Arhiepiskop ohridski Jovan: Ne brinu o svetinjama, a traže autokefalnost

Ističe da je za katastrofalno loše stanje srednjovekovnih crkava i manastira u S. Makedoniji, a čiji ktitori su bili srpski vladaoci srednjeg veka, odgovorna najviše MPC

Nedavno obznanjena priča o neveštom preimenovanju srpskih svetitelja iz loze Nemanjića na freskama u Osogovskom manastiru kod Krive Palanke iznenadila je i revoltirala građane Srbije. Građane Severne Makedonije nije baš toliko – slično falsifikovanje istorije, ali i druga nepočinstva prema sakralnim objektima iz perioda srpske srednjovekovne države i potonjim dešavaju se decenijama, pa i duže. S tim što neki na to gledaju kao na neoprostivo skrnavljenje pravoslavnih svetinja, drugi kao na ugrožavanje i uništavanje kulturno-istorijske baštine, neki kao na zatiranje tragova srpskog postojanja na ovim prostorima, a neki, opet, kao na (pravednu) osvetu „okupatorima”.

Iz koje god vizure gledali, činjenica je da su neki hramovi koji su pripadali Srpskoj pravoslavnoj crkvi trenutno u neprimerenom stanju. Devastirani, zapušteni, opusteli ili sasvim razrušeni. Sve manastire i crkve prisvojila je nepriznata Makedonska pravoslavna crkva, koja se od srpske nekanonski odvojila 1967, dok kanonska, autonomna Pravoslavna ohridska arhiepiskopija SPC, koja je septembra 2018. obeležila hiljadu godina od osnivanja, liturgijsku službu obavlja u objektima poput stanova, vikendica, hala… Na pitanje ko je odgovoran za ovakvo stanje nekih od najznačajnijih srednjovekovnih crkava i manastira na tlu Severne Makedonije, njegovo blaženstvo arhiepiskop ohridski i mitropolit skopski g. Jovan (Vraniškovski) za Politiku odgovara: „Smatram da neće izgledati pretenciozno ako kažem da je ta nemarnost posledica stanja raskola u kojem se MPC nalazi već decenijama. Kada čovek primeti nemarnost koju pokazuju, pitaće se kako oni očekuju da imaju priznatu autokefaliju, a pritom da nisu odgovorni čak i o najsvetijim stvarima.”

Kako dodaje, za katastrofalno loše stanje srednjovekovnih crkava i manastira u Severnoj Makedoniji, a čiji ktitori su bili srpski vladaoci srednjeg veka, odgovorna je najviše MPC, jer joj je država, koja je upravljala njima u periodu socijalizma, predala u vlasništvo sve hramove i manastire još 1991. godine. „Ali kada je već država uvidela da je MPC neodgovorna, kao što i jeste, a ona je neodgovorna već godinama, onda treba da nađe način da se sama brine o njima, jer su oni odavno proglašeni spomenicima kulture. Nažalost, dobija se utisak da i državi odgovara da se niko o njima ne brine i da oni propadaju”, ističe poglavar Pravoslavne ohridske arhiepiskopije (POA).

Miloš Stojković iz Srpskog kulturno-informativnog centra „Spona” iz Skoplja, organizacije koja je alarmirala javnost u vezi sa Osogovskim manastirom, pre mesec dana za Politiku je naveo da pri obnovi manastira Lešak blizu Tetova (glavnu crkvu su minirali i gotovo celu uništili albanski teroristi iz ONA, avgusta 2001. godine) nije obnovljeno i dvojno posvećenje Svetom Atanasiju i Svetom knezu Lazaru, već su freske i pominjanje kneza Lazara jednostavno izbrisani. A takvih primera ima još. Ugrožena je, recimo, i zadužbina cara Dušana i carice Jelene iz 14. veka – manastir Uspenja Bogorodice u selu Matejče, Skopska Crna Gora.

