Šta čeka Ameriku nakon izbora?

Hoće li Bajden preuzeti funkciju predsednika 21. januara i da li način na koji su se odigrali predsednički izbori 2020. godine ostaviti trajne ožiljke na tkivu američke nacije?

Kada se elektorski koledž bude sastao u ponedeljak, gotovo sigurno će potvrditi bivšeg potpredsednika Džoa Bajdena za 46. predsednika Sjedinjenih Država, i on će položiti zakletvu 20. januara. Na nacionalnom nivou postoji rastuće nezadovoljstvo zbog spoznaje te realnosti.

Ipak, milioni Amerikanaca će odbiti da prihvate legitimitet tih izbora i njegov ishod i nastaviće da veruju, zajedno sa predsednikom Donaldom Trampom, da su izbori bili „namešteni“.

„Da li je establišment pokrao izbore 2020. kako bi se otarasio predsednika Donalda Trampa kojeg je prezirao”?O ovom pitanju će se raspravljati decenijama, kao i o pitanjima kao što su: „Da li je Frenklin Delano Ruzvelt imao saznanja da će Japanci napasti?“; ili: „Da li je Li Harvi Osvald u Dalasu delovao samostalno?“

Trampova pravna borba

Utisak da se nešto dešava prvi put se u glavama miliona ljudi javlja odmah nakon izbora 3. novembra. Prema Galupovoj anketi, 83 odsto republikanaca koje je tada anketirao Galup izjavilo je da ne veruje izveštajima o Trampovom porazu.

Masovna percepcija nekog događaja često može da promeni i samu realnost.

A percepcija Trampovih birača počiva na realnom osnovu. Svi su bili zapanjeni kada je, u trenucima kada je izgledalo da Tramp ima prednost tokom prebrojavanja glasova 3. novembra, iznenada oko ponoći obustavljeno brojanje u ključnim kolebljivim država, uz saopštenje da će ono biti nastavljeno sledećeg jutra. Zašto je došlo do zastoja?

Opet naglašavamo, stvari koje se doživljavaju kao realne su realne po svojim posledicama.

Osobe zadužene za prebrojavanje glasova tokom pražnjenja glasačkih kutija na jednom biračkom mestu u noći predsedničkih izbora, Portland (Oregon), 03. novembar 2020. (Foto: AP Photo/Paula Bronstein)
Prebrojavanje glasova u noći predsedničkih izbora u SAD, Portland (Oregon), 03. novembar 2020. (Foto: AP Photo/Paula Bronstein)

Vašington post ove nedelje izveštava da je od izborne noći do ovog trenutka samo 27 republikanskih kongresmena priznalo Bajednovu pobedu. Nekih 220 republikanskih članova Doma i Senata – što će reći 88 odsto republikanaca koji se nalaze u Kongresu – ne bi znalo da kaže ko je pobedio na izborima.

A Tramp, uz podršku miliona ljudi, nastavlja sa borbom da ubedi javne zvaničnike u ključnim državama kao što su Pensilvanija, Viskonsin, Mičigen, Džordžija, Arizona i Nevada da povuku potvrde izbornih rezultata. Priznao je da telefonski kontaktira republikanske kongresmene kako bi ih nagovorio da ne podrže imenovanje Bajdena za predsednika.

Zajedno sa državnim tužiocima iz 17 saveznih država, Tramp se pridružio tužbi u kojoj se zahteva da Vrhovni sud prihvati argumente Teksasa da se zakasnele izmene u procesu glasanja u četiri kolebljive države proglase neustavnim i nezakonitim.

Među kredibilnijim optužbama stoji i ta da su, zbog pandemije, izvršene zakasnele izmene u procesu glasanja u državama, posebno u vezi glasačkih listića pristiglih putem pošte. Tvrdi se da bi glasački listići dati kao posledica promena izvršenih suprotno državnim zakonima ili ustavu trebalo da se odbace. Većina tih glasova dolazila je iz urbanih sredina u kojima je Bajdenova prednost bila ogromna.

