Nesumnjivo da je Evropska unija finansiranjem projekta ,,Prosudi ko sudi“ (Reveal and heal) u izvedbi NVO KRIK, direktno ugrozila nezavisnost sudske vlasti u Srbiji. Na zvaničnom sajtu euzatebe.rs mogu se pronaći podaci o ovom projektu, između ostalog da je donacija EU u iznosu od 174.890,00 evra, kao i da predviđeno da projekat traje od decembra 2017. godine do decembra 2020. godine. Možda je približavanje roka za istek projekta i opravdavanje primljene donacije, uticalo na stepen amaterizma, površnosti i nezakonitosti u realizaciji ovog projekta.
Verovatno da namera Evropske unije nije bila uplitanje u unutrašnje stvari Srbije ni manje ni više nego napadom na nezavisnost sudstva. Iako Evropska unija ima svoje poluge štapa i šargarepe koje primenjuje u međunarodnim odnosima, nezavisnost sudstva svojih država članica, ali i mnogih drugih zemalja, kao civilizacijska tekovina ne bi trebalo da je upitna. Štaviše, upravo su u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji ponajveći zahtevi prema Srbiji u oblasti pravosuđa. Takođe, o odnosu EU prema pitanju nezavisnosti sudstva svedoči njen sukob sa Poljskom, upravo po tom pitanju.
Površnost i neodrživost projekta
Projekat ,,Prosudi ko sudi“ su inicijalno određeni da sprovode ,,konsultanti“ i to njih šest, a kasnije je dopunjen spisak lica koja su radila na projektu na internet stranici projekta (sada ih je 11), ovaj put sa imenima svih zaposlenih ,,Krik tima“, od kojih nijedno lice nema završen pravni fakultet!
Da li su ova lica pozvana da analiziraju i ocenjuju rad sudija u sudskim predmetima Višeg sudu o Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu? Da li su ovakvi amateri stručni da, kako oni to naivno zamišljaju, „pronalaze nezakonitosti“ u krivičnim ili građanskim predmetima izuzetne složenosti i obima?
Za izbor na mesto sudije u Višem sudu zakonski uslov je da posle položenog pravosudnog ispita kandidat ima radno iskustvo u struci od šest godina. Sa prethodno završenim fakultetom, pa sticanjem uslova za pravosudni i njegovim polaganjem, to u praksi znači decenije teškog i posvećenog rada da bi se dotle došlo. Za Apelacioni sud je granica još više postavljena i iznosi deset godina nakon položenog pravosudnog ispita.
Kako će rad ovih sudija ocenjivati lice koje polovinu pravnih termina iz sudskog predmeta ne može ni da razume? Ko je ovim grantovcima dao pravo da procenjuju da li je sudija ,,grubo kršio zakon što je imalo dramatične posledice na slučaj protivzakonitim izbacivanjem dokaza iz postupka“?
Primer prvi
U predmetu ,,Saobraćajna nesreća – ubistvo dvoje tinejdžera“, zaposleni u KRIK-u se pozivaju na izjavu Damira Okanovića, direktora Komiteta za bezbednost saobraćaja, da je ovaj slučaj trebalo tretirati kao ubistvo sa predumišljajem.
Ni u krivičnom pravu ni u nauci o saobraćaju ne postoji izraz saobraćajna ,,nesreća“, već isključivo saobraćajna nezgoda. U srpskom krivičnom pravu, takođe, ne postoji institut „predumišljaja“, niti je ikada postojao. Treće, govoriti o ubistvu u saobraćaju, u krivičnom pravu, vrlo je nezahvalno.
Metodološki gledano, pomenuti projekat nema blage veze sa mozgom. Sistem ,,zastavica“ koje su zaposleni KRIK-a dodeljivali kao u igrici ,,Riziko“ je apsurdan. Zamislite sudiju koji je sudio na hiljade teških i odgovornih predmeta kako u jednom od njih, delujući po svom najboljem znanju i savesti, donese odluku sa kojom se ne složi viša instanca, a rezultat je stigmatizacija sudije nekakvom zastavicom, kako bi ga građani mogli ,,vizuelno lakše prepoznati“. Zvuči kao otvorena sezona lova na sudije.
Primer drugi
Uvažena sudija Svetlana Aleksić je od KRIK-ovaca dobila nekakvu žutu zastavicu kao stigmu, jer je u jednom od milion predmeta u kojima je sudila odredila pritvor, koji je odmah potom ukinut. Ne znam da li zaposleni stručnjaci iz KRIK-a znaju, ali na planeti Zemlji ne postoji sudija kojem nikada nijedna odluka nije ukinuta ili preinačena od strane više instance.
Nezakonitosti projekta
O samoj nezakonitosti projekta je izlišno i pričati. Neprimereno komentarisanje sudskih odluka, paušalno i selektivno prikazivanje imovine sudija, prikazivanje navodnih ,,prijatelja“ pojedinih sudija, te objavljivanje njihovih fotografija kao lica sa poternice samo su neke od radnji kojima su prekršeni brojni pozitivni propisi, a u celini pokušano da se podrije poverenje u sudski sistem kao takav, a posredno i u državu. Fascinantno zlonameran projekat.
Ukoliko ovaj projekat opstane, biće to signal svima, pa čak i izvršnoj vlasti, da su paušalno, neutemeljeno, maliciozno prozivanje sudija ili napadi na sudski sistem, dozvoljeni.
Zaključak
Sudije su živi ljudi i kao u svim profesijama i njih ima različitih, manje ili više stručnih, verovatno neki vrlo mali broj i neodgovornih, ali postoje brojne metode za njihovu kontrolu (pravni lekovi na njihove odluke, pritužbe, krivične prijave i dr.).
Igrice sa zastavicama, prepisivanje dijagnoza iz površnih novinskih tekstova, selektivna obrada podataka i njihovo objavljivanje ne samo da narušavaju nezavisnost sudstva, nego i podrivaju poverenje društva u sudije. A napad na sudije je napada na ustav, koji znamo čemu je sve brana.
Stoga, ne bi bilo loše da sudska vlast ne sedi besposlena, već bi valjalo da se Vrhovni savet sudstva, kao i udruženja sudija i/ili tužilaca brzo i direktno obrate Delegaciji EU u Srbiji kako bi ukazali na sve manjkavosti i opasnosti ovako sklepanog projekta.
Ako EU istinski drži do nezavisnosti sudske vlasti i njene zaštite u tom smislu, portal „Prosudi ko sudi“ će u najkraćem roku biti ugašen, a projekat u vezi sa njim obustavljen.
Autor Jovan Pješčić
Naslovna fotografija: Snimak ekrana/KRIK – Mreža za istraživanje kriminala i korupcije
Izvor Stanje stvari, 30. decembar 2020.
BONUS VIDEO:
