Film „Quo vadis, Aida“ bosanskohercegovačke režiserke Jasmile Žbanić, koji je, prema saopštenju Američke filmske akademije, nominovan za nagradu Oskar u kategoriji za najbolji film van engleskog govornog područja, izazvao je velike reakcije javnosti – prvenstveno kada je riječ o autentičnosti obrađenih događaja i krajnje tendencioznom prikazu dešavanja u Srebrenici.
Ovo kinematografsko ostvarenje koje je, po mnogima, stvoreno sa ciljem „protivteže“ srpskom projektu decenije, filmu „Dara iz Jasenovca“, a sa ciljem relativizacije najmonstruoznijeg genocida u istoriji čovječanstva počinjenim nad srpskim narodom u periodu Drugog svjetskog rata, predmet je brojnih kritika, pogotovo nakon što je u javnost „procurio“ eklatantni primjer falsifikovanja događaja.
Naime, scena pretresanja žene koja je prikazana u filmu apsolutno ne korespondira sa dokumentovanim, autentičnim video zapisom.
Cinično i profitersko djelovanje Jasmile Žbanić
Književnik i kolumnista Marko Tanasković istakao je u izjavi za IN4S da je scena pretresanja pred pregovore u “Quo vadis, Aida”, onako kako je u filmu tendenciozno “naslikana” nasuprot dokumentarnih snimaka koji verno prikazuju realnost kakva je zaista bila, dovoljan je dokaz da autorka filma Jasmila Žbanić nije pristupila pisanju scenarija i snimanju filma sa željom da dođe do bilo kakvog “pomeranja sa zacementiranih pozicija” i iskrenog pomirenja među narodima na prostoru Bosne i Hercegovine, kako je nedavno izjavila lokalnoj ispostavi Bi-Bi-Sija, već da je cinično i profiterski delovala u skladu sa dobro poznatim i međunarodno nametnutim stereotipima o zlim Srbima agresorima i silovateljima i nevinim Bošnjacima kao njihovim žrtvama.
„Ona je, uostalom, čitavu svoju rediteljsku karijeru izgradila na antisrpskoj propagandi koju je već naplatila Zlatnim medvedom na Berlinskom festivalu za film “Grbavica” u kome se bavi tematizacijom sudbina silovanih Bošnjakinja i njihove dece. Sada je otišla stepenicu iznad i puca na Oskara. U tom smislu, možemo reći da je “Quo vadis, Aida” daleko kvalitetniji i uspeliji propagandni projekat od “Grbavice”, a da je u njega očigledno uloženo mnogo truda i novca, što se vidi i po impozantnom broju finansijera i međunarodnih fondova koji su podržali snimanje ovog filma, a koji su pobrojani pre uvodne špice. Mit o lažnom genocidu u Srebrenici (u pitanju je ratni zločin kakvih je bilo mnogo, na svim zaraćenim stranama) jeste jedan od kamena temeljaca zapadnog narativa o raspadu Jugoslavije koji se mora po svaku cenu moralno apsolutizovati, pa je samim tim logično i očekivano što je taj film dobio daleko više pažnje i bolje kritike od našeg filma “Dare od Jasenovca”, koji govori o pravom genocidu nad Srbima u NDH-a koji se već više od sedamdeset godina želi umanjiti i sakriti, pa čak i u nekim slučajevima opravdati“, poručuje Tanasković.
Jugonostalgičarska “objektivnost” – pogubna za Srbe
On smatra da “Aida” nije loš film, sa umetničke tačke gledišta, ali nije nikakvo remek-delo i nije ništa bolja od Dare.
„Nije problem što ga Zapad i Bošnjaci veličaju, problem je što kod nas određeni ljudi preuzimaju tu mantru, pa već danima prisustvujemo nadmetanju različitih javnih ličnosti u Srbiji koje preko svake mere hvale film i na sav glas navijaju da dobije Oskara, čime valjda misle da dokazuju svoju politički korektnu “objektivnost” i kosmopolitizam. Isti Srbi koji su lupom tražili “Dari” mane i manjkavosti sada su naprasno fascinirani i zaslepljeni “Aidom” do te mere da ne vide nikakve probleme sa scenarijem, glumom, režijom, nedostatkom istorijskog konteksta, brojnim odstupanjima od dokumentovanih činjenica i slično. To je ta dobro poznata jugonostalgičarska i titoistička srpska “objektivnost” koja uvek ispadne na našu štetu. Zanimljivo je da još uvek nisam naišao na tekst ili komentar nekog bošnjačkog intelektualca koji kritikuje i napada “Aidu”, bilo iz “građanskih” bilo iz nacionalističkih pozicija, kao nedovoljno dobru, što je malo neobično imajući u vidu različitost ukusa i velika očekivanja od filma koji obrađuje za muslimane tako osetljivu temu“, ističe Tanasković i zaključuje da oni, za razliku od nas, vrlo dobro znaju i osećaju kada je vreme da svi zajedno stanu u istu kolonu, a to je gotovo uvek ona kolona koja ne želi ništa dobro Srbima.
U međuvremenu „mi se za to vreme gubimo u jalovim i kontraproduktivnim raspravama oko dnevnopolitičkih i stranačkih sukoba i međusobica, subjektivnih ukusa i suprotstavljenih sitnosopstveničkih interesa“, zaključio je Tanasković u izjavi za naš portal.
Naslovna fotografija: Snimak ekrana/Deblokada Sarajevo
Izvor IN4S, 23. mart 2021.
BONUS VIDEO:
