Миша Ђурковић (Фото: Медија центар Београд)

M. Đurković: Suzbijanje digitalnog totalitarizma

Svemoćna aristokratija iz Palo Alta, zadojena čudnom kombinacijom neomarksističkog svetonazora, i ekološkog mesijanizma, vidi sebe ne samo kao biznismene već kao mesije

Dešavanja oko ukidanja tviter, fejsbuk i jutjub naloga tada aktuelnog predsednika i dalje najmoćnije države na svetu skrenula su pažnju na pogubne i opasne procese koji nažalost godinama traju u sferi digitalne komunikacije i društvenih mreža. Pod firmom navodne borbe protiv ekstremizma i „lažnih vesti” menadžeri i službenici korporacija koje su vlasnici ovih digitalnih prostora, brutalno čiste sve one koji se ne uklapaju u njihovu ideološku sliku sveta. U situaciji kada se posebno mladi ljudi dominantno informišu upravo preko digitalnih medija, ovde se pojavljuju ozbiljni problemi i izazovi koji suštinski ugrožavaju opstanak stvarne liberalne demokratije na zapadu.

Nikog stoga ne treba da čudi što su ovakvo ponašanje digitalnih korporacija osudili ne samo Erdogan i Orban npr., već i Angela Merkel i Emanuel Makron koji su ideološki mnogo bliže njihovim nego Trampovim političkim shvatanjima. No, svemoćna aristokratija iz Palo Alta (gde je sedište većine ovih korporativnih mastodonata), zadojena čudnom kombinacijom neomarksističkog svetonazora, i ekološkog mesijanizma, vidi sebe ne samo kao biznismene već kao mesije koje poput CK boljševika 1917. imaju istorijsku misiju da menjaju svet. U kombinaciji sa bezbednosnim sektorom SAD sa kojim su npr. izvanredno sarađivali tokom operacija rušenja režima u arapskim zemljama oko 2010, sa ultralevičarima koji dominiraju američkim visokim obrazovanjem i sa takođe dominantno levičarskim mejnstrim medijima, nakon Bajdenove pobede misle da ih više ne ograničavaju ni zakoni, ni ustavi, ni uzusi demokratije, ni pravosuđe.

Već nekoliko godina unazad traje ozbiljna rasprava o „standardima zajednice” koje su ove kompanije uvele kao osnovu za upravljanje i kontrolu društvenih mreža. Naime, ono što oni sami procene da narušava te standarde, koje uz to sami propisuju, njihovi službenici uklanjaju, suspenduju naloge na mesec dana, a zatim i trajno ukidaju. Tako su čitave grupe Trampovih glasača i podržavalaca počišćene, a pre par dana su službenici „Fejsbuka” organizaciju Srbi za Trampa u Americi upozorili da će biti proglašena unutrašnjim teroristima. Dakle, anonimni službenik ima otprilike pet sekundi da proceni da li nešto krši njihove standarde i da ga time ukine i protera sa mreže. Time su zapravo ove korporacije i njihovi službenici preuzeli sudsku funkciju – oni su osnivani kao prostor nesputane komunikacije, a sudovi bi trebalo da rešavaju pitanje da li neko svojom komunikacijom i materijalima koje kači krši zakone i pravila komuniciranja.

Argument koji tvrdi da su ovo ipak privatne mreže i da ako vam se ne sviđa šta rade možete da otvorite svoju, ne stoji. Ovde mnogo više ubedljivosti ima argumentacija kojom su zapadnoevropske države posle Drugog svetskog rata nacionalizovale i pretvarale u javne korporacije veliki broj privatnih firmi i akcionarskih društava koje su stekle kvazimonopolski ili oligopolski položaj na tržištu. Države bi morale da nametnu pravila ovim multinacionalnim subjektima koji smatraju da su jači i moćniji od pojedinačnih država. Neophodno je oduzeti im kvazisudske funkcije, a umesto njihovih jednostranih standarda zajednice morali bi da poštuju zakone države u kojoj delaju. Dakle, država mora da ih natera da budu prostor za komunikaciju, a ne ideološki bičevi. Sa njima već postoje ogromni problemi u zloupotrebi ličnih podataka korisnika i konstantnom nadgledanju i proučavanju lica koja koriste mrežu. Svi znaju da nas stalno teraju da sinhronizujemo sve svoje podatke, a korisnici Vocap aplikacije su nedavno dobili ucenu da ako to ne prihvate mogu ostati bez naloga. Svi ti naši podaci se prodaju svim mogućim korporacijama, bezbednosnim službama, političkim kandidatima, pa je slučaj Kembridž analitike tek vrh ledenog brega.

Slučaj Parler je pokazao da oni imaju i dubinsku kontrolu nad serverima i infrastrukturom te da pokušaj npr. Trampovih pristalica da naprave konzervativni tviter nije mogao da prođe jer su ove korporacije imale tehničke mogućnosti da to opstruišu. No, kao što mnoge države ugrožene njihovim delovanjem (Kina, Rusija, Turska, Iran) razvijaju mehanizme za njihovu kontrolu, ukidaju im pravo na rad na svojoj teritoriji ili razvijaju svoje društvene mreže i aplikacije, tako će i američki konzervativci morati da počnu da prave svoje paralelne mreže. No i Francuska i Nemačka takođe uveliko rade na razvijanju pravnih i tehničkih mogućnosti za suzbijanje ovog digitalnog totalitarizma internet korporacija.

Možda najzanimljivije pitanje na koje već više od sto godina tražimo odgovor ostaje zašto kapitalističke korporacije, koje su na tržištu napravile ogroman novac, po pravilu podržavaju radikalno leve ideologije koje nastoje da ukinu i tržište i demokratiju. Od Rokfelera, Karnegija i Forda ponavlja se isti obrazac sve do Sorosa i igrača sa Palo Alta.

 

Autor Miša Đurković

 

Naslovna fotografija: Medija centar Beograd

 

Izvor Politika, 24. januar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u