Katalonski politički rebus

Na izborima u Kataloniji svi su pobedili – i oni koji žele nezavisnost ove španske pokrajine, i oni koji se tome protive. Ali nijedna od strana ne može da formira vladu

U nedelju, 14. februara, u Kataloniji su održani parlamentarni izbori, treći u poslednjih šest godina. Oko 5,6 miliona građana ove španske pokrajine s pravom glasa svojim izborom formiralo je novi katalonski parlament sastavljen od 135 poslanika.

Rezultati su pokazali da je katalonski politički rebus daleko od rešenja. Najveći broj postizbornih komentara, svodi sa na „da, ali“. Jer, pobedila je Socijalistička partija (PSC) koja se zalaže za jedinstvenu Španiju – imaće 33 poslanika, ali nema ni izdaleka dovoljnu većinu da bi formirala vladu.

Pobedili su i separatisti, raspoređeni u tri kolone. Republikanska levica Katalonije (ERC) osvojila je manje glasova od socijalista, ali isti broj mandata kao i oni, 33. Međutim, i ona će teško uspeti da stvori većinu potrebnu za formiranje pokrajinske vlasti.

Pobedili su i drugi separatisti, liberalno-konzervativna partija nekadašnjeg predsednika katalonske vlade Karlesa Pućdemona Zajedno za Kataloniju (JxCat), sa 32 poslanika, ali se njihovo viđenje samostalnosti Katalonije razlikuje od Republikanske levice. Odlično je prošla i antisistemska partija Kandidatura za narodno jedinstvo (CUP) koja je osvojila devet mesta u lokalnom parlamentu.

Ove tri separatističke partije u zbiru imaju 74 poslanika, što znači da imaju nominalnu većinu u parlamentu sa 135 mesta (na prethodnim izborima ove partije su imale 70 mandata). Ali da li će uspeti da naprave koaliciju videće se u narednim danima.

Slovenački ili neki drugi put

Iako na prvi pogled izgleda da je to verovatno, njihove ideološke razlike do sada su bile nepremostive. Jedino što ih spaja jeste namera da Katalonija proglasi nezavisnost, što nije malo, ali su im putevi i namere kako da se do toga stigne različiti.

Jedni žele trenutno proglašenje nezavisne Republike Katalonije, što nazivaju „slovenačkim putem“, dok drugi žele da Katalonija proglasi nezavisnost ali da zadrži sve privilegije koje ova pokrajina ima kao deo zemlje koja je članica Evropske unije. I, naravno, da Španija ne zatvori svoje neuporedivo veće tržište za katalonski kapital i proizvode.

Pristalice nezavisnosti španske pokrajine Katalonije sa zastavom Evropske unije tokom skupa u Barseloni, 10. oktobar 2017. (Foto: AP Photo/Francisco Seco)
Pristalice nezavisnosti španske pokrajine Katalonije sa zastavom Evropske unije tokom skupa u Barseloni, 10. oktobar 2017. (Foto: AP Photo/Francisco Seco)

No, možda je pravi pobednik izbora krajnja desnica, VOKS, koja je osvojila 11 mesta, iako do sada nikada nije izlazila na izbore. Da li je ovaj rezultat radikalne desnice ne baš prijatan odgovor na sve one zapaljive antišpanske poruke koje su poslednjih godina stizale iz Barselone? Ako je tako, to je moglo i da se očekuje, jer u Kataloniji ne žive samo Katalonci već i značajan broj Španaca, kojima je Katalonija domovina isto kao i Španija, i koji će svakom separatizmu predstavljati teško premostivu branu.

Gubitnici izbora su konzervativna španska Narodna partija (PP), koja je dobila samo tri mandata, i liberalna partija Građani (Ciudadanos) koja je u skretanju udesno izgubila čak 30 od dosadašnjih 36 mesta.

Ekonomija i nezavisnost

Hoće li ti rezultati katalonskih izbora dovesti do smirivanja političke situacije u ovoj autonomnoj španskoj pokrajini, što je želja najvećeg dela stanovništva, osim, naravno, onog koji je na krajnjim levim ili desnim političkim pozicijama, videće se u narednim mesecima. Ali, da postoji zamor od političke neizvesnosti koja nikome ne donosi ništa dobro, posebno u ekonomskoj sferi, videlo se poslednjih godina, pošto su se strasti posle referenduma o nezavisnosti 2017. smirile a politika se sa ulice vratila u predstavničke domove.

To se posebno osetilo u domenu kapitala i stranih investicija, gde je ovaj prvi potražio sebi nova mirnija mesta, jer kapital nikada i nigde ne zna za patriotizam, a drugi se zaustavio u očekivanju povoljnijih vetrova.

Na primer, došlo je do spajanja najveće banke Katalonije „La Kaiša“ sa jednom od najvećih banaka iz Madrida, čime je nastala najjača banka Španije, a sa sedištem – u Valensiji! Ili primer fabrike automobila „Nisan“ u Kataloniji; na vest da „Nisan“ zatvara tu fabriku, u traženju hitne pomoći od centralne vlasti, najglasniji su bili upravo oni političari koju su koliko juče izjavljivali da je nezavisnost Katalonije jedino rešenje za njen napredak.

Kada je EU odobrila više od 120 milijardi evra pomoći Španiji radi saniranja posledica epidemije, opet su oni bili prvi u zahtevima da vlada Španije najveći deo tih sredstava dodeli Kataloniji. Naravno, nije moglo da se izbegne i pitanje koje su tada mnogi i javno i u sebi postavljali: koliko bi para Katalonija dobila da nije u sastavu zemlje članice EU?

Izbori u doba korone

Upravo je epidemija bila jedan od najvećih problema vezanih za ove izbore. Bilo je zahteva i da se oni odlože, ali je Ustavni sud Katalonije doneo odluku da se biračko pravo, jedno od temeljnih demokratskih prava, ne može suspendovati. Argumenti zdravstvenih radnika da je i život jedno od osnovnih prava, nisu uvaženi.

Da li će izbori imati posledica na povećanje broja zaraženih, ostaje da se vidi u narednim nedeljama, ali da se radi o izuzetno opasnoj bolesti, videlo se i pre izbora.

Pešaci u prolazu pored predizbornih plakata sa likovima kandidata uoči pokrajinskih izbora, Barselona, 30. januar 2021. (Foto: AP Photo/Emilio Morenatti)
Pešaci u prolazu pored predizbornih plakata sa likovima kandidata uoči pokrajinskih izbora, Barselona, 30. januar 2021. (Foto: AP Photo/Emilio Morenatti)

Više od 30 odsto po zakonu pozvanih da budu za zapisničkim stolovima odbilo je da se prijavi navodeći različite zdravstvene probleme. To je dovelo do toga da u prvim satima izbora skoro 35 odsto biračkih mesta nije bilo otvoreno.

Osim toga, bile su preduzete i sve druge mere medicinske zaštite – skafanderi, maske, distanca, kontrola temperature glasača… Napravljena je i satnica glasanja; u prvim satima trebalo je da glasaju stariji od 60 godina, zatim ostali, a u poslednjem satu izbornog dana, na iznenađenje lekara, trebalo je da glasaju i oni pozitivni na koronavirus!

Politički virus

Što se tiče „političkog virusa“ u predizbornoj kampanji, inače mlakoj zbog pandemijskih ograničenja, njega je neočekivano ubacio Žozep Borel, prvi čovek diplomatije EU. Naime, posle posete Rusiji i onog zahteva da se oslobodi Navaljni, Borel je izjavio da „Rusija nije demokratija“.

Osim Rusa, koji su evropskog diplomatu podsetili na to da su u Španiji neki katalonski političari u zatvoru, na ovu Borelovu izjavu je reagovalo i osamdeset poslanika Evropskog parlamenta, ocenjujući njegovu posetu Moskvi kao katastrofalnu i tražeći njegovu ostavku. Da li je u pitanju iskrena kritika zbog nediplomatskog mešanja u unutrašnje stvari drugih zemalja, ili je reč o nameri da se ne kvare odnosi sa Rusijom, sada kada je Evropi preko potrebna ruska vakcina?

Tu, međutim, nije bio kraj.

Potpredsednik španske vlade, ultralevičar Pablo Iglesijas, donekle se složio sa rečima Lavrova, izjavljujući da u Španiji „nema normalnog demokratskog političkog života“, što je katalonskim separatistima došlo kao poklon sa neba. Jer, kad to kaže potpredsednik centralne vlade, šta drugo može da se poruči Evropi i svetu?

Odgovor Iglesijasu su odmah dale njegove kolege iz koalicione vlade, tvrdeći da je Španija puna i zrela demokratija, a desetine španskih političara i javnih ličnosti zatražile su njegovu hitnu smenu. Do nje, naravno, neće doći, jer ukoliko bi predsednik vlade Pedro Sančes smenio Iglesijasa, to bi značilo i pad koalicione vlade i nove izbore u Španiji. Da li iko u ovoj situaciji to zaista želi?

U finišu predizborne kampanje dogodio se još jedan od pokušaja separatista da se drže zajedno, iako im se to u svakodnevnom životu dosta retko dešava, a obzirom na to da put ka toj obećanoj nezavisnosti svako od njih vidi na dosta različit način. Sve katalonske separatističke partije potpisale su i javno objavile akt u kome svojim biračima tvrde da nikada neće ući u koaliciju sa katalonskim socijalistima. Nikada!

Ipak, to je samo još jedan od političkih trikova, jer ako katalonska Republikanska levica neće da vlada u Kataloniji zajedno sa katalonskim socijalistima, zašto onda svojim glasovima u parlamentu Španije podržava koalicionu vladu koju predvode socijalisti. Kako je to nekada mudro rekla Roza Luksemburg: „U politici ponekad lukavstvo ne podrazumeva inteligenciju“.

***

Poslednjeg „pobednika“ ovih izbora možda treba potražiti u onih 47 odsto stanovnika Katalonije koji nisu izašli na glasanje.

Podsetimo se da je na izborima 2017, koji su bili najavljeni kao prelomni za nezavisnost Katalonije, glasalo čak 79 odsto upisanih birača, a da je na ovim to učinilo svega 53 odsto. Šta bi bilo da su i oni ispunili svoje pravo, teško je tačno reći, ali je iz porasta broja apstinenata jasno da je veliki broj građana nezadovoljan ponuđenim politikama. Možda je baš u toj „tihoj masi“ i rešenje katalonske političke zagonetke!

Članovi biračkog odbora u zaštitnim skafanderima tokom izbornog dana na biračkom mestu unutar Univerziteta u Barseloni, 14. februar 2021. (Foto: AP Photo/Felipe Dana)
Članovi biračkog odbora u zaštitnim skafanderima tokom izbornog dana na biračkom mestu unutar Univerziteta u Barseloni, 14. februar 2021. (Foto: AP Photo/Felipe Dana)

Kada se smire strasti od slavlja i razočarenja rezultatima ovih izbora, predstoje mukotrpni pregovori oko stvaranja koalicione vlade, do koje može ali i ne mora da dođe. U ovom poslednjem slučaju, eto novih izbora u Kataloniji već u junu.

 

Naslovna fotografija: Reuters/Albert Gea

 

Izvor RTS OKO

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u