I. Miladinović: Novi prilozi o ubistvu kralja Aleksandra

Da li je kralj Aleksandar pogođen sa dva, tri ili četiri metka i u kom trenutku je nastupila njegova smrt? Zašto nije rađena obdukcija?

Smrtonosni hici teroriste Velička Dimitrova Kerima ispaljeni na kralja Aleksandra iz pištolja „mauzer C-96“ kalibra 7,63×25 mm, obeležiće 9. oktobar 1934. godine, u evropskoj vertikalnoj hronologiji istorijskog sleda, kao krah galske nadmenosti u zaštiti jednog od najvernijih saveznika.

Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević prepušten je tog zlokobnog utorka ustaškim teroristima na milost i nemilost. Ubica, da je hteo, „mogao je kralja zaklati, ili rukama zadaviti, tako mu je blizu prišao“ zapisao je bivši predsednik vlade i ministar Vojislav Marinković.

Pucnjima bugarskog atentatora nepovratno je srušeno krhko razdoblje evropskog mira. Bili su to prvi pucnji novog svetskog rata… Versajska Evropa bila je na izdisaju. Stari savezi nisu više ništa značili. Počelo je ukrcavanje u voz u kojem nije bilo mesta za male države. Cela Evropa, zarad lažnog mira, želela je da što pre preda zaboravu atentat na jugoslovenskog kralja. Kao nekom nevidljivom rukom bila je izbrisana politička pozadina zametka terorizma 20. veka.

Snimak atentata postoji. Bio je to prvi filmski zapis jednog atentata snimljen tonskom kamerom, i u boji. Kamerman koji je zabeležio krvavi zločin umro je pod misterioznim okolnostima, samo 24 časa posle ove tragedije. Pažljivom analizom ovog filmskog materijala utvrđeno je da je deo snimka isečen. Nedostaje onaj kada atentator Kerin puca na kralja i kada Bartu izlazi iz automobila. Najverovatnije, u delu isečene trake bila je osoba preko koje bi atentat mogao da se poveže sa pravim nalogodavcima. Zbog toga je snimatelj mistično izdahnuo, jer je on mogao da identifikuje tog čoveka.

Na filmskom snimku se vidi i jedan čovek (sniman sa leđa) koji u levoj ruci drži revolver i koji se gubi u nastaloj gužvi. Ko je on? Policajac koji je uzeo pištolj sa lica mesta, ili drugi atentator?

Pitanja o mnogim kontroverzama koja su se pojavila tog tragičnog popodneva u Marseju prvi je postavio sin ubijenog kralja, Tomislav Karađorđević, u svojoj ispovesti pred smrt, u razgovoru sa piscem ove rubrike, početkom leta 2000. godine. Otkrio je dugo čuvane porodične tajne o danima koji su prethodili marsejskom ubistvu: da je kralj znao za atentat, ali da je u to vreme već bolovao od raka i da mu se približavala smrt, što objašnjava zašto je Aleksandar poslednjih meseci života spao na samo 50 kilograma.

Postavio je i pitanje zašto je francuska vlada obezbeđenje posete kralja prepustila lokalnoj policiji, iako su postojale informacije da se priprema atentat. Francuska služba je čak odbila predlog engleskih kolega da pošalje svoje ljude kao obezbeđenje, a pitanje je i zašto uz Aleksandra nije bio niko iz naše policije. Zato se Tomislav, po povratku u zemlju, devedesetih godina prošlog veka, obratio specijalisti sudske medicine, profesoru dr Dušanu Dunjiću, da pokuša da pronađe odgovore koje je forenzika mogla u tom trenutku da pruži.

Posle dve decenije istraživanja, Dunjić će otkriti nove detalje o atentatu koji mogu da daju potpuno novu sliku onoga što se dešavalo na Belgijskom keju u Marseju. To se, pre svega, odnosi na treći metak koji je ispaljen na jugoslovenskog suverena. Svoja saznanja, ovaj profesor prezentovaće u studiji „Forenzički i krivično-pravni aspekti ubistva kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marselju 1934.“

U uvodu studije profesor Dunjić piše: „Raspoloživa dokumentacija, arhivski snimci, naučna istraživanja i pregled kraljeve odeće, ostavili su i nakon gotovo 80 godina mnogobrojne dileme, a od kojih su najvažnije sledeće: da li je kralj Aleksandar pogođen sa dva, tri ili četiri metka i u kom trenutku je nastupila njegova smrt? Zašto nije rađena obdukcija? Zašto je nakon atentata kralj Aleksandar prevezen u gradsku prefekturu, ministar Bartu u civilnu, a general Žorž u vojnu bolnicu? Da li je osim Vlade Černozemskog u ubistvu u Marseju neposredno učestvovao još jedan, ili možda više atentatora? Ko je zapravo pucao u ministra Bartua?“

Francuska policija je tokom istrage ustanovila da je atentator ispalio 10 metaka: pet u kralja Aleksandra, četiri u generala Žorža i jedan u policajca Galija, dok je francuski ministar inostranih poslova ranjen tek kada je napustio kola, metkom iz francuskog službenog revolvera. No, ovaj izveštaj je postao dostupan javnosti tek 1974. godine.

Pred put u Hag, u oktobru 2015, gde je bio veštak odbrane u predmetu „tužilac protiv Ratka Mladića“, u prisustvu dr Dušana Blagojevića, tada stručnog saradnika Ministarstva zdravlja Srbije, prof. Dunjić je dao svoju studiju autoru ovog teksta i tom prilikom je ispričao:

„Mnogo toga je bilo maglovito dok nismo dobili kraljevu uniformu i uporedili zvanične francuske izveštaje o ubistvu. Tu, pre svega, mislim na izveštaj D. Olmera, profesora klinike na Medicinskom fakultetu u Marseju, i doktora Gabrijela Bertrana, hirurga, koji su potpisali izveštaj „Pregled tela kralja Aleksandra I Karađorđevića.“ Ovaj dokument je potpisao i ministar dvora Milan Antić.

„Pretpostavljam, da su francuski lekari kralja skinuli i kompletno pregledali (bez odeće). Prema onome što su konstatovali, zaista postoji samo pet rana od projektila, tri ulazne i dve izlazne rane. Taj metak, koji nema izlaznu ranu, ima putanju koja je paralelna sa telom u predelu lente i Ordena Legije časti, koje je na levoj strani nosio kralj. Metak je zalomio i otkinuo parče ordena i projektil je dobio putanju koja se može poklopiti sa oštećenjem na levom rukavu. Kralj je verovatno tada već bio zabačen unazad i to bi značilo da se radi o tri projektila. Međutim, mi ne znamo da li je povreda ruke izazvana od samostalnog projektila“, pričao je doktor Dunjić.

Taj metak, za koji se ne zna iz kog pištolja je ispaljen, ostao je u ruci kralja Aleksandra. Postoji razlog za sumnju da je mogao da bude ispaljen iz nekog drugog pištolja. Danas je potpuno jasno da je kralj Aleksandar pogođen sa tri projektila. Ali, ne zna se odakle je ispaljen taj takozvani treći, jer u atentatu je ranjeno desetoro ljudi, dve žene su ubijene, a zatim i policajac koji je pojurio za atentatorom.

Posle ubistva, Francuzi su od dokaza dostavili samo pištolj „mauzer“, dva metka i dve čaure. Oba metka su bila za službeni francuski pištolj, baš kao i čaure, a nijedan nije iz „mauzera“ iz kog je atentator pucao. Zbog toga je značajno otkriće da je ministar Bartu, zapravo, ubijen iz francuskog pištolja kalibra osam milimetara. A „mauzer“ ima kalibar 7,6 milimetara. Ovaj podatak u Francuskoj je bio brižljivo čuvana tajna gotovo pola veka posle marseljskog zločina.

Zato je dr Dunjić postavio logično pitanje: kojim mecima i kojeg kalibra su svi ti ljudi ubijeni i povređeni? Da li je u ovom masakru bila planirana likvidacija ministra Bartua i generala Žozefa Žorža? Nastupajući događaji potvrdiće te sumnje. Smrću Bartua, zvanični Pariz potpuno menja politički kurs. Na političku scenu Francuske i Evrope nastupa Pjer Laval, novi ministar spoljnih poslova. Odmah posle atentata je izjavio da će njegov prvi potez u spoljnoj politici biti da poseti Musolinija i da tako izgladi odnose sa Italijom. Vrlo brzo će izmenjati sve odlučujuće ministarske portfelje, a u istoriji će ostati zabeležen po svojoj kapitulantskoj politici prema fašističkim državama. Bio je potpredsednik, a zatim predsednik okupacione vlade u Višiju, zbog čega će ga francuski sud posle Drugog svetskog rata osuditi na smrt.

U svom dvadesetogodišnjem istraživanju dr Dunjić je ustanovio da ne postoji nalaz o pregledu automobila. Automobil u kojem je ubijen kralj bio je izložen u Vojnom muzeju, ali su ga 1945. partizanske vlasti uzele i koristile „za prevoz mleka, ili tako nečeg“. Mnogo toga bi bilo jasnije ako bi se uradila obdukcija ostataka ubijenog kralja i pregledao taj metak koji je ostao u njegovoj ruci, za šta se princ Tomislav za života zalagao. Posle njegove smrti, ta ideja je zaboravljena.

Profesor Dunjić studiju je završio pitanjem: „Ko je pogodio generala Žorža?“ On je sedeo u vozilu, ispred kralja, a iza vozača, zaštićen metalnim krovom vozila, a sa snimka se vidi da je atentator prišao desno od suverena i da je usmerio revolver i pucao prema Aleksandru i u pravcu ministra Bartua. Da li je on tom prilikom okrenuo oružje i prema generalu Žoržu (udesno za oko 90 stepeni), ili je neko drugi pucao u generala – ostaje misterija.

Ko je rašivao uniformu

Uniforma kralja Aleksandra, koja se danas nalazi u Vojnom muzeju, a koju je nosio kada je ubijen, krije još jednu tajnu. Na levom džepu vidi se da je nešto rašiveno i naknadno uklonjeno sa mesta gde je metak prošao kroz telo. Ostaje nepoznanica da li je to bila neka pločica ili nešto što je moglo da skrene metak. Ko je to uklonio i zašto se ovaj detalj u izveštajima nigde ne spominje? Na ovo pitanje ni doktor Dunjić nije uspeo da pronađe odgovor.

 

Autor Ivan Miladinović

 

Naslovna fotografija: đakon Dragan S.Tanasijević/spc.rs

 

Izvor Večernje novosti, 06. decembar 2020.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u