Pandemija korona virusa samo je ogolila procese koji su već bili poznati. Od izostanka evropske solidarnosti, preko ubrzanog rasta Kine kao potencijalno vodeće svetske sile, do nikad očiglednijeg licemerja u Americi oličenog u liberalnom totalitarizmu i demokraturi, gde vodeće uloge imaju sienenovske multinacionalne korporacije, samoproglašeni apostoli istine. U takvom društvu moguće je protiviti se rezoluciji SB UN koja osuđuje nacizam, zbog apsolutne slobode govora proklamovane u prvom amandmanu američkog Ustava, a sa druge strane prekidati govore, ukidati naloge i alternativne društvene mreže ukoliko nisu u saglasju sa dominantnim pseudoliberalnim narativom.
Dakle, moguće je četiri godine govoriti o ključnom uticaju stranih sila na dolazak nepodobnog predsednika, ali nije moguće preispitivati izbore koje su oni podobni proglasili legitimnim, iako je jačina, odnosno slabost dokaza i u jednom i u drugom slučaju ista. Takvih i sličnih primera je mnogo.
Izborna trka za američkog predsednika ove godine bila je specifična. Čini se da nikada više nepolitičkih faktora nije bilo uključeno u političku kampanju. Ništa nije smelo da se prepusti slučaju. Tako je NBA liga kao veoma uticajna organizacija, pre svega zbog velikog auditorijuma, ali i zbog toga što se mnogi ljubitelji košarke poistovećuju za zvezdama tog sporta, bila idealan instrument za planiranu propagandu podeljenu u dve faze.
Posle pauze prouzrokovane pandemijom, nijedan meč u prvenstvu nije mogao da prođe bez osvrta komentatora na dužnost i obavezu svakog građanina SAD da glasa. Igračima je prvi put bilo dozvoljeno da na dresovima nose političke poruke umesto svojih prezimena, a kako je pokret „Crni životi su važni“ bivao sve zastupljeniji, upravo ta parola je dominirala na većini košarkaških dresova. Neretko su košarkaši birali i natpis „glasaj“ iznad broja na dresu, dok su se pojedine zvezde hvalile kako su uspele da privole ostatak tima na registraciju povodom predstojećih izbora.
Ključna stvar koja dokazuje da tu nije reč humanitarnoj kampanji već o klasičnoj političkoj propagandi desila se na meču između Klipersa i Dalasa, kada je centar Klipersa Luki Dončiću uputio rasističku uvredu („bitch ass white boy“) na koju niko od „boraca za ljudska prava“ nije reagovao. Postavlja se pitanje kako bi stvar tekla da je bilo obrnuto? Minimum 10 mečeva suspenzije za Dončića, uz propratnu brutalnu medijsku kampanju protiv njega.
Druga faza poklapa se sa demonstracijama Trampovih pristalica i nasilnim upadom u zgradu Kongresa na Kapitol Hilu. Opet su se, kao po komandi, oglašavale NBA zvezde, franšize, novinari kako bi osudili proteste, isto onako kako su do pre samo nekoliko meseci pozivali ljude na glasanje.
„Donald Tramp je bio oduševljen činjenicom da su oni ljudi napali Kapitol – on to voli. On nije sposoban za brigu o drugom, on je poremećena, potpuno iskvarena osoba. Veoma je opasan“, prenosi Sport Klub izjavu čuvenog Grega Popoviča. A šta je Tramp u stvari rekao?
„Znam da ste povređeni. Imali smo izbore koji su nam ukradeni. I svi to znaju. Posebno druga strana. Ali sada morate da idete kućama. Moramo da imamo mir. Moramo da imamo red i zakon. Ne želimo da iko bude povređen. Ovo je težak period“
Iz Trampove izjave nikako ne može da se zaključi kako je on „oduševljen“ nasiljem demonstranata. Međutim, ovde nije bitno šta je istina, već ko ima pravo da tumači istinu. Oglasila se i najveća NBA zvezda Lebron Džejms, ali i najpoznatiji novinar lige Adrijan Vojnarovski.
„Mi živimo u dve Amerike. Pravi primer toga ste videli u Vašingtonu. Ko to ne razume i ne vidi treba da se vrati ne jedan ili dva, već deset koraka unazad. Zapitajte sebe da li mi ovakvu Ameriku želimo da ostavimo našim unucima. Mislim da je odgovor ne. Imam troje dece i gledali smo one sramne scene upada u Kongres. Samo se pitam šta bi bilo da su tamo upali tamnoputi ljudi. Mislim da svi znate odgovor“, objašnjava Džejms, prema navodima Sport Kluba.
Korak dalje otišao je Vojnarovski, koji u svom tvitu govori o „napadu na demokratiju“, dok je zvezda Golden Stejta Drejmond Grin demonstrante okarakterisao kao „teroriste“. Nisu izostala ni tumačenja određenih franšiza, pa Sakramento Kingsi izdaju saopštenje o „sramnim“ događajima, te dodaju da „zajedno moramo podržati mirnu promenu vlasti i obnoviti veru u demokratski proces“.
Dakle, Si-En-En je jasno postavio stvari. Postoje „borci za demokratiju“ i „teroristi“, prva i druga Amerika, „patriote“ i „izdajnici“. Zatim postoje „selebritiji“, od sportskih, do filmskih zvezda koji sprovode taj narativ, svesni da iza sebe imaju milione obožavalaca, koji slepo slede njihova uverenja. Kada Milorad Čavić obuče majicu „Kosovo je Srbija“, biva diskvalifikovan zbog „političke akcije“, a kada se druge sportske zvezde politički aktiviraju kako bi doprineli pobedi određenog kandidata, to se predstavlja kao sloboda govora.
I ranije je bilo jasno da sloboda govora u SAD postoji samo u ideološki određenim granicama, ali nikada to nije bilo tako očigledno i ogoljeno kao danas. Kako će sada „izuzetni“ naći argument da podrže bilo koju obojenu revoluciju, kako će Si-En-En pokrenuti rat kada zemlji zafali resursa?
Licemerje, to je ogledalo današnje Amerike, ili bar onog njenog dela koji će krajem ovog meseca preuzeti sve poluge vlasti u toj zemlji.
„Ko to ne razume, neka se vrati deset koraka unazad.“
Vuk-Miloš Petrović je student treće godine žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Ekskluzivno za Novi Standard.
Naslovna fotografija: Andrew Harrer/Bloomberg
Izvor Novi Standard
BONUS VIDEO:
