Амерички председник Џо Бајден приликом пада током укрцавања у авион (Фото: Снимак екрана/NBC News)

M. Tanasković: Odjeci jednog pada

Džo Bajden nije pao jednom već tri puta zaredom, a na osnovu snimka čitavog događaja ne deluje da se radilo o slučajnom spoticanju o vrh stepenika ili proklizavanju

Da je Džo Bajden pao samo jedanput, još bi se i nekako moglo preći preko čitave neprijatne situacije. Svakome, ma koliko godina imao i ma kakvog zdravstvenog stanja bio, može da se desi da se spotakne i nezgodno padne. Dešavalo se to i drugim američkim predsednicima i potpredsednicima. Džerald Ford, na primer, pao je, silazeći iz predsedničkog aviona, u Beču 1975. toliko nespretno da je osetio potrebu da se izvini okupljenim novinarima što su morali da prisustvuju jednoj tako nedoličnoj sceni.

Ford je inače bio poznat po sličnim gafovima i trapavostima koji su ga činili omiljenom metom za ismejavanje komičara u večernjim humorističkim TV emisijama. Podrazumeva se da nije izabran za drugi mandat. Čak se i Baraku Obami desilo 2015. da se zatetura na vrhu stepenica pri silasku iz predsedničkog „Er Fors 1“ aviona, ali je uspeo u poslednjem trenutku da se uhvati za ogradu i povrati ravnotežu.

U junu prošle godine potpredsednik SAD Majk Pens doživeo je sličan gubitak ravnoteže kada je trčećim korakom krenuo da se ukrca u zvanični avion „Er Fors 2“ i na kraju pao na vrhu stepenica. Brzo je ustao, uspravio se, namestio sako i kravatu i trijumfalno, uz osmeh, mahnuo okupljenima kako bi pokazao da je s njim sve u redu. Kao što već rekosmo na početku, može svakome da se desi. Međutim, Džo Bajden nije pao jednom već tri puta zaredom, a na osnovu snimka čitavog događaja ne deluje da se radilo o slučajnom spoticanju o vrh stepenika ili proklizavanju. Naprotiv, deluje kao da su američkom predsedniku, bez ikakvog vidljivog razloga, jednostavno otkazale noge, što može biti posledica uznapredovalog neurološkog oboljenja, poput Parkinsonove bolesti.

„Teško je tri puta pasti tokom jednog penjanja uz stepenice. Postići da vaše levo rame udari u tepih nije nimalo lako, čak ni u igri tvistera“, napisala je na Tviteru Kendis Ovens, popularna tamnoputa konzervativna televizijska analitičarka i komentatorka koja je više puta tokom predsedničke kampanje aludirala na to da Džozef Bajden, zbog demencije, nije mentalno i fizički sposoban da obavlja funkciju predsednika SAD.

Okrnjeno poverenje

Spekulacije o Bajdenovom zdravstvenom stanju odavno su nezaobilazna tema svetskih medija, iako se do sada uglavnom govorilo o kognitivnim poteškoćama i verbalnim lapsusima koji su navodili mnoge lekare da zaključe da je predsednik SAD u početnim fazama Alchajmerove bolesti. Bivši predsednik Donald Tramp je tokom predsedničke kampanje više puta dovodio u pitanje Bajdenovu mentalnu sposobnost da vodi državu, nazivajući ga „pospanim“ i „mentalno sporim“, što je u velikom delu američke javnosti stvorilo utisak da se radi o čoveku koji nije sasvim u stanju da vlada sobom. Amerikanci su inače, kao mlada nacija izgrađena na pionirskom duhu osvajača dalekih granica i divljih, ogromnih prostranstava, skloni da fetišizuju zdravlje, fizičku snagu i vitalnost, pa često umeju da budu vrlo surovi prema političarima i funkcionerima koji javno ispoljavaju bilo kakve naznake bolesti i telesne slabosti.

Dovoljno je podsetiti se incidenta s bivšim američkim predsednikom Džordžom Bušom Starijim, kome je u januaru 1992. pozlilo na jednom banketu pa se ispovraćao u krilo tadašnjeg japanskog premijera Mijazave, što su televizijske kamere zabeležile i što je, između ostalog, dovelo do toga da Buš počne da gubi podršku za reizbor i na kraju da izgubi od Bila Klintona. Isto tako, Klintonova supruga Hilari nanela je fatalnu, nepopravljivu štetu svojim šansama da bude izabrana za predsednika SAD kada je kolabirala za vreme memorijalne ceremonije za poginule tokom napada 11. septembra, što je pokrenulo sumnje i zabrinutost za njeno zdravstveno stanje, zbog čega su brojevi podrške njenom protivkandidatu Trampu počeli nezadrživo da rastu.

Nakon što je izabran za predsednika Bajden je, po ustaljenoj praksi u Americi, objavio svoj zdravstveni karton, u kome se kao najozbiljniji problem navode dve moždane aneurizme koje je pretrpeo još krajem osamdesetih godina prošlog veka zbog kojih uzima redovnu terapiju, ali i u kome stoji da je potpuno zdrav i vrlo živahan za jednog sedamdesetosmogodišnjaka. Slika pogubljenog starca koji tri puta posrće i pada na stepenicama aviona nikako vizuelno ne odgovara toj optimističkoj proceni lekara Bele kuće. Činjenica da se radi o najstarijem izabranom američkom predsedniku u istoriji svakako da ne doprinosi izgradnji poverenja u njegovu sposobnost da predvodi Ameriku u vrlo osetljivom i izazovnom periodu, kada je duboko podeljena iznutra po rasnim, etničkim, partijskim i ideološkim linijama, dok je na međunarodnoj sceni njen globalni primat ozbiljno ugrožen.

U takvoj složenoj situaciji, bilo kakve javne demonstracije slabosti i nemoći glavnokomandujućeg vojske SAD mogu samo dodatno da ohrabre njihove geopolitičke rivale i takmace poput Rusije i Kine. Nije moguće zamisliti bolju ilustraciju različitih trajektorija velikih sila, jednih silaznih a drugih uzlaznih, od poređenja slika nemoćnog Bajdena koji nije u stanju da se popne uz stepenice s jedne, i gologrudog i mišićavog Putina kako jaše tigrove i kroti medvede po Sibiru. Takva poređenja mogu nekome delovati banalno i pojednostavljeno, naravno da američka i globalistička „duboka država“ upravo i ima taj epitet zato što njena moć ne zavisi od samo jednog pojedinca, makar on bio i predsednik SAD, ali je takođe nesporno da imaju veliku simboličku snagu i odjek kao slika i prilika jedne imperije na zalasku svoje moći.

Bruka u najgorem trenutku

Da bruka bude još veća, ovaj Bajdenov pad došao je u najgorem mogućem spoljnopolitičkom trenutku za Ameriku, u kratkom vremenskom periodu nakon što je predsednik SAD svog kolegu iz Rusije Vladimira Putina vrlo nediplomatski nazvao ubicom i zapretio mu da će zažaliti zbog pokušaja mešanja u američke izbore. U svom odgovoru Putin je pokazao gospodsku uzdržanost i samo proročki poželeo Bajdenu dobro zdravlje, čime kao da je prizvao karmu koja je intervenisala i kaznila Bajdena i Ameriku umesto njega. Tim verbalnim, rusofobičnim napadom na Putina Bajden je poželeo na početku svog mandata da „pokaže mišiće“ i projektuje američku snagu u odnosu na Rusiju, ali je na kraju efekat ispao sasvim suprotan.

Brojne šale, montaže i satirični mimovi su već obišli planetu putem društvenih mreža, a na njima se, između ostalog, vidi Bajden kako pada kao rezultat Putinovog hica iz snajpera ili čak udarca golf loptica koje je ispalio Donald Tramp.

Crnohumornu bizarnost situacije samo je pojačalo zvanično saopštenje Bele kuće koja je za Bajdenov pad optužila „jake vetrove“ koji duvaju oko vojne baze Endruz, blizu Vašingtona. Jedino je falilo da se za izazivanje vetrova optuže ruski hakeri i Putinov HAARP sistem za klimatsku kontrolu. Vrlo je indikativno da američki levičarski komičari po mejnstrim medijima, koji su mesecima „čerečili“ i ismejavali Trampa kada mu se pri penjanju u avion jednom prilikom zalepio komadić toalet-papira za đon cipele, sada nisu našli za shodno da naprave neki skeč ili parodiju u kome glavnu ulogu igra padajući Bajden.

„Predsednik“ Kamala

Većina liberalnih selebritija po Tviteru pokušava da zataška čitavu blamažu i da skrene pažnju na paket finansijske pomoći koji je Bajden potpisao i zahvaljujući kome su Amerikanci s nižim primanjima dobili čekove od po 1.400 dolara. Ima, međutim, i onih među demokratama koji, čini se, jedva čekaju Bajdenu da vide leđa. Među pristalicama radikalnog krila Demokratske stranke odavno se otvoreno priča da je Bajden samo prelazno rešenje i trojanski konj koji je poslužio da se u Belu kuću, mimo volje većinske Amerike, prošvercuje Kamala Haris kao simbol dalje identitetske emancipacije i multikulturne transformacije Amerike.

U jednom svom nedavnom lapsusu Bajden je Harisovu već nazvao „predsednikom“, što se može posmatrati i kao frojdovska omaška. Postoje razne teorije zavere o tome kako se navodno treba otarasiti Bajdena, a ova situacija s javnim spektaklom predsednikove fizičke nemoći upućuje na perspektivnu mogućnost pozivanja na 25. amandman američkog Ustava koji predviđa mogućnost da potpredsednik preuzme vođenje zemlje ako predsednik umre, podnese ostavku ili je zbog bolesti nesposoban da obavlja svoju dužnost.

Ako bi Kamala Haris zaista preuzela vođenje Amerike u slučaju Bajdenove smrti ili zdravstvene nesposobnosti, ona bi tada bila predsednik s krnjim mandatom i ograničenim legitimitetom, uz vrlo jaku opoziciju kako u zemlji, tako i u partiji. To bi dalje oslabilo američku moć i uticaj, što svakako može da nas raduje, ali treba biti vrlo oprezan u takvim situacijama. Kao što je pokazao slučaj Lindona Džonsona, koji je kao potpredsednik nasledio ubijenog Džona Kenedija i gotovo odmah nakon toga razbuktao rat u Vijetnamu, vršioci dužnosti često imaju potrebu da se radikalnim potezima poput vojnih intervencija dokažu i nametnu svoju vlast i autoritet.

Nije nemoguće i da sam Bajden i njegovi savetnici pokušaju nešto slično kako bi povratili poljuljanu američku muškost i skrenuli pažnju s njegovih zdravstvenih problema i evidentne krize liderstva, po oprobanom receptu iz filma „Ratom protiv istine“, koji smo, nažalost, imali prilike da u stvarnosti osetimo i na našoj koži. Imperije, kao i njihove kompromitovane vođe, najopasnije su kada se nalaze u stanju slobodnog pada, jer tada, izazivajući haos i krvoprolića, osvetnički pokušavaju čitav svet da povuku sa sobom u ambis.

 

Autor Marko Tanasković

 

Naslovna fotografija: Snimak ekrana/NBC News

 

Izvor Pečat, 26. mart 2021.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u