Trampovo nasleđe pred izbornim sudom

Donald Tramp je za vreme svog mandata reformisao Republikansku stranku i ispunio brojna obećanja. Međutim, ukoliko izgubi novembarske izbore mnogo toga će biti poništeno

S obzirom da je Donald Tramp bti nominovan za drugi mandat, postalo je vidljivo kako je njegovo predsednikovanje već izmenilo orijentaciju Republikanske stranke. Velika stara partija (Grand Old Party ili skraćeno GOP, sinonim za Republikansku stranku, prim. prev.) je u Trampovoj eri prestala da bude stranka koja se zalaže za što labaviju centralnu vlast i čije je merilo uspeha izbalansiranost budžeta.

Tramp je ovog proleća potpisao paket finansijske pomoći u vrednosti od tri hiljade milijardi dolara kako bi spasao ekonomiju od depresije u koju ju je gurnula vlada kako bi kontrolisala širenje koronavirusa. Spreman je da potroši još hiljadu milijardi dolara.

Otvarajući nove zemlje i mora za istraživanje, gradeći gasovode, dozvoljavajući freking (postupak drobljenja stene uz pomoć hidrauličke tečnosti kako bi se eksploatisali nafta i gas, prim. prev.) i smanjujući regulacije, Tramp je doveo SAD do energetske nezavisnosti koju su drugi predsednici samo obećavali.

TRAMPOVE ZASLUGE
Trampova Republikanska stranka je odustala od ideološke privrženosti slobodnoj trgovini koja datira još od Kenedijeve administracije i ponovo je prihvatila ekonomski nacionalizam republikanaca iz 19. veka koji su SAD pretvorili u najveću svetsku industrijsku i proizvodnu silu.

Globalizam je poslat na đubrište istorije kad je naš populistički predsednik odbacio Transpacifičko partnerstvo, Iranski nuklearni sporazum i Pariski klimatski sporazum, i počeo da uvodi carine zemljama koje su pljačkale američku proizvodnu bazu.

Iako je zbog rusofobije naših elita sa Beltveja bio sprečen da ostvari detant sa Vladimirom Putinom, Tramp je uspeo da izbegne vojni sukob. Takođe je okončao višedecenijsko šlepanje NATO članica na račun američkog budžeta za odbranu, ubedivši mnoge od njih da više doprinose zajedničkom vojnom budžetu u okviru Alijanse.

Američki predsednik Donald Tramp tokom razgovora sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, London, 03. decembar 2019. (Foto: Nicholas Kamm/AFP via Getty Images)
Američki predsednik Donald Tramp tokom razgovora sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, London, 03. decembar 2019. (Foto: Nicholas Kamm/AFP via Getty Images)

Republikansku stranku je učinio proizraelskom, priznajući izraelsku aneksiju okupirane Golanske visoravni i istočnog Jerusalima i premeštajući tamo američku ambasadu. Uticao je na priznanje Izraela od strane UAE u zamenu za odlaganje napora Bibija Netanjahua da anektira 30 odsto teritorije Zapadne obale, što je bilo predviđeno u Trampovom „Sporazumu stoleća“. Premda nije izvukao zemlju iz večitih ratova na Bliskom istoku – Avganistana, Iraka, Sirije – razbio je ISIS i sačuvao nas od učešća u građanskom ratu u Libiji.

Za razliku od svojih prethodnika, Tramp je pokrenuo raspravu o pitanju imigracije, naročito masovne ilegalne imigracije preko južne granice, i postigao napredak na izgradnji pograničnog zida, što je bilo obeležje njegove kampanje iz 2016. godine. Diskreditovani NAFTA sporazum je zamenjen novim trgovinskim sporazumom, a levičarska vlada u Meksiko Sitiju sada pomaže Sjedinjenim Državama u sprečavanju migrantskog priliva ka Sjedinjenim Državama.

Tramp je po pitanju deregulacije američke ekonomije i smanjenja poreza za radnike, proizvođače i investitore učinio ne manje od Regana. Pre izbijanja virusa COVID-19 u martu, berze su beležile najveće vrednosti svih vremena, a stope nezaposlenosti su bile najniže ikada.

Nominovao je i imenovao dvojicu sudija Vrhovnog suda i stotine federalnih sudija.

Međutim, izgleda da se na pučini pomaljaju nove opasnosti. Peking je na pokazanu ratobornost uzvratio istom merom, i čini se da je Kina spremna za konfrontaciju zarad svojih pretenzija u Južnom i Istočnom kineskom moru i Tajvanskom moreuzu.

LEGAT NA KOCKI
Trampova briga je odnos Pekinga prema Americi (špijunaža, krađa intelektualne svojine, prinudni transfer tehnologije, trgovinski suficit u iznosu od 600 milijardi dolara na našu štetu), a ne odnos Pekinga prema demokratiji u Hongkongu.

Iako njegov pokušaj prilaska severnokorejskom diktatoru Kim Džong Unu ovog nije uspeo da ubedi da se odrekne nuklearnog arsenala u zamenu za priznanje, trgovinu i pomoć, čak su i neki Trampovi neprijatelji pozdravili njegov trud.

Američki predsednik Donald Tramp tokom susreta sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom u Singapuru 2018. (Foto: Saul Loeb/AFP/Getty Images)
Američki predsednik Donald Tramp tokom susreta sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom u Singapuru 2018. (Foto: Saul Loeb/AFP/Getty Images)

Međutim, ukoliko Tramp izgubi u novembru, mnogo toga što je učinio biće poništeno. Sjedinjene Države će ponovo pristupiti Pariskom klimatskom sporazumu, a biće oživljen i Iranski nuklearni sporazum Džona Kerija i Baraka Obame.

Džo Bajden kaže da će samo oni koji na godišnjem nivou zarađuju iznad 400.000 dolara plaćati veće poreze. Međutim ekonomski plan demokrata predviđa više stope poreza na zarade i poreza na lični dohodak građana, više stope poreza na kapitalnu dobit i poreza na dobit preduzeća, pa čak i veće poreze za nasledne vlasnike nekretnina u slučaju smrti prvog vlasnika.

Tramp je takođe promenio karakter i sastav Republikanske stranke, učinivši je više strankom radničke i srednje klase. Tamo gde je Džordž Buš stariji pokušao da izgradi „novi svetski poredak“ sa Amerikom kao globalnim hegeomnom i tamo gde je pokrenuo globalni krstaški rat kako bi demokratija „okončala tiraniju u našem svetu“, Tramp je uložio sve što ima na politiku „Amerika na prvom mestu“. Bušov transnacionalizam pripada prošlosti.

Čak i kada se suočava sa Đinpingovom Kinom, Trampova osnovna briga nije kako se Peking ophodi prema svom narodu, već kako se ophodi prema nama. Amerika ima istoriju takvog hladnog realizma.

Frenklin Delano Ruzvelt je priznao Staljinov režim u SSSR-u 1933. godine, kada je Hitler došao na vlast u Nemačkoj. Ajk (Dvajt Ajzenhauer, prim. prev.) je pozvao Nikitu Hruščova u obilazak Sjedinjenih Država nakon što je „kasapin iz Budimpešte“ ugušio mađarsku revoluciju u krvi. Za vreme Hladnog rata, sarađivali smo sa Somozom (porodicom koja je vladala Nikaragvom od 1936. do 1979. prim. prev.), iranskim šahom, generalom Pinočeom i generalisimusom Čang Kaj Šekom.

Američki predsednik Dvajt Ajzenhauer tokom sastanka sa liderom SSSR-a Nikitom Hruščovim u Beloj kući (Foto: Jerry Cooke/Corbis)
Američki predsednik Dvajt Ajzenhauer tokom sastanka sa liderom SSSR-a Nikitom Hruščovim u Beloj kući 1959. (Foto: Jerry Cooke/Corbis)

Tramp takođe sebe ne vidi kao moralnog krstaša za odbranu ljudskih prava, već kao branitelja američkih interesa u svetu.

 

Preveo Radomir Jovanović/Novi Standard

 

Naslovna fotografija: Reuters/Jonathan Ernst

 

Izvor Buchanan.org

Svet
Pratite nas na YouTube-u