Bajden neće sprečiti rađanje multipolarnog sveta

Multipolarnost neumitno slabi saveze koji su ranije bili osnova američke noći. Zbog velike unutrašnje krize, SAD nisu u stanju da preokrenu taj proces

Tri događaja ove nedelje naglašavaju da rastuća multipolarnost svetskog poretka neumoljivo slabi uspostavljene saveze koji su ranije pružali potporu Sjedinjenim Državama da očuvaju svoju globalnu hegemoniju tokom prošlog veka. S obzirom na veličinu unutrašnje krize u SAD, Vašington neće biti u stanju da zaustavi gubljenje kontrole nad svojim savezništvima.

Prepirka između Sjedinjenih Država i Turske na virtuelnom sastanku ministara spoljnih poslova zemalja članica Severnoatlantskog saveza (NATO) prošlog utorka bila je neuobičajen događaj. Članice NATO-a su i ranije imale različita gledišta u vezi sa određenim pitanjima. Dobar primer je rezervisanost Nemačke i Francuske u pogledu američke invazije na Irak 2003. godine. Ali američko-turska prepirka prošlog utorka je kvalitativno drugačija i potencijalno dalekosežnija.

Frustriranost SAD

Odlazeći američki državni sekretar Majk Pompeo optužio je Tursku za podsticanje tenzija sa saveznicima u Mediteranu i udvaranje Kremlju kupovinom protivvazdušnog sistema ruske proizvodnje. Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Iv le Drijan podržao je Pompea rekavši da bi bilo nemoguće postići koheziju unutar saveza ako bi Turska oponašala ruski agresivni intervencionizam.

Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu je, naravno, uzvratio Pompeu optužujući ga da je podstrekivao evropske saveznike da se udruže protiv Turske, da se slepo priklonio Grčkoj u regionalnim sukobima, da je odbio da Ankari proda američki protivvazdušni sistem Patriot, i da podržava kurdske „terorističke organizacije“ u Siriji. Tvrdio je da su Sjedinjene Države i Francuska podsticale sukob u Nagorno-Karabahu podržavajući Jermeniju u ratu koji je Azerbejdžan dobio uz tursku vojnu pomoć.

Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu tokom razgovora sa američkim državnim sekretarom Majkom Pompeom tokom NATO samita u Briselu, 11. jul 2018. (Foto: AP Photo/Yves Herman)
Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu tokom razgovora sa američkim državnim sekretarom Majkom Pompeom na NATO samitu u Briselu (Foto: Yves Herman/AFP/Getty Images)

Zapravo, Čavušoglu je govorio istinu. Sjedinjene Države se sve više osećaju frustrirano zbog toga što je Turska počela da vodi nezavisnu spoljnu politiku koja često potkopava bliskoistočne strategije Vašingtona. Zapravo se radi o tome da Ankara produbljuje svoju stratešku autonomiju, istražujući potencijale multipolarnosti u međunarodnim odnosima.

Pompeo i Le Drijan su bili kritički nastrojeni i zbog toga što Turska vodi politiku koja antagonizuje Rusiju na regionalnim nivou počevši od Ukrajine, Krima i Crnog mora, preko Nagorno-Karabaha i Gruzije, pa sve do Libije i Sirije u istočnom Mediteranu (videti ovde, ovde ovde i ovde). S tim u vezi, paradoksalno je da Turska takođe služi američkim interesima i konsolidaciji NATO-a u Crnom moru i budućim planovima proširenja u regionu Sahela u Africi (za koji Libija predstavlja ulaznu kapiju).

Izgradnja Severnog toka 2

Drugi događaj od ogromnog značaja za transatlantski savez takođe se odigrao prošle nedelje, kada su nemačke vlasti za brodski saobraćaj objavile upozorenje brodovima da izbegavaju određene zone Baltičkog mora u periodu od 5. do 31. decembra.

U međuvremenu, veb-sajt koji prati kretanje brodova (Marinetraffic.com) takođe je prikazao ruske brodove za polaganje cevi (Fortuna i akademik Čerski) kako se kreću prema istom području. Očito je da Moskva, u konsultacijama za Berlinom, nastavlja sa obnovom rada na projektu izgradnje gasovoda Severni tok 2 koji je bio prekinut pre godinu dana, krajem 2019., zbog američkih sankcija koje su pretile da zamrznu imovinu i uvedu vizna ograničenja kompanijama u međunarodnom konzorcijumu uključenom u projekat (koji uključuje evropske igrače kao što su nemačke kompanije Vinteršal i Uniper, holandsko-britanski gigant Šel, francuski Endži i austrijski OMV).

Američki predsednik Donald Tramp optužio je Nemačku da je „talac Rusije“ zbog njene energetske politike. Američki diplomata u Nemačkoj Robin Kvinvil izjavila je u subotu za list Handelsblat da je „sada vreme za Nemačku i EU da uvedu moratorijum na izgradnju gasovoda“, što će poslati signal Rusiji da Evropa nije voljna da prihvati „njeno (rusko) trajno maliciozno ponašanje… gasovod nije samo ekonomski projekat, već i politički projekat koji Kremlj koristi kako bi zaobišao Ukrajinu i podelio Evropu“.

Ruski brod za polaganje cevi za izgradnju gasovoda Severni tok 2 „akademik Čerski“ u blizini luke Baltijsk na Baltičkom moru (Foto: Vitaly Nevar/Reuters)
Ruski brod za polaganje cevi za izgradnju gasovoda Severni tok 2 „akademik Čerski“ u blizini luke Baltijsk na Baltičkom moru (Foto: Vitaly Nevar/Reuters)

Jedanaest milijardi dolara vredan projekat Severni tok 2, koji vodi ruska državna energetska kompanija Gasprom i koji je više od 90 procenata završen, udvostručiće količinu prirodnog gasa koji Nemačka može da uveze iz Rusije, i kada jednom bude završen isporučivaće do 55 milijardi kubika gasa godišnje. Pristup jeftinom ruskom gasu presudan je za nemačku ekonomiju koja se udaljava od nuklearne energije i uglja.

Nemačka kancelarka Angela Merkel morala je da donese odluku da li će podleći američkim pretnjama i tako naneti veliku štetu nemačkoj ekonomiji; kao i po pitanju toga da li će se pridružiti Sjedinjenim Državama u stavu da Rusija predstavlja pretnju.

Madurova pametna igra

U poređenju sa gorenavedenim događajima, parlamentarni izbori u Venecueli 6. decembra spadaju u drugu kategoriju, ali takođe ističu linije podele simptomatične za multipolarni svetski poredak. Iza kulisa tamošnjih izbora odvijao se snažni pritisak Trampove administracije usmeren ka „smeni režima“ u Venecueli, koji je propao. Što je još važnije, marioneta koju je Vašington priznao za „predsednika“ Venecuele, Huan Gvaido, beznadežno je diskreditovan u sopstvenoj zemlji.

Izbori održani u nedelju samo će učvrstiti poziciju predsednika Nikolasa Madura i ostaviti Gvaida na političkom ledu. Madurova ekipa spremna je da preuzme kontrolu nad Narodnom skupštinom, jedinom institucijom koja još uvek nije u njihovim rukama. Samouvereni Maduro je na izbornom skupu ove nedelje rekao: „Znam da ćemo ostvariti veliki trijumf. Znam to! Rešićemo probleme koje imamo sa novom Narodnom skupštinom. Opozicija, ekstremistička desnica nema plan za državu“.

Nema sumnje, nedeljni izborni poraz će potencijalno ostaviti opoziciju u nebranom grožđu. Gvaidova zavera nije uspela. Analitičari kažu da je opoziciji koju je predvodio Gvaido nedostajalo jasno usmerenje, i da je pogrešila stavljajući preveliki naglasak na pokušaj da pridobije podršku Zapada. Gvaido je pozvao na jačanje sankcija SAD i EU, iako su ankete pokazale da se 71 odsto Venecuelanaca protivi zastrašujućim sankcijama.

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro tokom govora nakon glasanja u jednoj školi, Karakas, 06. decembar 2020. (Foto: Carolina Cabral/Getty Images)
Predsednik Venecuele Nikolas Maduro tokom govora nakon glasanja u jednoj školi, Karakas, 06. decembar 2020. (Foto: Carolina Cabral/Getty Images)

U geopolitičkom pogledu, izborna pobeda će ojačati Madura u očima spoljnih saveznika, pomažući njegovom režimu da zaobiđe sankcije SAD i EU. Maduro želi da Kina oseti da postoji institucionalni okvir koji može pružiti podršku sporazumima poput onih o nafti ili infrastrukturi, ali i drugi venecuelanski saveznici, poput Rusije, Meksika, Turske i Irana, takođe mogu da odahnu.

Neke evropske zemlje već postaju zabrinute zbog toga što se Gvaidu daje „kart blanš“ da beskonačno dugo obavlja funkciju vršioca dužnosti predsednika. Smatraju da je priznanje nečije funkcije bez pobede na izborima, bez potvrde, poput imenovanja cara. Možemo očekivati od Bajdena da ublaži američku retoriku prema Venecueli i možda popusti neke od ekonomskih sankcija koje je nametnuo Tramp.

Maduro je zapravo čestitao Bajdenu i poručio da je spreman za dijalog sa Sjedinjenim Državama. Za vreme boravka Bajdena u Beloj kući, američko-venecuelanske tenzije bi mogle da budu relaksirane, uz pokušaj traženja platforme za razgovore. Sve u svemu, Maduro je pametno iskoristio multipolarnost u svetskom poretku kako bi se izborio sa projektom Trampove administracije da ga svrgne sa vlasti.

Finansijska podrška koju su mu pružile Kina i Rusija postala je njegova slamka spasa. Kremlj je pokazao spremnost da mu pruži i egzistencijalnu zaštitu. Dana 10. decembra 2018. godine, na međunarodni aerodrom Simon Bolivar u blizini Karakasa sletela su dva ruska strateška bombardera „blekdžek“, sposobna da nose nuklearno oružje. Avioni su sleteli zbog zajedničke vojne vežbe čiji je cilj bio da pokaže spremnost Moskve da ojača Madurov položaj.

Simbolika je bila jasna: Novi svetski poredak izgrađen na multipolarnoj osnovi sahranio je Monroovu doktrinu. Njeno vaskrsnuće u aktuelnim okolnostima postalo je nemoguće. Male zemlje, poput Venecuele i Ekvadora, vode spoljnu politiku koja naširoko prevazilazi okvire zapadne hemisfere.

Što se transatlantskog saveza tiče, Bajden je izjavio da daje prednost transatlantskim odnosima, ali da će uslovi angažovanja morati da se redefinišu. Merkelova je nedavno rekla: „Moramo definisati naše sopstvene evropske interese, a to takođe uključuje zajedničku osnovu za spoljnu politiku, ekonomsku politiku, digitalnu politiku i još mnogo toga“.

Američki potpredsednik Džo Bajden tokom konferencije za medije sa predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom, Brisel, 06. februar 2015. (Foto: Reuters/Yves Herman)
Američki potpredsednik Džo Bajden tokom konferencije za medije sa predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom, Brisel, 06. februar 2015. (Foto: Reuters/Yves Herman)

Turska ne ide tako daleko da tretira NATO kao da je u stanju „moždane smrti“, da se poslužimo rečima francuskog predsednika Emanuela Makrona. Ali Turska je nesumnjivo nagovestila da je u stanju da se godinama žestoko sukobljava sa drugim NATO članicama, dokazavši da je vojno najagilnija članica zapadne alijanse. I da je naročito spretna u postizanju svojih ciljeva upotrebom tvrde moći.

 

Preveo Radomir Jovanović/Novi Standard

 

Naslovna fotografija: geopolitika.hu

 

Izvor Indian Punchline

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u