Možda bi se nešto promenilo ukoliko makedonska država postupi po presudi Evropskog suda za ljudska prava i registruje POA (deo crkve koji se početkom ovog veka vratio u duhovno jedinstvo sa SPC)? Šta bi uopšte ta registracija promenila u funkcionisanju ove arhiepiskopije, da li bi uticala na povećanje broja vernika, monaštva i sveštenstva? „Registracija u suštinskom smislu nas neće napraviti većom crkvom nego što jesmo sada, niti može da uveća naš crkveni ugled koji smo stekli stradanjem. Ipak, to nam je potrebno zbog pravne komunikacije u državi u kojoj se nalazimo. Nemajući pravni status, mi ne možemo da posedujemo crkve, ne možemo da gradimo nove, ne može niko da nam poklanja imanje, ne možemo imati čak ni bankarski račun. Ta elementarna prava ne možemo posedovati ukoliko nismo pravni subjekt. A time država želi da nam oteža čak i elementarnu egzistenciju kad joj već nije pošlo za rukom da nas potpuno uništi”, kaže arhiepiskop Jovan.

Shodno tome, ne očekuje ni da će u dogledno vreme imati mogućnosti da služe u „klasičnom” hramu u S. Makedoniji: „Dok su na vlasti ovi koji mogu svima i sve da obećaju, a ništa da ne ispune, ne možemo ništa očekivati.” Na pitanje da li vrh SPC treba da se više meša u rešavanje problema POA i da li to možda treba da čini i država Srbija, arhiepiskop ohridski Jovan primećuje da svaka država u svetu i svaki pojedinac imaju pravo da se mešaju tamo gde se ne ispunjavaju osnovna i međunarodnim konvencijama zagarantovana ljudska prava. Prava o slobodi veroispovesti su upravo među takvim pravima. „No, problem je što država Severna Makedonija razume samo jezik sankcija. Kada sam prvi put bio u zatvoru 2005. godine, potrebno je bilo nametanje sankcija u avio-prevozu da bi me oslobodili iz zatvora. Izgleda da vlasti razumeju samo taj jezik”, ističe arhiepiskop ohridski i mitropolit skopski, koji je, ostajući veran duhovnom jedinstvu pravoslavne crkve, nekoliko puta zatvaran, jer državni organi S. Makedonije već deceniju i po nalaze razloge da ga proganjaju.

Politička odluka da nas sud nikada ne registruje

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu u novembru 2017. godine naložio je Skoplju da registruje POA kao posebnu versku zajednicu. Presuda je u martu sledeće godine postala pravosnažna, a u junu te 2018. podnet je zahtev Osnovnom sudu u Skoplju da je ispuni. „Tek pre tri meseca, sasvim bez ikakvih pravnih obrazloženja, naš zahtev je odbijen”, kaže arhiepiskop ohridski i mitropolit skopski g. Jovan. POA se žalila Apelacionom sudu u Skoplju i čeka odgovor. „Ali, kako smo neformalno saznali, izvršna vlast je donela političku odluku da nas sud nikada ne registruje. Takva nadređenost izvršne vlasti nad sudskom u Republici Severnoj Makedoniji je moguća, nažalost i normalna”, dodaje on.

Nova monografija o Markovom manastiru

U saradnji Balkanološkog instituta SANU i POA pre godinu dana objavljena je monografija autorke Marke Tomić Đurić „Freske Markovog manastira” kod Skoplja, zadužbine kraljeva Vukašina i Marka Mrnjavčevića iz 14. veka. „To je zaista veliki poduhvat, ali se na njega čekalo devedesetak godina, koliko je prošlo od poslednje objavljene monografije o tom manastiru. U svakom slučaju, ova monografija je kapitalno delo, a za takva kapitalna dela uvek smo spremni da sarađujemo sa posvećenim autorima, posebno sa institutima SANU”, kaže arhiepiskop ohridski Jovan.

 

Autor Biljana Baković

 

Naslovna fotografija: spc.rs

 

Izvor Politika, 08. januar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u