S. Stokić: Ko nam nameće genocid

Može li iko normalan kod Srba i da pomisli da je postojao umišljajni plan za masovno uništavanje i istrebljenje Bošnjaka kao etničke grupe i naroda na prostoru BiH?

Ništa mi nije čudno kada drugi narodi na prostoru bivše Jugoslavije svakodnevno vrše lobiranje na temu genocida od strane Srba prema Bošnjacima i Albancima. Nije mi čudno kad su za takva dela oglašeni krivim u Haškom tribunalu neki od srpskih vojnih komandanata. Oni imaju većinu u tim sudovima koje su postavljali pobednici koji su nas bombardovali, pa neće oni sami sebe da osuđuju. Pošto je reč o mentorima Bošnjaka i Albanaca, izražavam najveću bojazan i sumnju u trenutna suđenja, jer su oni radili u sprezi na uništavanju svega što je srpsko. Kad nije osuđen Ramuš Haradinaj, kako će biti osuđen Hašim Tači, koji je njihov lični „projekat”.

Reč je o čistom pranju prava i pravde, to jest da se konačno dokaže da oni nisu činili sva ona nedela, odnosno da su možda Srbi sami sebi vadili organe. Živi bili pa videli te njihove buduće presude za Hašima Tačija i ostale. Mene od svega toga zabrinjavaju oni naši „kulturni” poslenici, koji na „demokratskim” portalima pozivaju zvaničnike ove države da konačno priznaju genocid koji je počinjen u Srebrenici. Može li iko normalan kod Srba i da pomisli da je postojao umišljajni plan za masovno uništavanje i istrebljenje Bošnjaka kao etničke grupe i naroda na prostoru BiH?

Da bi se dokazao genocid nad jednim narodom nije dovoljno da je počinjen zločin prema civilnom stanovništvu i vojnim snagama, već je upravo glavno obeležje ta namera za uništenje jednog naroda na određenoj teritoriji. Toga plana i te namere naravno da nikad nije bilo, niti će biti, pa su dušebrižnici zabrinuti za druge narode i nacije kojima na pamet ne pada da tako nešto prozbore u pogledu zločina koji su u neposrednoj blizini Srebrenice izvršeni nad Srbima, takođe sa brojem mrtvih u hiljadama. Čak je osmišljeno i krivično delo za pokušaj negiranja krivičnog dela genocida koji su navodno izvršile srpske snage u Bosni. I ona čuvena izlobirana britanska rezolucija o genocidnosti srpskog naroda na našu sreću nije prošla na međunarodnoj sceni, zahvaljujući Rusiji.

Zato oni koji čeznu za osudom Srba za genocid sada bacaju drvlje i kamenje upravo na Rusiju, da bi je nekako odvratili od „ljubavi” prema Srbiji, pa da naknadno u međunarodnim forumima konačno dokusure Srbe i stave im na čelo beleg genocidnosti za sva vremena. Zato je naše članstvo u EU veoma diskutabilno, upravo zbog konkretnog odnosa prema Rusiji, koja je jedino kadra da nas zaštiti od svih mogućih i nemogućih želja raznih aždaja sa ovog prostora. Idući korak po korak, na kraju će se ispostaviti da bi ulazak u EU neminovno morao dovesti do uvođenja sankcija Rusiji i da dušom i telom pređemo u naručje zapadne diplomatije i kulture. Oni će onda znati šta će s nama činiti. Već su nam pokazali svoje prave namere preko pokušaja osude celog srpskog naroda za genocid. Zašto konstantno živimo u zabludi da je demokratija država Zapada jedini spas za nas kad nas ti isti kroz ceo 20. vek u više navrata desetkuju vojnim sredstvima?

To što su uradili Crnoj Gori sačekalo bi i nas, a sastoji se od brisanja svega što je srpsko, uz uvođenje školskih programa iz Hrvatske, a ćirilica je skoro zakonom zabranjena. To što su pokušali sa Zakonom o slobodi veroispovesti nije vredno ni komentarisati. Zar nisu dobijali otkaze srpski profesori u Crnoj Gori koji su hteli da se proučava i piše i ćirilično pismo? Zato svi oni naši zabrinuti Srbi koji smatraju da smo mi zajedno s njima zaraženi genocidom koji su počinili naši sugrađani treba malo da spuste tenzije i da pogledaju malo bolje u Markale i naručena ubistva sopstvenih građana, a da ne pominjemo Račak, koji je bio izgovor za monstruozno bombardovanje Srbije. Kad budu shvatili da ubistvo civila ne može biti kolateralna šteta, već direktna odgovornost naredbodavaca granatiranja mosta u Varvarinu, voza u Leskovcu i bacanja kasetnih bombi po ulicama Niša i kad shvate da te zločine niko i ne pominje, trebalo bi makar tada da se dozovu pameti i malo bolje prouče pojam genocida. Olako etiketiranje sopstvenog naroda takvim pojmovima nije primereno ni građanima koji ne poznaju pravo značenje i suštinu pojma „genocid”, a kamoli nekim akademicima koji se, umesto naukom, bezuspešno bave politikom koja je suprotna interesima Srbije.

 

Autor Simo S. Stokić

 

Naslovna fotografija: Wikimedia/Lucignolobrescia

 

Izvor Politika, 24. decembar 2020.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u