F. Belmonte: Holandija je kontinentalna verzija V. Britanije i trn u oku EU

Trenutno ne postoji opasnost da bi Holandija mogla da izađe iz EU, ali bi svaki korak u pravcu produbljivanja evropskih integracija približio Hag izlaznim vratima

Holandija sve više podseća na kontinentalno izdanje Velike Britanije koje je ostalo u srcu Evropske unije i postaje sve veći trn u boku EU. Kao nekada Margaret Tačer ili Dejvid Kameron, holandski premijer Mark Rute zna tačno kakvu EU neće, ali nema ni minimalnu ideju kakvu bi EU hteo i da li bi ona bila održiva.

Jedina velika, bitna, razlika između Londona i Haga je odnos prema proširenju EU. Ujedinjeno Kraljevstvo je podržavalo približavanja zapadnobalkanskih država članstvu u Uniji dok je Holandija, od propalog referenduma za Ustav EU u leto 2005. godine, koristila svaki mogući izgovor da uspori hod svih kandidata ka članstvu u EU. Hag je bio posebno aktivan u blokiranju Srbije jer su bili svesni da se stopiranjem Beograda usporava i zaustavlja ceo region. Vreme je pokazalo da su bili u pravu: poslednji trzaj proaktivne politike proširenja EU je ugašen u političkom nadmudrivanju Holandije i Srbije oko saradnje sa Haškim tribunalom u periodu između 2007. i 2011. godine.

Perfidni Nederland

Taman kada su zagovornici federalizacije EU pomislili da se izlaskom „perfidnog Albiona“ uklonila najveća prepreka za dalje integracije 27 država članica, na površinu je isplivala Holandija, kao naslednica Velike Britanije na kontinentalnom delu Unije. Istini za volju, ne radi se o totalnom iznenađenju. Pažljivi pratioci briselskih hronika vrlo dobro znaju da su Holanđani, gotovo uvek, pratili stav Velike Britanije po svim pitanjima u evropskim institucijama: od geopolitičkih do ekonomskih.

Motivi Haga da sledi političku liniju Londona su bili višestruki: ekonomski (Holandija se oduvek zalagala za liberalističku politiku), adminstrativni (sve holandske vlade su zajedno sa britanskim kočile svaku centralizaciju ili prenos vlasti na Brisel), politički (Holandija, kao i Velika Britanija nije blagonaklono gledala na osovinu Pariz-Berlin, pogotovo posle ujedinjenja Nemačke).

Holandija je preuzela unutar EU ulogu Velike Britanije i u odnosima sa SAD. Ne treba smetnuti s uma da su Holanđani među najznačajnijim ekonomsko-investicionim partnerima SAD, kao i zemlja koja je među najvernijim saveznicima Vašingtona u NATO i EU. Odlazeći holandski parlament je usvojio neobavezujuću izjavu u kojoj su tretman Ujgura u kineskom regionu Sinkjang nazvali genocidom, svrstavajući se otvoreno na stranu Vašingtona u sve otvorenijem sukobu sa Pekingom. Hag je takođe tražio od svojih partnera u Briselu da se EU pridruži tzv. Indo-Pacifičkoj strategiji čiji su deo SAD, Japan, Australija, Indija i zemlje jugoistočne Azije i koja se smatra nekom vrstom američkog odgovora na kineski „Novi put svile“.

Fiskalni raj među lalama

U EU su prošlog leta shvatili da odlaskom Velike Britanije nije samo engleski jezik ostao u Uniji kao „lingua franca“, već i duh Londona oličen u Hagu. Holandski premijer Mark Rute je veoma inteligentno odigrao partiju oko imenovanja predsednika Evrogrupe (telo koje koordinira 19 ministara finansija zemalja članica EU koje su usvojile evro kao zajedničku monetu). Velika evropska četvorka (Nemačka, Francuska, Italija i Španija) stala je iza španske ministarke finansija Nadije Kalvinjo kao kandidatkinje za čelnu funkciju u Evrogrupi. Međutim, Rute je znalačkim kuloarskim manevrima uspeo da stvori koaliciju malih i srednjih zemalja koje su osujetile namere Berlina, Pariza, Rima i Madrida. Štaviše, Rute je predvodeći grupu tzv. štedljivih članica EU, protivnika dubljih integracija i stvaranja zajedničkog duga EU, uspeo da plasira na čelo Evrogrupe Paskala Donohoa, ministra finansija Irske, zemlje koja je sa Holandijom i Luksemburgom najveći fiskalni raj u Evropi.

Velika sličnost Holandije sa Velikom Britanijom se vidi i po stavu prema solidarnosti na kojoj je bazirana Unija. Napadaju se južne članice EU sa velikim javnim dugom i njihovi građani se optužuju da su „lenji“ i da žele da žive na grbači „vrednih“ severnjaka, dok istovremeno Hag oduzima milijarde evra drugim članicama EU omogućavajući velikim i srednjim firmama iz tih zemalja da premeste pravna sedište u Holandiju i plaćaju minimalne poreze. Na taj način vlasti u „zamlji lala“ godinama pospešuju pranje novca i mogućnost bogatim „južnjacima“ da budu još bogatiji štedeći na razlici poreza koji uplaćuju u Holandiji od onoga koji bi platili u domicilnim državama.

Barjaktar politike pretvaranje Holandije u „fiskalni raj“, i punjenje državne kase na štetu drugih članica EU, bio je Mark Rute, najglasniji kritičar „južnjačkih dokoličara“ i najveći oponent politike dubljih integracija i federalizacije EU. Holandski premijer je po svom tvrdokornom protivljenju dubljim integracijama i solidarnosti unutar EU, podsetio na ponašanje bivšeg britanskog premijera Dejvida Kamerona. Za bivšeg lidera torijevaca se nije dobro završilo, a ni po Veliku Britaniju.

Hag na izlazu

U zemlji slikara, lala, brzog klizanja i fudbala odlazak Velike Britanije iz EU se doživljava kao velika trauma. Bregzit je dodatno učinio rigidnim pozicije Holanđana. Unutar političkog spektra gotovo da ne postoji opcija koja ne podržava strategiju što manje federalizacije EU i što više jedinstvenog tržišta. Trenutno ne postoji opasnost da bi Holandija mogla da izađe iz EU, ali bi svaki korak u pravcu produbljivanja evropskih integracija približio Hag izlaznim vratima.

Razvoj političkih prilika u Holandiji ne ide na ruku Zapadnom Balkanu i ambicijama država niklih na pepelu bivše Jugoslavije, uključujući i Srbiju, da će stići jednog dana do članstva u EU. Između svih relevantnih partija postoji konsenzus o zaustavljanju ili maksimalnom usporavanju procesa proširenja EU. Naravno, to neće, kao i do sada, biti eksplicitno rečeno, ali će Holanđani toliko insistirati na ispunjavanju uslova da će zatvaranje poglavlja, po novoj metodologiji pregovaranja, postati Sizifov posao.

Holandska politička scena je „balkanizovana“ jer je na snazi čist proporcionalni sistem: izborni prag je na 0,67 odsto glasova budući da u Predstavničkom domu sedi 150 poslanika. U odlazećem parlamentarnom sazivu je bilo zastupljeno čak 13 partija, dok će na sledećim izborima učestvovati 37 stranaka.

Poslednja istraživanja javnog mnjenja kazuju da su odstupanja u odnosu na broj osvojenih glasova na poslednjim parlamentarnim izborima u 2017. godini u okviru statističke greške. Skandal sa deset hiljada porodica koje su čitavu deceniju bile maltretirane od strane nadležnih poreskih vlasti, zbog navodnih lažnih poreskih prijava, nije proizveo bogzna kakve negativne efekte po vladajuće stranke. Rute nije podneo ostavku u januaru zato što se osećao moralno odgovornim za desetogodišnje proganjanje građana već da ne bi morao da podnosi račune javnosti i parlamentu zašto je njegova vlada tolerisala da državni aparat, od sudova do poreske uprave, maltretira na hiljade i hiljade ljudi za prekršaje i krivična dela koja nisu počinili.

Banana monarhija i njeni podanici

Podsetimo, sve je počelo 2008. godine kada je grupa bugarskih državljana prevarila holandsku državu za tri miliona evra predstavljajući se kao socijalni slučajevi. Da bi sasekla u korenu tu prevaru poreska uprava je počela da češlja, uz pomoć najmodernijih softvera, sve primaoce socijalne pomoći. U akciji koja je imala snažnu propagandnu komponentu da nauči pameti sva lica koja bez pravno valjanog osnova uživaju socijalnu pomoć ili poreske olakšice, nastradalo je na desetine hiljada nevinih.

Kako se radilo uglavnom o strancima ili migrantima druge generacije, većinu građana, uključujući i medije, ta nepravda nije interesovala. U njihovim očima ti nesrećnici su sigurno nešto zgrešili i nisu bili vredni ni pažnje, ni solidarnosti ni pomoći. Tek kada su se usudom nesrećnika pozabavili parlamentarci, pre svih, Renske Lejten iz Socijalističke partije i Piter Omciht iz Demohrišćanske stranke, stvari su se pokrenule s mrtve tačke.

Poslanik Omciht je definisao svoju državu kao „banana monarhiju“ pošto je zahvaljujući njegovoj upornosti i radu utvrđeno da je Poreska uprava svesno dostavljala lažne podatke njemu i njegovoj koleginici, kao i nadležnim sudovima, samo da ne bi nadoknadila štetu ljudima koje su na pravdi Boga progonili godinama.

Omciht je „crna ovca“ u Demohrišćanskoj partiji koja je glavni partner Ruteove Partije za slobodu i demokratiju (VVD). Štaviše, lider demohrišćana Vopke Hekstra se drži podalje od svog partijskog kolege kako ne bi poremetio odnose sa premijerom, ali i zato što sebe vidi kao prirodnog naslednika Rutea na čelu holandske vlade, budući da mu je tek 45 leta. Hekstra je ministar finansija i proslavio se izjavom da južne članice EU žele da preko „Recovery funda“ stave ruku na ušteđevinu građana severnih država Unije.

Svakom glasaču po crvena olovka

Parlamentarni izbori u Holandiji 17. marta će biti prvi u jednoj članici Unije od početka pandemije. U zemlji lala se tradicionalno glasa crvenom olovkom i vlada se obavezala da će svakom glasaču biti garantovana nova ili dezinfikovana olovka.

Takođe, data je mogućnost svim glasačima starijim od 70 godina da svoju građansku dužnost obave putem pošte kako se ne bi izlagali dodatnom riziku zaraze virusom COVID-19. Takođe, glasanje će trajati tri dana kako bi se izbegle gužve na biračkim mestima.

Pobeda Marka Rutea na izborima je izvesna, pitanje je samo s kim će najdugovečniji premijer u EU, posle Angele Merkel i Viktora Orbana, napraviti koaliciju. Rute nema poverenja u Gerta Vildersa, lidera holandskih slobodara (PVV), koji ga je „izdao“ u prvom mandatu, povlačeći spoljnu podršku vladi i primoravajući zemlju na vanredne izbore 2012. godine.

Od tada, Vilders nije opcija za Rutea, baš kao što nije ni Tjeri Bado, lider druge desničarske stranke Forum za demokratiju (FvD). Vrlo je verovatno da će i u sledeće četiri godine vladati, više manje, ista koalicija liberala i demohrišćana, sa desnice i levice.

Teflonska srećna zvezda Marka Rutea

Jedna od tajni uspešne politike Rutea u prethodnih par godina je bila pomeranje njegove Partije za slobodu i demokratiju prema desnici i paralelno učvršćivanje koalicije sa demohrišćanima, koji se nalaze na centru, i levičarskim liberalnim strankama. Na taj način, lider VVD-a je mogao da parira Vildersovoj PVV-u i Badoovom FVD-u, dok su partneri u vladi na centru i levici služili kao neka vrsta sunđera koji je štitio vladu od napada levog bloka i upijali su razočarane glasače liberalne desnice.

Drugu važnu karakteristiku holanskog premijera otkriva njegov nadimak „Mark Teflon“: jednostavno, šta god da se dogodi, on na neki volšeban način uspeva da se izvuče neuprljan. Sve kao niz „teflon“ sklizne sa njega. Pandemija je primer par excellence „teflonske“ srećne zvezde Marka Rutea. Uprkos brojnim kritikama, demonstracijama, greškama vlade, sporoj vakcinaciji, Ruteova popularnost je ostala neokrnjena.

Paradoksalno, pandemija je skinula s dnevnog reda argumente na kojima tradicionalno profitira Vilders: od islama do migranata. Bado je pokušao da jaše na negacionističkom i antivakserskom talasu, ali bez značajnijeg uspeha, ako je verovati anketama. Teme koje su dominirale kampanjom odnosile su se na javnu potrošnju, zdravstvo, borbu protiv nezaposlenosti i održivost finansijske stabilnosti zemlje posle pandemije. Čak je i pitanje ekologije i zaštite čovekove okoline, inače veoma drago Holanđanima, ostalo po strani.

Rute uživa mnogo veći ugled nego njegova partija i kada bi se glasalo za premijera a ne za poslaničke liste njegov rezultat bi bio daleko bolji od rejtinga VVD-a. U prethodnih godinu dana holandski premijer je stavio u stranu ekonomski liberalizam i delovao je kao klasičan socijaldemokratski predsednik vlade, deleći šakom i kapom pomoć svim ugroženim kategorijama, garantujući poreske olakšice i druge pogodnosti za mali, srednji i veliki biznis. Politički protivnici su ga optužili da je zloupotrebio državnu pomoć i kasu ne samo da ublaži efekte ekonomske krize već i da kupi „konsenzus“ čitavih kategorija koje su mu zahvalne zbog pružene ruke. Nisu daleko od istine.

 

Autor Franko Belmonte

 

Naslovna fotografija: Wikimedia/Mr. Documents Uploader, CC BY-SA 4.0

 

Izvor oko.rts.rs, 10. mart 2021.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u