B. Mitrinović: Evropsko shvatanje „slobode govora“ ide naruku Erdoganu

Iako besan, Erdogan je svestan toga da ovakva „sloboda govora” radi direktno protiv evropskog načina života a njemu daje vetar u jedra za osvajanje trona panosmanskog lidera

Kada se događaju tragedije velikih razmera, poput ratova ili terorizma, ljudi pojednostavljuju situaciju i dele se na one koji podržavaju jednu ili drugu stranu. Na one koji podržavaju „slobodu govora” i karikature Šarlija Ebdoa (bilo da ismevaju krst ili polumesec) – ili borbu za veru, svim sredstvima i po svaku cenu, što na kraju uključuje i odsecanje glava. U tim podelama ima malo onih koji pokušavaju da slede ne samo svoje vrednosti nego i da uvaže vrednosti onih koje možda i ne razumeju.

Umiveni islam

Terorizam u Francuskoj teško će se smiriti jer ima duboku istoriju nerazumevanja i pogrešnih poteza. Kada je mladić čečenskog porekla, rođen u Moskvi, odrubio glavu profesoru u Parizu koji je đacima pokazivao karikature proroka Muhameda podučavajući ih onome što se u Francuskoj smatra slobodom govora– ministarstvo spoljnih poslova je iz Pariza poslalo svog zvaničnika u Moskvu da vidi kako Francuzi mogu da vrate sve one kojima su dali azil brinući se o njihovim ljudskim pravima u vreme ozbiljnih problema sa terorizmom koje su Rusi tada imali sa Čečenima.

Možemo pretpostaviti šta su Rusi odgovorili, a to verovatno nije bilo u stilu javnog zalaganja Redžepa Tajipa Erdogana za vojno rešenje u Nagorno-Karabahu ili konstatacije da Emanuel Makron ima mentalne probleme. Jer, diplomate tako ne govore. Danas većina državnika izražava najdublju podršku Francuskoj zbog gnusnih terorističkih zločina, a tek poneki se usuđuje da kaže da je učinjen niz pogrešnih poteza. Da li se migrantska politika Evrope terorističkim napadima pokazala pogrešnom? Ili je pogrešna bila samo kalkulacija Evropljana da će moći precizno da proberu ko im je potreban a ko ne i čija ljudska prava vredi zaštititi a čija ne. Da li je bilo u redu da milioni muslimana žive u getima iz kojih svakog jutra odlaze na obavljanje svojih niskokvalifikovanih poslova u evropskim prestonicama, govoreći samo po nekoliko reči francuskog.?

Zaključavanje

I koliko je to moglo da traje? Zbog čega su se oni koji su bili uzorni građani Francuske radikalizovali i kako je Makron došao na ideju da bi Francuzi mogli da naprave novu, umivenu varijantu „prosvećenog islama”. Kako je uopšte Francuzima palo na pamet da nešto što u svakodnevnoj ličnoj komunikaciji smatraju nepristojnim – na opštem društvenom nivou nazivaju slobodom govora. To pokazuje duboko nerazumevanje sveta oko sebe. Jer, nije dovoljno i dopustivo da, posle ismevanja Hrista i procene da je to moguće nekažnjeno činiti pošto Francuzi to mogu da „progutaju” – isto činite s prorokom Muhamedom. Možda bi postavka stvari bila razumljivija kada bi verska uverenja, ili bilo koja druga, uporedili sa nepovredivošću privatne imovine koju smatraju svetom.

Odgovor na pitanje kako će se završiti terorizam na evropskom tlu može se naslutiti iz prve reakcije vlasti na obezglavljivanje u Notr Damu: naređeno je da se crkve zatvore a ispred njih su postavljeni naoružani policajci. Sada i oni malobrojni vernici i posetioci ne mogu da uđu u katedrale, a to svakako neće sprečiti teroriste da nevine žrtve pronađu u restoranima, školama ili vozovima metroa. Ako se tome dodaju i mere protiv virusa korona, koji je prema procenjenim ekonomskim posledicama neuporedivo gora pošast od terorizma, ispostavlja se da evropski čovek danas spas može da nađe jedino zaključan u četiri zida. Ako ga tu ne „pojede” pakao vlastitih misli ili nedostatak toalet papira.

Šarlizmi

U međuvremenu Erdogan neometano „jaše” na talasu islamskog gneva, a njegovu bezobzirnost samo može da nahrani karikatura Šarli Ebdoa u kojoj je prikazan kao besprizorni gubitnik zavaljen u fotelju u donjem vešu, koji uživa u alkoholu i zadiže hidžab otkrivajući golotinju žene koja ga poslužuje. Iako besan, Erdogan je svestan toga da ovakva „sloboda govora” radi direktno protiv evropskog načina života a njemu daje vetar u jedra za osvajanje trona panosmanskog lidera.

Hiljade terorista iz Sirije, dobrovoljci iz Pakistana i ostalih islamskih zemalja, preko Turske, stižu na Kavkaz. Oni su direktna pretnja hrišćanskim državama, ali dok god su neprijatelji mojih neprijatelja zaokupljeni terorizmom na tuđem tlu – odsecanje glava je tek ratna propaganda. Počevši od rata u BiH, na Kosmetu ili u pustinjama na Bliskom istoku, sa precizno odabranom scenografijom u kojoj beli čovek u narandžastom zatvorskom odelu kleči u pesku i bespomoćno čeka ritualno obezglavljivanje. Kada glave počnu da padaju kod vaše kuće – kasno je.

 

Autor Biljana Mitrinović

 

Naslovna fotografija: Attila Kisbenedek/AFP/Getty Images

 

Izvor Politika, 02. novembar 2020.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u