Мађарски премијер Виктор Орбан у просторијама Европског парламента (Фото: European Parliament)

Biljana Mitrinović: Briselski papirići

Izgleda da će Poljska odustati od blokade predloga budžeta EU i paketa pomoći vrednosti 1,8 biliona evra, ali ne i Orban, koji i dalje istrajava

Iako je bio glavni kritičar Nemačke zbog zavisnosti o ruskom gasu, Donald Tramp bi mogao sada da spasi daljih sankcija nemačke i evropske kompanije koje grade „Severni tok 2”. Tramp je najavio da će staviti veto na nacrt vojnog budžeta, koji između ostalog predviđa sankcije gasovodu „Severni tok 2” i „Turskom toku”, ali je povod to što američki kongresmeni nisu ubacili izmene paragrafa koji štiti društvene mreže od tužbi. Aktuelnom američkom predsedniku vlasnici društvenih mreža su se naročito zamerili pošto su njegove postove počeli da označavaju kao sadržaje koji nisu u skladu sa činjenicama, čime su se zapravo uključili u izborni proces protiv njega.

Zagrevanje

U očekivanju uspostavljanja nove administracije američki Kongres je uveo zakonodavnu inicijativu koja predlaže pregovore sa evropskim partnerima pre mogućeg proširenja sankcija protiv ovog projekta. Ranije je objavljeno da i Predstavnički dom i Senat podržavaju ideju proširenja sankcija protiv kompanija uključenih u izgradnju gasovoda, ali je nova odredba navodno uneta u paket zakona koje su republikanci i demokrate odobrili u oba doma Kongresa u četvrtak tokom rasprave o vojnom budžetu za sledeću godinu. Između ostalog, pomenuti paket zakona navodno isključuje usvajanje sankcija protiv vlada Nemačke i drugih država članica EU, Evropske unije u celini, kao i Švajcarske, Norveške i Velike Britanije zbog „Severnog toka 2”.

Bundestag je u petak saopštio napredak u debati sa Vašingtonom oko ovog gasovoda, a Evropska komisija se jasno izjasnila da se protivi američkim sankcijama protiv evropskih kompanija i da je spremna da brani svoje interese jer je eksteritorijalna primena sankcija suprotna međunarodnom pravu. Iako se naširoko može raspredati o otopljavanju odnosa između SAD i EU, ipak je na snazi američki paket sankcija koji Evropljanima zabranjuje pružanje usluga ruskim brodovima koji grade gasovod. I to nije predsednička uredba koja bi se mogla otkazati, nego savezni zakon koji će biti praktično nemoguće poništiti, jer je za to potreban novi savezni zakon koji će otkazati prethodni.

Putevi diplomatije

I u Evropskoj uniji barem jedan veto „visi” nad budžetom. Izgleda da će Poljska odustati od blokade predloga budžeta i paketa pomoći vrednosti 1,8 biliona evra ukoliko evropski lideri usvoje izjavu kojom bi pojasnili povezivanje fonda i vladavine prava. Evropski komesar Paolo Đentiloni je najavio da će se kriza prevazići čak i ako članice ostanu pri blokadi jer su „putevi diplomatije različiti”.

Viktor Orban je uveren da različitim putevima već ide pritisak na njega i u tom kontekstu je mađarska vlada već ocenila gej skandal koji je potresao vladajuću stranku. Ostavka osnivača Fidesa Jožefa Sejera na poslaničko mesto u Evropskom parlamentu poklopila se upravo sa pregovorima između Brisela i Budimpešte. Otpor tom pritisku Orban ispoljava i dalje, čak i kada je Varšava ustuknula, shvatajući da će i sama štetiti ukoliko EU pređe na rezervni plan finansiranja.

„Za nas ovo rešenje – da se priloži nekakva izjava poput beleške na papiriću iz samolepljivog blokčića podsetnika – neće uroditi plodom”, bio je odlučan Orban, kome se ne žuri. On i dalje insistira da se poštovanje vladavine prava, što smatra političkim dogovorom, odvoji od izdvajanja novca iz fondova.

Svi ko jedan

Politički dogovor će biti strategija i NATO-a. Zaključci turbulentnog samita, na kome je bilo više svađe nego između razjedinjenih članica EU oko podele novca – odnose se upravo na stvaranje političkog jedinstva. Koliko god nije bilo muke da se usaglase oko toga da je Kina svetski neprijatelj broj jedan, a Rusija pretnja broj jedan za Evropu, toliko će biti muke da se smire strasti, recimo, između Turske i Francuske.

A to je samo vrh ledenog brega koji viri iz onoga što je Makron nazvao „moždanom smrću” NATO-a. Severnoj vojnoj alijansi neće biti toliko problem da vojno reaguje, jer je ta vrsta potencijala nesporna, ali strateški plan u narednih 10 godina predviđa da se održava jednak broj sednica ministara spoljnih poslova članica, kao i ministara odbrane. Pominjanje Gruzije, Ukrajine, BiH i Zapadnog Balkana jasno govori na šta će biti usmereno jedinstvo kome teže.

 

Naslovna fotografija: European Parliament

 

Izvor Politika, 06. decembar 2020.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u