Погођена зграда РТВ Војводине у Новом Саду током НАТО агресије 1999. (Фото: Танјуг/Јарослав Пап)

Godišnjica NATO agresije, dan koji se ne zaboravlja

NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 „kasetnih bombi“ od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom

Vazdušni napadi NATO snaga na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, počeli su na današnji dan pre 22 godine. Za 78 dana poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi. Obeležavanje godišnjice bombardovanja zbog koronavirusa biće u skladu sa epidemijskim merama.

Odluka o bombardovanju tadašnje SRJ doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.

Klark je docnije u knjizi Moderno ratovanje napisao – ne samo da je planiranje vazdušne operacije NATO-a protiv SRJ intenzivirano sredinom juna 1998, već i da je završeno krajem avgusta te godine.

SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija.

Nakon što je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdila Skupština Srbije, koja je predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više područja Srbije i Crne Gore.

Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim bombarderima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD. Najpre su gađane kasarne i jedinice protivvazdušne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i na drugim mestima.

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO-a.

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

U noći 23. aprila 1999. godine u dva sata i šest minuta nakon ponoći, NATO je u napadu na zgradu RTS-a usmrtio 16 radnika. To je bio prvi slučaj da je medijska kuća proglašena za legitimni vojni cilj.

Tokom bombardovanja izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 „kasetnih bombi“ od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.

Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije – u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO-a su upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.

Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.

Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili su pali na područje sela Kokoleč u 13.30.

Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a u Pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i povratak više stotina hiljada albanskih izbeglica dok se ne definiše najširi stepen njene autonomije.

 

Izvor RTS, 24. mart 2021.

 

Dan sećanja na stradale u NATO agresiji

Polaganjem venaca ministri, zvaničnici, predstavnici Vojske Srbije i mnogih udruženja sećaju se žrtava NATO bombardovanja 1999. godine. Poručuju da Srbija nikada neće zaboraviti taj zločin. Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin položio je u Ulici kneza Miloša u Beogradu venac na spomen-ploču pripadnicima MUP-a koji su poginuli tokom NATO agresije 1999. godine i poručio da Srbija nikada neće zaboraviti taj zločin i prestati da traži pravdu.

Aleksandar Vulin je poručio da je NATO agresija poslednji veliki i nekažnjeni zločin u 20. veku. Podsetio je da je 20. vek, u kojem je srpski narod krvario za ideale bratstva i slobode i doneo slobodu mnogim drugim narodima, završen tako što su Srbiju nekadašnji saveznici iz dva svetska rata, zajedno sa zajedničkim neprijateljima iz ta dva rata, sramno bombardovali, raskomadali našu teritoriju i pobili našu decu.

„Nijedan vojnik, nijedan policajac nije zaslužio da umre. Svaka smrt čoveka koji je branio svoju zemlju je zločin. Zato tako licemerno zvuči kada nam stignu poluizvinjenja u kojima se kaže da žale zbog toga što su ubijali našu decu“, rekao je ministar Vulin i istakao da su i policajci i vojnici koji su stradali tokom agresije bili naša deca i da nisu zaslužili da svoju decu ostave kao siročad.

„Nikada nećemo zaboraviti. Nikada nećemo prestati da tražimo pravdu. Nikada nećemo prestati da tražimo imena onih koji su ubili Milicu Rakić i nikada nećemo prestati da tražimo da se ovo nikada i nikome ne ponovi“, poručio je ministar Vulin, a navodi se u saopštenju MUP-a.

Prema njegovim rečima, upravo zbog toga su srpska država i predsednik Republike Aleksandar Vučić zauzeli čvrst i jasan stav koji nikada nećemo menjati, a to su vojna neutralnost i stav da nikada naša vojska i policija nikome drugom neće činiti ono što su činili nama.

„Nikada nijedan srpski vojnik, srpski policajac neće činiti ono što su činili NATO vojnici u zločinima prema Saveznoj Republici Jugoslaviji. Da se ovo nikada ne bi ponovilo, moramo da budemo jaki. Koliko nam bude jaka vojska, policija, država, toliko ćemo biti slobodni i toliko će neka nova agresija biti daleko od nas“, poručio je ministar Vulin.

General-potpukovnik policije u penziji Obrad Stevanović je istakao da je ponosan što je zajedno sa drugim predstavnicima posebnih jedinica policije i svih drugih policijskih jedinica deo obeležavanja sećanja na početak NATO agresije u kojoj su žrtve bili vojnici, policajci, a ponajviše civili.

„Najveći deo ovog perioda od dve decenije pretežno smo slušali o tome kako su branioci naše otadžbine kvalifikovani najčešće kao ratni zločinci. Jasno je i veoma sam ponosan na to što država priznaje žrtve policijskih snaga koje su uz rame sa vojskom i građanima branili svoju zemlju od 19 najmoćnijih zemalja članica NATO“, rekao je Stevanović.

General je podsetio da je NATO pre 22 godine suprotno međunarodnom pravu i poveljama Ujedinjenih nacija izvršio agresiju na jednu suverenu državu, koja pre toga nije napala bilo koju drugu državu.

Stefanović: Sa ponosom se sećamo herojskih dela

Potpredsednik Vlade i ministar odbrane dr Nebojša Stefanović položio je venac na spomen obeležja „Spomenik poginulima u toku ratova ‎1990-2020. i NATO agresije na SRJ 1999. godine“ u Centru Kuršumlije i kraj Spomen obeležja u kasarni „Toplički ustanak“.

Posle polaganja venca na spomen obeležje u kuršumlijskoj kasarni ministar Stefanović rekao je da danas odajemo poštu hrabrim braniocima naše zemlje na mestu gde je bilo istureno komandno mesto Treće armije i gde je prvog dana agresije život izgubilo 11 pripadnika naše vojske, oficira, podoficira i vojnika i još 27 je ranjeno.

„Mi smo kao vojska, kao zemlja, dužni da se sećamo ovih ljudi zato što su oni dali ono što je najvažnije i najvrednije što su imali, ali još važnije da nastavimo da gradimo onakvu Srbiju kakvu bi oni voleli danas da vide. I mislim da Srbija vođena predsednikom Vučićem i Vladom Srbije upravo gradi takvu Srbiju u kojoj se radi vredno i u kojoj naša vojska jača“, istakao je Stefanović i naglasio da je takva vojska garant bezbednosti koji omogućava da stanovništvo naše zemlje živi slobodno.

Prema njegovim rečima, sloboda znači da imate dovoljno opremljene jedinice, dovoljno ljudi, dovoljno tehnike da svakome možete da kažete da je Srbija tu za mir i stabilnost, ali da niko ne pomisli da je napadne, da ugrozi bezbednost njenih građana .

Obraćajući se okupljenima ispred spomen obeležja u centru Kuršumlije ministar je podsetio da je to grad koji je među prvima bombardovan tokom NATO agresije na našu zemlju.

„Tokom NATO agresije u Kuršumliji nisu pogađani samo vojni objekti. Gađane su i škole, bolnice, kuće, civilni objekti. Vrtići čak! Tokom 78 dana u Kuršumliji su stradali pripadnici vojske i policije, civili, a u selu Merdare jedanaestomesečna Bojana u naručju svog oca. Danas odajemo počast našim junacima, svim građanima, vojnicima, policajcima, koji su izgubili život tokom agresije na našu zemlju“ rekao je ministar Stefanović.

On je istakao da se sa ponosom moramo sećati tih ljudi i njihovih herojskih dela, jer oni su za slobodu naše otadžbine dali ono najvrednije što su imali – svoje živote.

Ministra Stefanovića tokom današnje ceremonije pratili su brigadni general Savo Iriškić, načelnik Uprave za ljudske resurse J-1 Generalštaba Vojske Srbije i brigadni general Slađan Stamenković, komandant Treće brigade Kopnene vojske.

Ministar odbrane dr Nebojša Stefanović sastao se, posle ceremonije u kasarni „Toplički ustanak“, sa Milenom Nikolić, ćerkom rezervnog kapetana prve klase Milovana Ilića, koji je 1999. godine izgubio život u NATO bombardovanju kasarne u Kuršumliji. Ona je zaposlena kao stomatolog u 37. mehanizovanom bataljonu. Sećanja na prvi dan agresije sa ministrom odbrane podelila je i Radica Slavković, medicinska sestra koja je bila među prvima koji su pritekli u pomoć stradalima 24. marta 1999. godine.

„Prekinuto detinjstvo jedan od najstrašnijih gubitaka“

Povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predsednica Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije prof. dr Darija Kisić Tepavčević položila je venac na Spomenik deci stradaloj u NATO agresiji u beogradskom parku Tašmajdan.

Ministarka Kisić Tepavčević je ukazala na to da su za 78 dana NATO agresije izvršeni brojni napadi na civilne i vojne ciljeve, da su stradali nevini ljudski životi, kao i da je pretrpljena značajna materijalna šteta i narušena životna sredina.

„Izgubljeni životi su najveći gubitak za svakog od nas i to je nešto što nikada ne smemo da zaboravimo“, rekla je Kisić Tepavčevićeva i dodala da su stradanja dece i njihove suze najbolnije i najpotresnije za svakog čoveka.

Kako je navela, Milica, Sanja, Branimir i brojne druge dečije žrtve na bolan način podsećaju na proleće 1999. godine.

