Kakvu razliku može da napravi jedna nedelja. Subota 26. septembra bila je jedan od najboljih dana Trampovog mandata, ili su barem neki od nas to pomislili gledajući predsednika kako u Vrtu ruža (unutar dvorišta Bele kuće, prim. prev.) nominuje sjajnog kandidata za sudiju Vrhovnog suda umesto nedavno preminule Rut Bejder Ginsberg.
Akademske i profesionalne kvalifikacije 48-godišnje Ejmi Koni Beret, sudije američkog Apelacionog suda, su izvanredne. Ona je pobožna katolkinja i majka sedmoro dece, od kojih su dvoje usvojeni sa Haitija. Sa koje god tačke gledišta da posmatrate, bio je ovo potpuni uspeh Donalda Trampa.
DUGOVI I KORONA
Predstojala je debata u utorak, prva od ukupno tri sa Džooom Bajdenom, i dugo očekivana prilika da se razotkrije vidljivi gubitak mentalne i verbalne oštrine pospanog Džoa u poslednje četiri godine otkad je sišao sa funkcije potpredsednika. Međutim, u nedelju je Njujork tajms detonirao bombu direktno u temelju Trampove kampanje. Objavljujući izvode iz Trampovih poreskih prijava, Tajmsova priča je glasno odjeknula:
„Donald Dž. Tramp platio je 750 dolara poreza na dohodak u godini u kojoj je došao na mesto predsednika. Tokom svoje prve godine u Beloj kući platio je još 750 dolara. U deset od prethodnih 15 godina uopšte nije plaćao porez na dohodak – uglavnom zato što je prijavio da je izgubio mnogo više novca nego što je zaradio“.
Daleko od statusa milijardera, Tramp, prema navodima Tajmsa, grca u dugovima. Sledeće godine na naplatu mu stižu stotine miliona dolara zajma.
Odjednom, Tramp se našao u defanzivi. I tokom debate u Klivlendu započeo je seriju optužbi i uvreda koje su trajale 90 minuta. Debata je u široj javnosti proglašena najgorom u istoriji američkih predsedničkih izbora. Moderator Kris Valas i mediji složili su se da je haotičan ishod debate posledica beskrajnih Trampovih upadica.
Verujući da je postigao ono zbog čega je došao, Tramp se zaputio ka Minesoti, prijateljskoj zemlji „gvozdenog lanca“ (rudarske oblasti oko Gornjeg jezera u SAD bogate rudama gvožđa, prim. prev). Tokom povratka predsedničkim avionom, Houp Hiks se nije osećala dobro, zbog čega je stavljena u karantin. Kasnije je dobila pozitivan test na COVID-19.
U petak u jedan sat posle ponoći stigla je vest da su i predsednik i prva dama bili pozitivni na testiranju. Do večeri je Marine One (helikopter koji prevozi predsednika SAD, prim. prev.) prevezao Trampa iz Bele kuće u bolnicu Valter Rid u Betesdi. U subotu je stigao izveštaj lekara da se predsednik dobro oseća, da bi nakon toga šef kabineta Mark Medouz nezvanično novinarima rekao da je Trampovo stanje bilo ozbiljnije nego što je zemlja znala.
Tada je stigla vest da su neki od Trampovih gostiju na ceremoniji u Vrtu ruža bili pozitivni: menadžer kampanje, Bil Stepijen, guverner Kris Kristi iz njegovog tima za pripremu debate, Kelijan Konvej i senatori Majk Li iz Jute i Tom Tilis iz Severne Karoline, obojica iz Odbora za pravosuđe Senata koji će glasati za sudiju Beret.
U nedelju, dok mu je masa ljudi ispred bolnice Valter Rid pružala glasnu podršku, Tramp je naredio vozaču predsedničkog automobila da vozi pored njegovih pristalica kako bi mogao da im mahne. Na prednjem sedištu automobila, pod maskama i zaštitnom opremom, bili su Trampovi agenti iz Tajne službe.
NIMALO LAK ZADATAK
Kumulativni uticaj ovih 10 dana je u najboljem slučaju zbunjujući, u najgorem katastrofalan. A pritisak Trampa da se vrati u Belu kuću i nastavi sa kampanjom ukazuje da i on tako posmatra na celu stvar. Koronavirus i način na koji je njime upravljao, umanjivanje značaja COVID-19 i način na koji se Tramp zarazio, njegovo prethodno ismevanje maski i mnogih koji su ih nosili, hiljade Trampovih pristalica bez maski na predizbornim mitinzima – sve je to sada dospelo na naslovne strane i u kolumne.
Nacija ima težnju da reaguje saosećajno kada se predsednik suoči sa situacijom opasnom po život. To je učinila kada je Ajk (Dvajt Ajzenahuer, prim. prev.) doživeo srčani udar 1955. godine i kada je Regan bio upucan od strane Džona Hinklija u Vašington Hiltonu, a zatim imao operaciju raka debelog creva početkom drugog mandata. Ali Tramp je možda prokockao deo te saosećajnosti podsmevajući se nošenju maski.
Tokom vikenda nakon debate između Trampa i Bajdena, anketa Volstrit džornala otkrila je da Tramp zaostaje 14 procentnih poena za Bajdenom, i da, u proseku, na nacionalnom nivou Bajden vodi sa osam procentnih poena razlike.
Tramp ima četiri nedelje da preokrene stvari u svoju korist. A njegov zadatak, iako ga je lako opisati, nije tako lako izvodljiv. On treba da ubedi neopredeljene birače i meke Bajdenove pristalice da Džo jednostavno nije dorastao poslu predsednika. Pod pretpostavkom da se oseća dovoljno zdravim da vodi kampanju kao i do sada, Tramp mora da ubedi zemlju da Džo Bajden predstavlja preveliki rizik. Ima još dve debate da uradi ono što nije uspeo u prvoj.
Sreda će biti prilika za Majka Pensa da u debati sa Kamalom Haris pokaže da Tramp nije pogrešio kada ga je izabrao. On mu se može zahvaliti time što će raskrinkati radikalizam kadrova i politike koje bi Džo Bajden uveo u Belu kuću.
Preveo Radomir Jovanović/Novi Standard
Naslovna fotografija: Win McNamee/Getty Images
Izvor Buchanan.org
