Server: Medlin Olbrajt se vraća, nije važno šta Srbi misle o tome

Bivša državna sekretarka SAD, poznata po tome što je Srbe nazvala ”odvratnim”, imaće aktivnu ulogu u rešavanju kosovskog pitanja, poručuje Danijel Server

Profesor na Univerzitetu „Džons Hopkins” u Vašingtonu Danijel Server izjavio je da će nekadašnja šefica američke diplomatije Medlin Olbrajt biti uključena u dijalog Beograda i Prištine u ime naredne administracije SAD, bez obzira na to šta Srbi misle o njoj.

„Nije važno šta Srbi misle o tome da Medlin Olbrajt bude uključena ili ne. Ona će biti uključena. Bivša je državna sekretarka i važna je struja, ne toliko u Demokratskoj stranci, već u mislećem demokratskom svetu, delu demokratskog sveta koji misli o spoljnoj politici. A i živela je u Srbiji, govori srpski. Mislim da bi to trebalo ceniti”, rekao je Server za televiziju N1, preneo je Tanjug.

Server je kazao da razume da je „mnogi Srbi neće ceniti jer je zagovarala učešće NATO u ratu posle propasti pregovora u Rambujeu”.

„A i savršeno razumem kako se postavljaju prema meni, iako sam se ja protivio bombardovanju. Ipak, nije važno, ona će imati uticaja, ima zanimljive stvari da kaže”, naveo je Server.

Dodao je da zna da u Beograd nije dobrodošao niko od istaknutih učesnika prošlonedeljne sednice Spoljnopolitičkog odbora Predstavničkog doma Kongresa SAD, na kojoj su razmatrani politički pristupi koje bi administracija budućeg američkog predsednika Džozefa Bajdena mogla da primeni prema Zapadnom Balkanu.

Učesnici te sednice, na kojoj su uz Servera i Olbrajtovu govorili i odlazeći predsedavajući Odbora za spoljne poslove i albanski lobista Eliot Engel i predstavnik nevladine Fondacije Džejmstaun Januš Bugajski, poručili su da Srbija mora da prizna Kosovo koje treba da postane članica UN.

„Iskreno, niko od nas, Januš, Medlin Olbrajt, niko od nas nije dobrodošao zbog onoga što smo rekli. Beograd se okrenuo u smeru Rusije, ka ultranacionalističkom pravcu”, ocenio je Server.

On je kazao „Amerikanci i Evropljani moraju zajedno da rade” po pitanju dijaloga Beograda i Prištine jer su i EU i SAD dokazali da ne mogu sami da dođu do rešenja problema.

„Vučić je prilično jasno rekao da ne želi da bude predsednik Srbije koji će priznati Kosovo. Mislim da je to ozbiljno mislio. Mislim da se moramo spremiti na čekanje na predsednika Srbije koji će to uraditi, ako bude bilo potrebe. U međuvremenu ćemo možda morati da razmislimo o međusobnom dogovoru, ali samo ako Kosovo dobije mesto u UN. Taj problem mora biti rešen, i ako problem međusobnog priznavanja ne bude rešen”, naveo je Server.

 

Izvor Politika, 15. decembar 2020.

 

Kako je govorila prijateljica Albanaca

Najava da će bivša američka državna sekretarka Medlin Olbrajt biti uključena u dijalog Beograda i Prištine, svidelo se to Srbima ili ne, koja je došla posle njenih nedavnih „saveta“ za Balkan administraciji Džoa Bajdena, poput najgore noćne more vraća potisnuta sećanja na reči i delo političarke koju mnogi smatraju ratnim zločincem.

Nesrećne devedesete prošlog veka Srbima su donele mnoga zla, a u sve to prste je umešala i Olbrajtova, koja ni posle nekoliko decenija ne prestaje da doliva ulje na vatru. Jedna od najglasnijih zagovornika bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije i dan danas je velika prijateljica Albanaca i promoterka nezavisnosti Kosova po svaku cenu.

Prijateljica Albanaca

„Kosovo i dalje ostaje test za demokratiju, ali uz veliko zalaganje prijatelja u Kongresu i albansko-američke zajednice oni mogu pomoći u izgradnji mira i prosperiteta za sve. Američke patriote su pravi prijatelji Albanaca“, navela je Olbrajtova nedavno na okruglom stolu o budućnosti Kosova.

U Komitetu za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa SAD je kazala da su u prošlosti Amerika i njeni saveznici učinili pravu stvar i na Kosovu i u BiH, navodeći da je jedan od najvažnijih ciljeva nova američke administracije kompletna kosovska nezavisnost.

A ta prava stvar o kojoj Olbrajtova sada govori je agresija nad srpskim narodom, bombardovanje koje je odnelo mnogo nevinih života i koje je ostavilo dalekosežne posledice. Pitanje bombardovanja Srbije 1999. godine za nju je bilo pitanje „moralnog izbora“.

„Išla sam u Moskvu i tamo su mi rekli da će staviti veto na svaki naš predlog za Kosovo. Mi zato nismo išli pred UN, nego direktno u NATO i imali smo uspešno okončanje etničkog čišćenja. Ali u UN se na to još gleda kao na nelegalnu akciju“, izjavila je pre nekoliko godina.

Ponosna na akcije na Balkanu

Jednom prilikom je istakla da je ponosna na svoje poteze na Balkanu.

„Bila sam ambasador u UN tokom rata u Bosni kada je svet presporo reagovao i kada je usvajanje Dejtonskog sporazuma zavisilo od Miloševićeve dobre volje. Pomno sam pratila situaciju na Kosovu gde se odigravalo etničko čišćenje, ubijanje… U stvari ništa ne bih promenila da sam suočena sa Miloševićem danas, i ponosna sam na mnoge svoje poteze…” rekla je Olbrajtova na promociji svoje knjige 2006. godine.

Ona je dodala da joj je „žao Srba“ i da bi „volela da je bombardovanje kraće trajalo”.

„Odvratni Srbi”

Emociju, onu pravu, prema Srbima je pokazala šest godina kasnije kada je na promociji knjige Praška zima u glavnom gradu Češke nakon komešanja grupe prosrpski orijentisanih Čeha, izustila – „odvratni Srbi”.

Sintagmu koju je iskreno ali nespretno izgovorila, a koja je zabeležena kamerom, pokušala je kasnije da „ispegla” na promociji u Hagu nazvavši Srbe – izvanrednim narodom sa značajnom istorijom.

Aktivno je učestvovala i u osnivanju haškog Tribunala za bivšu Jugoslaviju, navodeći da je važno da se kolektivna krivica zameni individualnom krivicom počinilaca jer „žrtve zverstva zaslužuju pravdu”.

„Ne može se celoj naciji pripisati kolektivna krivica, postoje pojedinci koji su odgovorni za etnička čišćenja, genocid, ratne zločine“, govorila je Olbrajtova.

Zašto Olbrajtova sve to radi

Praški portal „Parlamentarni list” objavio je prošle godine da se Olbrajtova vodila isključivo ličnim razlozima u svom zalaganju za bombardovanje SRJ 1999. godine, kao i za stvaranje nezavisnog Kosova.

Objavili su da je zahvaljujući svojim bliskim vezama sa liderima terorističke OVK, pre svega sa Hašimom Tačijem, posle dolaska međunarodne uprave na Kosovo i Metohiju, privatizovala kosovsku telefonsku kompaniju „Ipko”, a koju je njena kompanija kasnije prodala slovenačkom operateru „Telekom Slovenija”.

Medlin Olbrajt je rođena 1937. u Pragu kao Marija Jana Korbelova. Prvu godinu života je provela u Beogradu, pošto joj je otac bio diplomata u ambasadi Čehoslovačke. U Beograd, gde je i naučila srpski jezik, se vratila i kada joj otac postao ambasador.

 

Naslovna fotografija: AP Photo/Visar Kryeziu

 

Izvor Sputnjik/Iskra, 15. decembar 2020.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u