„Izgubljena mladost i prekinuto detinjstvo su jedan od najstrašnijih gubitaka i zato smo danas tu, da odamo počast svoj deci žrtvama NATO bombardovanja i da pošaljemo poruku da se takvo zlo više nikada i nikome ne ponovi“, istakla je Kisić Tepavčević.

Počast stradaloj deci u NATO agresiji odao je i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, zamenik glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista Večernje novosti, kao i predstavnici udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

Spomenik deci stradaloj u NATO agresiji podigle su Večernje novosti sa svojim čitaocima neposredno po okončanju napada NATO snaga na našu zemlju. Spomenik je posvećen uspomeni na decu stradalu u periodu od 24. marta do 10. juna 1999. godine.

Polaganje venaca u Zemunu i Batajnici

Povodom godišnjice NATO agresije na SR Jugoslaviju, 24. marta, Komanda Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije organizovala je Dan sećanja sa polaganjem venaca na spomen-obeležje poginulim pripadnicima ovog roda vojske na platou ispred zgrade Komande RViPVO u Zemunu.

Vence na spomen-obeležje položili su predsednik Gradske opštine Zemun Gavrilo Kovačević sa predsednikom Skupštine Gradske opštine Zemun Miroslavom Gajićem i komandant RViPVO general-major Duško Žarković.

„Svake godine na ovom mestu evociramo uspomenu i odajemo počast, ne samo nastradalim pripadnicima RViPVO, već svim žrtvama NATO agresije. Vršeći svoju vojničku dužnost 41 pripadnik ratnog vazduhoplovstva, od vojnika do generala, položio je svoj život za slobodu otadžbine, dostojanstvo svog naroda i čast profesije. Njihova neizmerna hrabrost, junaštvo, profesionalizam i patriotizam, sve one vrline koje su oduvek krasile srpskog vojnika zauvek će biti u našim sećanjima“, rekao je komandat Žarković.

Dan sećanja obeležen je i u Batajnici gde je Udruženje boraca i ratnih vojnih invalida ratova od 1990. Opštine Zemun – Mesni odbor Batajnica organizovalo polaganje venaca na spomen ploču „Herojima našeg neba“ – pukovniku pilotu Milenku Pavloviću i majoru pilotu Zoranu Radosavljeviću, kao i na spomenik u centru Batajnice.

U ime Gradske opštine Zemun vence su položili članovi Veća Boško Radovanović i Đorđe Dukić. Vence u Batajnici položili su i predstavnici Mesne zajednice Batajnica, Vojske Srbije, SUBNOR-a i članovi porodica.

Major pilot Zoran Radosavljević se dobrovoljno javio na borbeni zadatak, a stradao je 26. marta 1999. godine u MiG-29 u borbi sa višestruko nadmoćnijim agresorom. Pukovnik pilot Milenko Pavlović poginuo je 4. maja 1999. godine u bici protiv šesnaest NATO aviona. Centralne ulice u Batajnici danas nose njihova imena.

U kasarni „Radovan Medić“ položeni su venci na spomen-bistu zastavniku Radovanu Mediću, prvoj žrtvi NATO bombardovanja, koji je poginuo 24. marta 1999. godine.

Položeni venci na spomenik „Zašto?“

Pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović položio je venac na spomenik „Zašto“ povodom 22. godišnjice bombardovanja.

Ovom prilikom je istakao da je 24. mart datum koji je crnim slovima upisan u noviju istoriju srpskog naroda i naše zemlje.

„Kod spomenika „Zašto“ okupljamo se više puta tokom godine i sećamo se 16 radnika RTS-a koji su stradali tokom NATO bombardovanja. Ovo bombardovanje je u novijoj istoriji Evrope i sveta pokazalo da je sve moguće. Moguće je bombardovati jednu suverenu demokratsku zemlju u Evropi, moguće je to uraditi bez odluke Saveta bezbednosti. Bilo je moguće da se 19 zemalja članica NATO pakta u 78 dana neprekidnim bombardovanjem obruši na Saveznu Republiku Jugoslaviju, a sve u cilju da se otme sastavni deo naše zemlje, Kosovo i Metohija“, rekao je Mladenović.

Istakao da je obnovljeno sve ono što je bilo porušeno, ali nikada se neće moći vratiti životi koji su otrgnuti od nas tokom 78 dana NATO agresije.

Naglasio je da iako su prošle 22 godine, bol za onima koji su izgubili život ostaje.

U ime porodica poginulih radnika RTS-a, Miroslav Medić je istakao da iako su prošle 22 godine od bombardovanja i gubitka, tuga nije ništa manja.

Čuvamo sećanje na najmilije i sa ovog mesta želimo da pošaljemo poruku kako se ovako nešto nikada nikome ne bi ponovilo, poručeno je primikom polaganja venaca.

Povodom godišnjice agresije NATO na Srbiju vence i cveće kod Spomenika deci žrtvama agresije NATO 1999. u Tašmajdanskom parku i kod Spomenika „Večna vatra“ u Parku prijateljstva na Novom Beogradu, vence i cveće položio je veći broj društvenih organizacija, političkih stranaka, lokalne samouprave, srpske dijaspore, studentskih i omladinskih organizacija i pojedinaca.

Parastos u Gračanici

Godišnjica početka NATO pogroma obeležena je u Gračanici parastosom i polaganjem venaca pored krsta podignutom stradalim Srbima u NATO bombardovanju i tokom egzodusa nakon 1999. godine.

Na obeleževanju je rečeno da Srbi na KiM u ni malo lakim uslovima dvadeset i drugu godinu istinom i sećanjem stameno stoje na mestu velikih stradanja sećajući se i odajući pomen i poštovanje za sve svoje nevino stradale žrtve bombardovanja.

 

Izvor RTS, 24. mart 2021.

 

Žrtve NATO agresije traže odštetu

Mnogobrojne žrtve vazdušnih napada NATO-a na Saveznu Republike Jugoslaviju (SRJ) uspele su da skupe dokaze i zatraže od suda odštetu zbog oboljevanja od kancera, kao posledice bombardovanja naše zemlje osiromašenim uranijumom 1999. godine.

Broj obolelih od kancera povećavao se iz godine u godinu, a prema podacima advokatske kancelarije „Aleksić” iz Niša, koja ih zastupa pred sudom, sada iznosi više hiljada.

Prvu tužbu za odštetu u ime obolelih od kancera podnela je kancelarija „Aleksić” parničnom odeljenju Višeg sudu u Beogradu 19. januara, po uzoru na tužbe koje su podnosili italijanski vojnici koji su bili angažovani u mirovnoj misiji na Kosovu i Metohiji, koji su najviše bombardovani.

Italijanski advokat Anđelo Fiore Tartalja je zastupajući italijanske vojnike u Italiji uspeo da dobije 181 pravnosnažnu presudu u korist svojih klijenata i odštete od 700.000 do milion evra.

Nakon tužbe u Beogradu, usledile su tužbe i sudovima u Vranju, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu.

U skladu sa proceduom tužba se upućuje tuženom na odgovor, nakon čega bi sud trebalo da zakaže prvo ročište za raspravu u tom sporu, a srpski sudovi još uvek čekaju odgovor od NATO.

Kako je Tanjugu objašnjeno ranije u advokatskoj kancelariji „Aleksić”, tužbenim zahtevima u ovim sporovima traži se odšteta zbog oboljevanja od kancera usled trovanja osiromašenim uranijumom konkretnih klijenata, a to su mahom vojnici, policajci ili vojni rezervisti, koji su bili 1999. godine na Kosovu i Metohiji ili Jugu Srbije”.

Inače 2000. godine vodio se i krivični postupak protiv čelnika NATO pakta u tadašnjem Okružnom sudu u Beogradu, koji je 21. septembra 2000. godine 14 tadašnjih čelnika zapadnih zemalja u odsustvu je osudio na po 20 godina zatvora zbog bombardovanja Srbije.

Međutim ta presuda je ukinuta odlukom Vrhovnog suda i predmet je bio vraćen na ponovljeno suđenje, nakon čega je postupak ubrzo obustavljen.

Među osuđenima su bili tadašnji američki predsednik Vilijem Klinton, Medlin Olbrajt, Havijer Solana, Toni Bler, Vilijem Koen, Robin Kuk, Džordž Robertson, Žak Širak, Iber Vedrin, Alen Rišar, Gerhard Šreder, Josef Fišer, Rudolf Šarping i Vesli Klark.

Ova prvostepena, osuđujuća presuda biće jedan od mnogih dokaza u sporovima za odštetu zbog oboljevanja od kancera.

Inače, napad na Srbiju, odnosno SRJ, izvršen je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, što je bio presedan.

Naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.

Klark je kasnije, u knjizi Moderno ratovanje, napisao da je planiranje vazdušne operacije NATO-a protiv SRJ „sredinom juna 1998. već uveliko bilo u toku” i da je završeno krajem avgusta te godine.

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada nije našao na meti.

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga.

Oštećeno je i 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 mostova razoreno.

Tokom agresije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 „kasetnih bombi”, od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno je više stotina, i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.

Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO-a su prvi put upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.

Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.

Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna 1999. izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili pali su na području sela Kokoleč (nedaleko od Kosovske Kamenice), u 13.30 sati.

Tog dana Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244, a u pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i obezbede povratak izbeglih dok se ne definiše širok autonomni status.

 

Naslovna fotografija: Tanjug/Jaroslav Pap

 

Izvor Politika, 24. mart 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u