Australija, Indija, Japan i Sjedinjene Države imaju sasvim legitimne brige u vezi Kine. Biće neprijatno živeti s još snažnijom Kinom. I sasvim je legitimno da se te zemlje povežu u Kvadrilateralnom dijalogu o bezbednosti, neformalno poznatom kao Kvad. Nažalost, Kvad neće izmeniti tok azijske istorije iz dva jednostavna razloga. Prvo, četiri države imaju različite geopolitičke brige i interese. Drugo, i još značajnije, one se nalaze u pogrešnoj igri. Velika strateška igra u Aziji nije vojna već ekonomska.
Australija je najranjivija. Njena ekonomija je veoma zavisna od Kine. Australijanci su ponosni na svoje neverovatne tri decenije rasta bez recesije. To se dogodilo samo zato što je Australija suštinski postala ekonomska provincija Kine: u periodu od 2018. do 2019. godine, 33 odsto njenog izvoza otišlo je u Kinu, dok je samo pet procenata otišlo u Sjedinjene Države.
Kvad neće zaživeti
Zbog toga nije bilo pametno za Australiju da javno iritira Kinu pozivajući na međunarodnu istragu o poreklu virusa COVID-19 u toj zemlji. Bilo bi pametnije da je takav poziv upućen privatno. Ovako, Australija je pucala sebi u nogu. Čitava Azija pažljivo prati ko će prvi trepnuti u trenutnom odmeravanju snaga između Australije i Kine. Ishod je, na mnogo načina, unapred određen, jer Peking ne sme popustiti. Ukoliko bi to učinio, druge države bi mogle slediti Australiju u ponižavanju Kine. U tom smislu Australija Kini nije ostavila izbor.
A Kina može sebi priuštiti da čeka. Kao što je rekao australijski profesor Hju Vajt: „Problem za Kanberu je taj što Kina drži većinu karata u svojim rukama. U međunarodnim odnosima moć poseduje zemlja koja može prinuditi drugu zemlju da snosi visoke troškove, a da istovremeno sama ne ispašta mnogo zbog takvog postupanja. To je ono što Kina može učiniti Australiji, ali izgleda da (australijski premijer) Skot Morison i njegove kolege to ne razumeju“.
Značajno je i to što je u novembru 2019. godine bivši premijer Pol Kiting upozorio svoje Australijance da Kvad neće funkcionisati. „Šire gledano, takozvana ‘kvadrilaterala’ neće zaživeti“, rekao je on na Australijskom strateškom forumu. „Indija ostaje ambivalentna u vezi američke agende za Kinu i ogradiće se od bilo kakvog aktivizma protiv Pekinga. Takođe je evidentno približavanje Japana i Kine… tako da Japan ne žuri da se uključi u bilo kakav program obuzdavanja Kine“. Premda je Indija očigledno iskristalisala svoj stav prema Kini otkako je Kiting govorio 2019. godine, malo je verovatno da će postati pouzdan saveznik Sjedinjenih Država.
Japan je takođe ranjiv, ali na drugačiji način. Australija ima sreću da ima prijateljski nastrojene susede u Asocijaciji nacija jugoistočne Azije (ASEAN). Japan ima samo neprijateljski nastrojene susede: Kinu, Rusiju i Južnu Koreju. Sa sva tri ima teške, čak napete odnose. Može da upravlja teškim odnosima sa Rusijom i Južnom Korejom budući da obe zemlje imaju manje ekonomije. Ali Japanci su i te kako svesni da moraju da redefinišu odnose sa mnogo moćnijom Kinom. To nije ništa novo; sa izuzetkom prve polovine 20. veka, Japan je gotovo uvek živeo u miru sa svojim moćnijim susedom.
Kao što je profesor za Istočnu Aziju Ezra Vogel napisao 2019. godine, „nijedna zemlja se ne može porediti sa Kinom i Japanom u pogledu dužine trajanja njihovih istorijskih kontakata koji sežu 1,500 godina unazad“. Kao što je primetio u svojoj knjizi Kina i Japan, dve zemlje održavale su duboke kulturne veze tokom većeg dela svoje prošlosti, ali je Kina, sa svojom velikom civilizacijom i resursima, imala prednost. Ako bi Japan, kao tokom većeg dela tih 1,500 godina, našao način da živi u miru sa Kinom, mogao bi slediti taj obrazac u narednih 1.000 godina.
