Амерички потпредседник Џо Бајден и руски председник Владимир Путин током састанка (Фото: AP Photo/Alexander Zemlianichenko)

Bajden pred ruskim iskušenjem

Najavljeni sporazum o kontroli naoružanja mogao bi biti prvi korak ka odnosu koji će biti manje leden od onog koji je postojao za vreme Trampovog mandata. Bajden ima manevaraskog prostora

Nije slučajno što je ruski predsednik Vladimir Putin odugovlačio sa priznanjem pobede Džoa Bajdena nad Donaldom Trampom. Bajden je tokom kampanje više puta izrazio prezir prema onome što je smatrao Trampovim pokoravanjem Kremlju i izjavio da će voditi oštriju politiku. Njegov prvi telefonski razgovor sa Putinom, međutim, sugeriše da će biti uspešniji u odnosima sa Rusijom od njegovog prethodnika. Zapravo Bajdenov pristup Rusiji će verovatno imati više nijansi nego što je nagoveštavala njegova retorika iz kampanje.

Neće biti ni prvi ni poslednji predsednik koji će to učiniti. Jednom kad se nađu na položaju, kandidati imaju tendenciju da se preobraze, sledeći umereniji kurs prema američkim protivnicima od onog koji su zagovarali na predizbornim mitinzima. Ričard M. Nikson, koji je, između ostalog, pedesetih godina prošlog veka prozivao državnog sekretara Dina Ačesona zbog njegovog „kukavičkog postavljanja prema komunistima“, sledio je politiku detanta sa Kinom i Rusijom. Ronald Regan, koji je osuđivao Niksona i Kisindžera zbog onoga što je smatrao politikom popuštanja koji bi dovela do američke predaje u Hladnom ratu, razvio je dobar odnos sa Mihailom Gorbačovim. Danas je očiledno da se i Bajden nalazi pred iskušenjem da poboljša odnose sa Rusijom.

Neposredni povod za Bajdenov telefonski poziv bilo je približavanje roka za istek Novog START sporazuma. Putinov portparol Dmitrij Peskov već je nagovestio da Kremlj želi da postigne dogovor sa Bajdenom koji će dovesti do petogodišnjeg produženja sporazuma. Bajden je tokom kampanje jasno istakao da će nastojati da obustavi novu trka u nuklearnom naoružanju između Moskve i Vašingtona, što je tradicionalni element demokratske spoljnopolitičke platforme.

Novoizabrani američki predsednik Džozef Bajden (Foto: AP Photo/Matt Slocum)
Novoizabrani američki predsednik Džozef Bajden (Foto: AP Photo/Matt Slocum)

U ponedeljak je Bajden to objasnio: „Smatram da obojica možemo delovati u obostranom vlastitom interesu naših zemalja, kroz novi START sporazum, i da jasno stavimo do znanja Rusiji da smo veoma zabrinuti zbog njenog ponašanja, bilo da je u pitanju Navaljni, bilo da se radi o (hakovanju američke digitalne kompanije) Solar vinds ili izveštajima o novčanim nagradama za glave Amerikanaca u Avganistanu“.

Ali sporazum o kontroli naoružanja mogao bi biti prvi korak ka odnosu koji je – iako daleko od prijateljskog – manje leden od onog koji je postojao za vreme Trampovog predsednikovanja. Uprkos pokušajima da na ličnom nivou izgradi prijateljski odnos sa Putinom, Tramp je bio onemogućen da poboljša odnose sa Moskvom, bilo u ekonomskoj ili u političkoj sferi. Budući da je tek sporadično pridavao pažnju spoljnoj politici, Tramp nije uspeo da postigne modus vivendi sa Rusijom, na primer po pitanju Ukrajine. Umesto toga on je poslao oružje u ratom razorenu zemlju nakon što je predsednik Barak Obama odbio to da učini, i pojačao sankcije protiv Rusije.

Ukoliko Bajden želi da bude reformski predsednik i na domaćem i na međunarodnom planu, on će iskoristiti priliku da otopi trenutno ledeni odnos sa Moskvom. Neće biti iznenađujuće ako se bude založio sa samit sa Putinom ove godine u Evropi. Dobre strane su jasne. Suočavanje sa Rusijom omogućilo bi mu da se usredsredi na takmičenje sa Kinom, ublaži pretnju NATO-u i dođe do stvarnog rešenja za Ukrajinu. U svakom slučaju, teško da je Bajden, koji kod kuće ima težak zadatak da oživi posrnulu ekonomiju, voljan da se sada upliće u novu spoljnopolitičku krizu sa Rusijom.

Jedan telefonski poziv teško da će biti dovoljan za relaksiranje odnosa između dveju sila koje su zaglavljene u sukobu. Bajden nije podlegao pritisku tokom poziva, potvrđujući svoju „čvrstu podršku ukrajinskom suverenitetu“, postavljajući pitanje hapšenja Alekseja Navaljnog i osuđujući hakerski napad na Solar vinds i posledično na američke državne agencije. Možda će doći do zaključka da je neophodna radikalnija promena.

Tadašnji američki potpredsednik Džo Bajden tokom govora prilikom posete Ukrajini, Kijev, 22. jul 2009. (Foto: Sergei Supinsky/AFP/Getty Images)
Džo Bajden kao potpredsednik SAD tokom govora prilikom posete Ukrajini, Kijev, 22. jul 2009. (Foto: Sergei Supinsky/AFP/Getty Images)

Za sada je Bajden s pravom odbio da pozove na „resetovanje“ odnosa. Umesto da izgovara parole o oživljavanju veza između Rusije i Amerike, pametnije bi bilo da teži postepenim promenama. Za razliku od Trampa, koji je od početka sputavan sumnjama u tajnu prirodu njegovih veza sa Rusijom, Bajden ima dosta manevarskog prostora. Trebalo bi da ga iskoristi.

 

Džejkob Hajlbrun je urednik časopisa Nešnel interest

 

Preveo Radomir Jovanović/Novi Standard

 

Naslovna fotografija: AP Photo/Alexander Zemlianichenko

 

Izvor The National Interest

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u