Kad univerzitetski profesor hvali „antisrpstvo”

Ovih dana je isplivalo da je vanredni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu 2012. godine napisao ”Antisrpstvo je preduslov patriotizma”

Putevi interneta su čudni i okolnosti nepredvidive, isto tako je i sa životom. U životu je moguće da se jedan (deklarisani) borac protiv govora mržnje i (isto tako deklarisani) antifašista služi govorom mržnje par excellence, kasnije da prosperira u službi, u ovom slučaju akademskoj, sistema koji ne voli – i da sve to prođe neopaženo. Na internetu, pod budnim okom javnosti, takve stvari prolaze nešto teže. Jer tu se malo-malo pa iskopa prljav veš koji, nezgodan kakav jeste, zna da izremeti planove, možda i karijere (?).

Aleksej Kišjuhas, vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, možda nije ni slutio da će se za osam godina dići prašina nakon što je 12. oktobra 2012. u glavi osmislio tvit sledećeg sadržaja: „Antisrpstvo je preduslov patriotizma“. I tvitnuo.

Naravno, tvit kao tvit, može biti otvoren za različita tumačenja – a i ne mora; može se shvatiti binarno, pojednostavljeno, može značiti to što na prvi pogled znači, može pak imati neko duplo dno, može zavisiti od trenutnog ondašnjeg društveno-političkog trenutka –  a i ne mora. Aleksej je sve to znao pre nego što je tvitnuo, a opet je tvitnuo. Ostalo prepustimo okolnostima, nezahvalnoj prirodi hermenutike i još nezahvalnijoj prirodi interneta – da je lako dostupan i da pamti.

Bilo kako bilo, nakon osam godina od tvita, neki slobodan i dokon korisnik Tvitera (s obzirom na Kišjuhasov nalog na toj mreži, ja bih subjektivno kazao i jakog stomaka) je iskopao ovih pet reči koje su početkom januara 2021. napravile zbrku na Fejsbuku, a izgleda i na Kišjuhasovom profilu (on se naknadno potrudio da objasni da je rekao nešto što mi mislimo da nije rekao i da se odrednica „antisrpski“ u ovom slučaju odnosi na nešto drugo). I tu su se javila različita pitanja korisnika fejsbuka i tvitera, isto tako validna i legitimna koliko i njegovo pravo da misli to što misli, od kojih kao najdominantnije provejava ono koje može biti i najlogičnije: kako je moguće da na srpskom državnom Univerzitetu radi i zarađuje čovek koji sedne ispred računara, i od svih mogućih tvitova on objavi baš onaj koji u pozitivan kontekst stavlja termin „antisrpstvo“?

Treba primetiti i da Kišjauhas u svojoj opasci nije odgovarao bilo kome u sklopu neke eventualne polemike. Ne, ovo je bila ničim izazvana i originalno njegova misao.

I još, da li je mržnja prema srpskom narodu, ili prema bilo kom drugom narodu, legalna ili se neko trudi da je legalizije, i da li mržnja zastareva? Naravno, tu su se javile i analogije i logična poređenja sa drugim društvima, i sa drugim narodima. Recimo šta bi se desilo da se namesto ovog „srpstvo“ nađe, eto, recimo „jevrejstvo“? I na čiju retoriku bi takva objava mogla da podseća?

Naravno, i ovi redovi su tek jedan od mogućih tretmana problema, možda je čak i Kišjuhas u pravu da u tom statusu nema ništa sporno. U svakom slučaju da se ne bi, u atmosferi prazničnog mira, previše lomila koplja oko tumačenja, možda bi najbolje bilo da se problematikom pozabave oni koji imaju nadležnost – etička komisija i sud časti.

A nama ostaje da se zapitamo ima li budućnost zemlja čije studente obrazuju ljudi koji će ih učiti da patriotizam ispoljavaju mržnjom prema većinskoj etničkoj grupi. I gde je granica naše tolerancije na ovakve pojave.

 

Autor Vladan Mirković

 

Naslovna fotografija: Medija centar Beograd

 

Izvor Novi Standard

 

 

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u