Ruski predsednik Vladimir Putin nije baš održao govor kakav je očekivao da će održati na septembarskom zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija – u stvari, nije bio čak ni fizički prisutan u Zalivu kornjača. Bilo je to daleko od njegovih navedenih planova, prema kojima bi 2020. poslužila kao trijumfalna prekretnica za Rusiju u kojoj će se proslaviti 75. godišnjica uloge Moskve u porazu nacističke pretnje i stvaranju posleratnog međunarodnog sistema – i u kojoj bi Putin, došavši u Njujork, doveo preostale četiri stalne članice Saveta bezbednosti na globalni samit. Pandemija koronavirusa je poremetila te planove – ali odjeci ovih težnji su ostali prisutni u govoru koji je Putin uputio iz Kremlja. Pored toga, govor ostaje važan za razumevanje Putinovog načina razmišljanja, jer on uzima u obzir globalni sistem i ulogu koju očekuje da će Rusija igrati u 2020-im godinama – kao i implicitna upozorenja Sjedinjenim Državama.
Putin je oduvek isticao želju da sistem „koncerta velikih sila“ upravlja međunarodnim odnosima, i ponovio je svoju viziju Ujedinjenih nacija, a posebno Saveta bezbednosti kao takvog foruma. Ukoliko se Savet bezbednosti pravilno koristi, tada on „pomaže u sprečavanju jednostranih akcija koje mogu rezultirati direktnom vojnom konfrontacijom između glanih država, i pruža priliku za traženje kompromisa, ili barem za izbegavanje rešenja koja bi bila potpuno neprihvatljiva za druge…“.
Pored Ujedinjenih nacija i njenih pet stalnih članica Saveta bezbednosti (Kina, Francuska, Rusija, Velika Britanija i Sjedinjene Države), Putin je takođe „pomenuo“ G20, kojim trenutno predsedava njegov povremeni partner u međunarodnom regulisanju cena energenata, Saudijska Arabija, i njen prestolonaslednik Muhamed bin Salman. Ono što je zanimljivo jeste da su to dva tela za koja Putin smatra da bi trebalo da preuzmu vodeću ulogu u upravljanju međunarodnim odnosima – oba uključuju Rusiju i u njima Sjedinjene Države ne mogu da dominiraju u utvrđivanju dnevnog reda ili donošenju rešenja.
Međutim, ono što je još upadljivije jeste Putinov implicitni predlog – Evropljanima i glavnim silama globalnog Juga – da izbegnu da budu umešani u novi američko-kineski hladni rat. Njegovi predlozi za stvaranje bezbednih trgovinskih koridora koji bi bili izuzeti od sankcija, kao i njegovo oživljavanje ideje o širem evroazijskom partnerstvu i zalaganje za uspostavljanje pravila kad su u pitanju sajber ratovanje i druge ometajuće akcije koje bi mogle poremetiti međunarodnu trgovinu i prosperitet (ukuljučujući američku upotrebu sankcija), osmišljeni su tako da Rusija stekne ulogu de fakto predvodnika novog bloka nesvrstanih država koje ne žele da budu prinuđene da biraju između Vašingtona i Pekinga – odnosno između prihvatanja američke ili kineske agende.
Ovaj govor sledi obrazac koji je primećen u načinu na koji je Rusija diplomatski koristila svoju vakcinu protiv koronavirusa Sputnjik 5 (koju je Putin posebno spomenuo) da bi se povezala sa grupom srednjih sila koje balansiraju između Istoka i Zapada.
Izgleda da se Putin nada da će sve veće prisustvo antikineskih jastrebova u dve velike američke stranke stvoriti zabrinutost – čak i među američkim saveznicima – kod mnogih zemalja da bi mogle biti uvučene u hladni rat između Vašingtona i Pekinga, i da će one stoga pristati na ruske predloge i biti motivisane da odbiju učešće u napadima na rusku ekonomiju, odnosno da će odbiti da se priklone pritisku američkih sankcija.
A ako Trampova administracija u drugom mandatu ili Bajdenova u prvom bude manje sklona da se pogađa i pravi kompromise sa Rusijom – uključujući najvažniji uslov da prihvati rusku definiciju „suverene demokratije“ – onda Rusija može odlučiti da poveća cenu koju će morati da plate Sjedinjene Države, ili u najmanju ruku neće biti sklona da vuče poteze koji su u američkom interesu.
Naravno, Putin je ovakve izjave davao i ranije i one nikada nisu naišle na entuzijastičan prijem u svetu. Ni Donald Tramp ni Džo Bajden, ali ni Si Đinping, ne deluju zainteresovano za prelazak na sistem „koncerta velikih sila“, dok su evropski lideri, razočarani kineskim i ruskim akcijama tokom prošle godine, izgleda zainteresovani za jačanje veza „demokratske zajednice“ pre nego za udruživanje sa Rusijom radi balansiranja u odnosima sa Vašingtonom i Pekingom. Videćemo da li će bilo koji od Putinovih predloga dobiti podršku kada Saudijska Arabija bude bila domaćin samita G20 u novembru.
Nikolas K. Gvozdev je profesor ekonomske geografije i nacionalne bezbednosti na Mornaričkom koledžu SAD i viši saradnik na Institutu za spoljnopolitička istraživanja.
Preveo Radomir Jovanović/Novi Standard
Naslovna fotografija: kremlin.ru
Izvor National Interest
BONUS VIDEO:
