Bajden i Rusija

Bajdenova administracija će verovatno nastojati da podrije pozicije Rusije i smanji njenu slobodu manevrisanja na međunarodnoj pozornici. Međutim određeni prostor za saradnju ipak postoji

Nakon svakih američkih predsedničkih izbora iznova se obnavlja nada da će nova administracija biti uspešnija od prethodnih u poboljšanju američko-ruskih odnosa. Izbori 2020. konačno bi mogli da prekinu taj obrazac. Pod pretpostavkom da će bivši potpredsednik Džo Bajden položiti zakletvu na Dan inauguracije 2021. godine, on će preuzeti dužnost ne kao idealistički ili naivni novajlija u spoljnim poslovima, već kao veteran sa dobro razvijenim osećajem za prioritete i perspektive – a to uključuje zdravu dozu razočarenja ishodom inicijative Baraka Obame da resetuje odnose sa Rusijom početkom 2009. godine.

Ovo nisu naročito dobre vesti za Kremlj, niti za ruskog predsednika Vladimira Putina, što može biti objašnjenje zbog čega Putin još uvek nije uputio čestitku izabranom predsedniku. Dok je boravio u Senatu, Bajden je bio dosledni kritičar politike Kremlja, ali je istovremeno umeo i da podrži zakone koji su značili Moskvi – poput ukidanja trgovinskih sankcija predviđenih amandmanom Džekson-Vanik (zakonski amandman iz vremena Hladnog rata koji se odnosio na uvođenje sankcija Sovjetskom Savezu, prim. prev.) – s ciljem da se Rusija navede da svoju politiku prilagodi američkim interesima.

Pored toga što je bio vodeći zagovornik proširenja NATO, bivši potpredsednik bio je i Obamin glavni čovek za Ukrajinu, odnosno za podršku naporima Kijeva da izbegne rusku geopolitičku orbitu. Kao jedan od retkih među vodećim demokratskim političarima koji su izrazili podršku američkoj proizovdnji nafte i gasa, Bajden je neprestano tražio načine da smanji ruski energetski uticaj, posebno u Evropi.

Podrivanje Rusije

Većina ljudi koje je Bajden odabrao za visoke položaje za nacionalnu bezbednost u njegovoj administraciji dele ove stavove. Novoizabrana potpredsednica Kamala Haris istakla je da će „dosledno suprotstavljati Putinu u odbrani demokratskih vrednosti, ljudskih prava i međunarodne vladavine prava“. Entoni Blinken, budući državni sekretar, naglasio je važnost „političkog podrivanja Rusije u međunarodnoj zajednici i njene političke izolacije“. Zajedno sa imenovanim savetnikom za nacionalnu bezbednost Džejkom Salivenom, od Blinkena i drugih vodećih Bajdenovih imenovanih zvaničnika očekuje se „da osmisle oštriji pristup prema Rusiji“.

S druge strane, Bajden nema nikakav „ruski teret“ koji bi ga sprečavao da čini pomerljive gestove prema Moskvi zbog straha da će biti optužen da je agent Kremlja. Takođe je često pokazivao pragmatičnu crtu, o čemu govori to što se u Obaminom timu za nacionalnu bezbednost zalagao za umeren i oprezan pristup u odnosima sa Rusijom. Ipak, Bajdenova administracija će verovatno smanjiti slobodu manevrisanja Rusije na globalnoj sceni. Kremlj je četiri godine uspešno koristio zabrinutost ključnih američkih saveznika u Evropi i Aziji zbog nepredvidivosti i nepouzdanosti Trampove administracije, ubeđujući ih da se ne zaleću i ne prekidaju odnose sa Moskvom.

Bilo kako bilo, Bajden će verovatno popraviti veći deo štete u američko-nemačkim odnosima i pokušati da rekonstruiše konsenzus Berlina i Vašingtona iz Obamine ere u pogledu odnosa prema Rusiji, posebno oko sankcija i ograničavanja ruskog ekonomskog uticaja – uključujući i istraživanje mogućnosti da nemačka dobrovoljno pauzira izgradnju Severnog toka 2. Ako Bajdenova administracija bude mogla da snizi tenzije i u američko-kineskim odnosima, to bi moglo smanjiti interes Pekinga da pruža podršku Moskvi, naročito ako Bajden bude mogao da popravi deo štete izazvan trgovinskim ratom Donalda Trampa.

Kineski potpredsednik Si Đinping i potpredsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden vrše smotru trupa u Velikoj sali naroda tokom Bajdenove posete Kini, Peking, 18. avgust 2011. (Foto: Lintao Zhang/Getty Images)
Kineski potpredsednik Si Đinping i potpredsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden tokom ceremonije upriličene povodom Bajdenove posete Kini, Velika sala naroda u Pekingu, 18. avgust 2011. (Foto: Lintao Zhang/Getty Images)

Štaviše, Bajdenova administracija će verovatno restartovati diplomatske napore u pregovorima sa Iranom, umanjujući vrednost Rusije za Teheran; ponovo se angažovati u Siriji; i nastavi tamo gde se stalo 2016. godine po pitanju napora da se postsovjetske države uvuku u evroatlantsku zajednicu. Nova administracija će, verovatno, od Belorusije do Venecuele, američku diplomatsku i ekonomsku moć upregnuti u suprotstavljanje ruskim naporima.

Rusija dakle nema nikakve koristi od toga što će Bajdenova administracija obnoviti pozicije Amerike širom sveta. Kremlj stoga nema šta da izgubi, pa mu preostaje da se nada kako će politička previranja unutar Sjedinjenih Država omesti i preokupirati Bajdenov tim u prvim mesecima 2021.

Realističan cilj

Što se tiče Bajdena, on verovatno neće uključiti nijednog „zvaničnika koji bi se zalagao za saradnju sa Rusijom” u svoj tim za nacionalnu bezbednost, dok će u njemu biti dosta „ruskih skeptika“. Iako će Bajdenova administracija želeti da se postigne nov sporazum o kontroli naoružanja, preovlađujući stav je da kontrola naoružanja ne ide u korist samo Americi nego i samoj Rusiji, i da stoga nema potrebe da se u taj dogovor uključuje ublažavanje sankcija ili odustajanje od ciljanja ruskih energetskih projekata poput Severnog toka 2. Suočen sa ovom procenom, Kremlj, zauzvrat, verovatno neće potrošiti veliku količinu energije pokušavajući da sarađuje sa Bajdenovom administracijom, ali će zabrinuto nastojati da zaštiti svoje odnose sa drugim državama od mogućnosti američkog mešanja.

Iz ugla Moskve postoji rizik da će, bez remetilačkog faktora zvanog Donald Tramp, američki partneri koji su se suprotstavljali nalozima Vašingtona da pokvare odnose sa Rusijom biti podložniji ubeđivanjima od strane Bajdenove administracije. To će možda zahtevati od Kremlja da pronađe načine da postane prilagodljiviji, ne samo u odnosu prema drugim vladama (na primer, Emanuelu Makronu ili odlazećoj Angeli Merkel po pitanju Ukrajine), već i velikim multinacionalnim kompanijama i međunarodnim investitorima. Prema tome, od Rusije se može očekivati da smanji broj iritantnih poteza koji bi drugim zemljama i kompanijama mogli poslužiti kao izgovor da preispitaju svoje veze sa Rusijom.

Istovremno, dok razmatra pitanja tranzicije – preoblikovanje političkog sistema, suočavanje sa pitnjem dugoročnog naslednika Vladimira Putina i napori da se pokrenu „nacionalni projekti“ osmišljeni za podmlađivanje ruske ekonomije – Moskva može odlučiti da joj nisu potrebni problemi u odnosima sa Sjedinjenim Državama.

Sa druge strane, ako Bajdenov tim odluči da mu je potreban period mira i tišine kako bi se pozabavio postepidemijskim oporavkom, onda bi se Moskva i Vašington možda mogli ponovo angažovati oko dijaloga o „strateškoj stabilnosti“ i proširiti proces ograničene dekonflikcije (termin koji u vojnom žargonu označava uspostavljanje komunikacijskih veza između suparničkih vojski, prim. prev.) razvijen za Siriju i druge žarišne tačke širom sveta.

 Američki potpredsednik Džo Bajden tokom predavanja i razgovora sa ruskim studentima na Moskovskom državnom univerzitetu, Moskva, 10. mart 2011. (Foto: Official White House Photo by David Lienemann)
Američki potpredsednik Džo Bajden tokom predavanja i razgovora sa ruskim studentima na Moskovskom državnom univerzitetu, Moskva, 10. mart 2011. (Foto: Official White House Photo by David Lienemann)

Produženje Novog START sporazuma i pronalaženje načina za ponovno uspostavljanje Sporazuma o otvorenom nebu, kao i Sporazuma o nuklearnim raketama srednjeg dometa takođe bi sprečilo dalje pogoršanje odnosa, s obzirom da je potreba kontrole naoružanja jedna od retkih oblasti u odnosima Moskve i Vašingtona oko koje bi se dve strane mogle saglasiti. To možda nije toliko grandiozno kao snovi o strateškom partnerstvu – ali to je cilj koji je realističan i ostvarljiv.

 

Nikolas K. Gvozdev je profesor ekonomske geografije i nacionalne bezbednosti na Mornaričkom koledžu SAD i viši saradnik na Institutu za spoljnopolitička istraživanja.

 

Preveo Radomir Jovanović/Novi Standard

 

Naslovna fotografija: AP Photo/Alexander Zemlianichenko

 

Izvor Russia Matters

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u