Demokratski predsednički kandidat Džo Bajden sa svojom suprugom Džil tokom predizbornog skupa u Filadelfiji (Foto: Drew Angerer/Getty Images)
Demokratski predsednički kandidat Džo Bajden sa suprugom tokom predizbornog skupa u Filadelfiji (Foto: Drew Angerer/Getty Images)

Iako je na sudovima bilo odbijeno nekih 50 tužbi podnetih koje su podnete od strane Trampove kampanje, navodi o prevarama pri sakupljanju i prebrojavanju glasova, koji pristižu iz sata u sat, dodatno učvršćuju popularno mišljenje da su Trampu oduzeti glasovi koje je dobio, dok je Bajden dobio glasove koji su bili nezakoniti.

Secesija srca

Gde će nas sve ovo odvesti 20. januara?

Američka politika biće još više zatrovana i polarizovana nego što je bila u prethodne četiri godine. Desetine miliona Amerikanaca osećaće se obespravljeno i verovaće da je najvećeg borca kojeg su imali u prethodnim decenijama ilegalno zbacila s vlasti zaverenička grupa (sačinjena od duboke države i medija) sa kojom se borio četiri godine.

Ovu percepciju dodatno ojačava iznenadno otkriće da je Bajdenov sin Hanter ove nedelje i zvanično postao meta federalne poreske istrage. To je priča o kojoj mediji glavnog toka ne samo da su odbili da izveštavaju, već su i pokušali da je zataškaju. A to dodatno učvršćuje široko rasprostranjeno uverenje da su ti mediji bili na strani Bajdena i da će koristiti moć koju imaju da utiču na ishod budućih američkih izbora u korist establišmenta kojem pripadaju.

Za desetine miliona Amerikanaca, mediji glavnog toka izgubili su svaki kredibilitet i moralni autoritet koji su nekada posedovali. Oni su potrošili četiri godine promovišući laž da su Vladimir Putin i Donald Tramp skovali zaveru da pokradu izbore 2016. godine, što je optužnica za koju Robert Maler ni nakon dvogodišnje istrage nije mogao da nađe bilo kakav osnov. Oni su zagovarali da Tramp bude svrgnut sa vlasti zbog jedne jedine rečenice koju je izrekao u toku telefonskog razgovora sa predsednikom Ukrajine.

I sve to vreme, Trampa su predstavljali kao rasistu, seksistu, homofoba i veleizdajnika, a njegove sledbenike kao ljude dostojne prezira (deplorables). Licemerni pozivi mejnstrim medija na slogu, nakon zločina koje su počinili, vređaju zdrav razum. Oni su istinski neverovatni. Sada, kad su demokrate izgleda preuzele Belu kuću, šalje se poruka: „Zar ne možemo prosto da delujemo složno?“

Pristalice Džoa Bajdena drže kartonske maske sa njegovim likom i likom Kamale Haris nakon preliminarnih rezultata američkih predsedničkih izbora u blizini Bele kuće, Vašington, 07. novembar 2020. (Foto: Reuters/Hannah McKay)
Pristalice Džoa Bajdena drže kartonske maske sa njegovim likom i likom Kamale Haris nakon preliminarnih rezultata američkih predsedničkih izbora u blizini Bele kuće, Vašington, 07. novembar 2020. (Foto: Reuters/Hannah McKay)

Šta nam predstoji?

Neki predviđaju secesiju. Ali iako je secesija malo verovatna, u Americi se već dogodila secesija srca. Kod nas danas postoje dve zemlje i dva naroda, naizgled nepomirljivo razdvojena.

Može li zemlja poput naše, podeljena po rasnoj, ideološkoj i verskoj osnovi, i dalje činiti velike stvari koje su izazivale divljenje celog sveta, kao što ih je činila u prošlosti?

 

Preveo Radomir Jovanović/Novi Standard

 

Naslovna fotografija: Kevin Lamarque/Reuters

 

Izvor Buchanan.org

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u