Međutim, kao u čuvenim sporim predstavama Kabuki pozorišta u Japanu, promene u odnosu biće vrlo male i postepene, pri čemu će se obe strane suptilno kretati ka novom modus vivendi. Peking i Tokio neće uskoro postati prijatelji, ali Japan će suptilno signalizirati da razume suštinske interese Kine. Da, na tom putu će biti prepreka, ali Kina i Japan će se polako i stabilno međusobno prilagođavati.
Glavni faktor odlučivanja
Indija i Kina imaju suprotan problem. Kao dve stare civilizacije, takođe su milenijumima živele rame uz rame. Međutim, imale su malo direktnih kontakata, jer su ih Himalaji suštinski držali razdvojenim. Nažalost, moderna tehnologija čini da Himalaji više ne budu nepremostivi. Otuda i sve veći broj ličnih susreta između kineskih i indijskih vojnika. Takvi susreti uvek vode do incidenata, od kojih se jedan desio juna 2020. godine. Od tada je Indiju preplavio cunami antikineskih emocija. Tokom narednih nekoliko godina odnosi će se kretati nizvodno. Lavina se pokrenula.
Ipak, Kina će biti strpljiva zato što vreme radi u njenu korist. Godine 1980. ekonomije Kine i Indije bile su iste veličine. Do 2020. godine, kineska je porasla pet puta. Dugoročni odnos između dve velike sile uvek zavisi od relativne veličine njihovih ekonomija. Sovjetski Savez je izgubio u Hladnom ratu zato što je američka ekonomija imala znatno veću mogućnost trošenja sredstava. Slično tome, kao što su Sjedinjene Države 2017. godine darovale Kini veliki geopolitički poklon povlačenjem iz trgovinskog sporazuma o Trans-pacifičkom partnerstvu (TPP), Indija je učinila veliku geopolitičku uslugu Kini time što se nije priključila Regionalnom sveobuhvatnom ekonomskom partnerstvu (RCEP).
Ekonomija je mesto gde se odvija ova velika igra. S obzirom da Sjedinjene Države ostaju izvan TPP, a Indija izvan RCEP, u regionu se stvara masovni ekonomski ekosistem usmeren na Kinu. Evo jednog statističkog podatka o kome treba razmisliti: godine 2009. tržište maloprodajnih proizvoda u Kini iznosilo je 1,8 biliona dolara u poređenju sa četiri biliona dolara za isto tržište u Sjedinjenim Državama. Deset godina kasnije, vrednost tržišta u Kini bila je šest biliona dolara, a u SAD 5,5 biliona dolara.
Ukupan kineski uvoz u narednoj deceniji verovatno će premašiti 22 biliona dolara. Baš kao što je masivno američko potrošačko tržište tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka porazilo Sovjetski Savez, masovno i rastuće kinesko potrošačko tržište biće glavni faktor odlučivanja u velikoj geopolitičkoj igri.
Zbog toga pomorske vežbe Kvada u Indijskom okeanu neće pomeriti pravac azijske istorije. Vremenom će različiti ekonomski interesi i istorijske ranjivosti četiri države učiniti razlog za postojanje Kvada sve manje održivim. Evo jednog vodećeg indikatora: nijedna druga azijska zemlja – čak ni najstariji američki saveznik, Južna Koreja – ne žuri da se pridruži Kvadu. Budućnost Azije će se pisati sa samo četiri slova, ali ne u obliku reči Kvad, već RCEP.
Kišor Mahbubani je istaknuti saradnik Azijskog istraživčkog instituta pri Nacionalnom univerzitetu u Singapuru i autor knjige „Da li je Kina pobedila? Kineski izazov za američki primat“.
Preveo Radomir Jovanović/Novi Standard
Naslovna fotografija: Nicolas Datiche/Pool Photo via AP
Izvor Foreign Policy
BONUS VIDEO:
