ih čini pripadnicima upravo te istorijske zajednice, pod njih ih nominalno i identitetski podvodeći“ (19).
Kao moderna istorijsko-kulturna pojava, za koju možemo reći da predstavlja jednu od konstituenata modernosti kao epohe i kao pojma, nacija je s jedne stane „prosvetiteljski univerzalna a sa druge romantičarski partikularna“, tako da nacija „političko-pravno institucionalizuje svest o etničkoj pripadnosti, odnosno kolektivni duhovni identitet“ (18) i, zajedno sa nacionalizmom, nije „nužno samo ideološki, društveni ili kulturni konstrukt, izmišljen entitet, proistekao iz konstelacije trenutnih političkih odnosa i duha (moderne) epohe, već legitimni vid političke ideologije, društvenog pokreta, ali i obrazac kulture u jednom trenutku njenog istorijskog trajanja“ (20).
Kultura, odnosno kulturni obrazac, tako mogu biti shvaćeni kao ključni izraz nacionalnog određenja i identiteta, sa njim gotovo sinoniman: nacionalna svest i njen kulturno-istorijski kontinuitet neposredno zavise od „mogućnosti ličnog i kolektivnog stvaranja simbola egzistencije u kulturnoj sferi“, pri čemu je „kulturni obrazac vrhunski simbolički izraz takvog iskustva“ (24)
PRIMER STVARALAČKE LIČNOSTI
Kašaninove stavove o kulturi i implicitnu kulturnu ideologiju Jana Aleksić sagledava i demonstrira kao izrazite izdanke „moderne kulturne (samo)svesti“, koja ne integriše samo tradiciju i savremenost, istorijsko i egzistencijalno, univerzalno i partikularno, već i pojedinačno i kolektivno. Za autorku, Milan Kašanin predstavlja primer i obrazac izrazite stvaralačke ličnosti, koja se ne podređuje pasivnom sprovođenju neke unapred date (kolektivne) ideje, već kao „autentični individualist“, menjajući lik zajednice, „tu zajednicu učvršćuje u onome što je njena prvobitnost i zalog trajanja – kulturni obrazac“ (40).
Kulturni stvaralac nije, dakle, samo onaj koji intelektualno i „nezainteresovano“ apsolvira kulturni obrazac kao jednom zauvek dati i pasivnoj percepciji dostupan predmet, već ga i oživljava, transformiše za dati egzistencijalni trenutak u datom egzistencijalnom kontekstu, delatno i podsticajno ga oživljavajući za zajednicu kako bi ona realizovala svoje najbolje potencijale. Samo na taj način ideologija, pa i ona kulturna, nije „lažna svest“ i represivni namet usmeren ka porobljavanju pojedinaca bilo kojoj apstraktnoj ideji ili kolektivnom entitetu, već energetski i stvaralački podstrek koji zajednicu i pojedince iz njihovih trenutnih egzistencijalnih okolnosti i ograničenja podstiče na napor ka stvaranju svojih krajnjih mogućnosti kao svrhe i smisla sopstvenog postojanja u istoriji i vremenu, a potencijalno i u večnosti
Ostavivši nam „odvažnu i pouzdanu interpretaciju duhovne i kulturno-istorijske vertikale srpskog kulturnog kruga“, postojano usmeren ka sintezi i istorijskoj perspektivi u sagledavanju aktuelnih pojava, Kašanin je, prema Jani Aleksić, uložio „ogroman istraživački i intelektualni napor da se poimanje istorije srpske kulture temeljno promeni i redefiniše, a da se aktuelna književnost i umetnost unapredi, kako u širinu, tako i u dubinu“ (42). Lišen „predmodernog“ i apriornog samozadovoljstva često umišljenim ili konstruisanim vrednostima sopstvene krvne zajednice, Kašanin pre svega nastoji da svoj narod usmeri ka stvaranju i formiranju što povoljnijeg konteksta za pojedinačno i kolektivno stvaralaštvo, koje po definiciji ima sveljudski karakter, premda – jednako neosporno – lično i partkularno (kulturno-istorijsko) poreklo.
Knjiga Jane Aleksić pregledno i obuhvatno predstavlja i sistematizuje stavove Milana Kašanina o kulturi i kulturnoj ideologiji, tragajući za njihovom relevantnošću za vreme u kom živimo, a koju uzima za neospornu. Ova knjiga svakako nije napisana samo iz usko akademskih pobuda, u cilju sticanja odgovarajućih naučnih zvanja ili uvećanja znanja u određenoj naučnoj oblasti, nego i da, u skladu sa uverenjima i delanjem samog Milana Kašanina, pomogne kulturi i zajednici kojoj pripada u nalaženju sopstvenog (istinskog) puta, a koji može biti samo i jedino takav – sopstveni i, neophodno je – stvaralački.
Vladimir Kolarić je prozni i dramski pisac, teoretičar umetnosti i kulture, autor knjige „Hrišćanstvo i film“. Ekskluzivno za Novi Standard.
Naslovna fotografija: Snimak ekrana/Jutjub
Izvor Novi Standard
