Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић (Фото: Танјуг/Драган Кујунџић)

Miša Đurković: Čomićkina pravila

Brzina kojom je gospođa ministarka Čomić rešila da nas modernizuje je zapanjujuća, a o kakvom se ministarstvu za „dijalog” radi najbolje svedoči ograničavanje javne rasprave na dve nedelje

Kao grom iz vedra neba nedavno je u javnost izbačena informacija da Ministarstvo za ljudska, manjinska prava i dijalog faktički po hitnom postupku pokušava da progura paket izuzetno kontroverznih zakona. Kao što javnost već zna, u pitanju su „predlozi nacrta” Zakona o istopolnim zajednicama, restriktivnijeg Zakona o zabrani diskriminacije i (po ko zna koji put) Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Brzina kojom je gospođa ministarka Čomić rešila da nas modernizuje je zapanjujuća, a o kakvom se ministarstvu za „dijalog” radi najbolje svedoči ograničavanje javne rasprave na dve nedelje!? Dakle, vrlo je jasna namera da se sprovede blickrig i državi Srbiji na silu, pod okriljem kovid krize, nametnu izuzetno opasni, revolucionarni i pre svega jasno protivustavni zakoni.

Krenimo pre svega od ovog poslednjeg. Sva tri predloga su jasno i čisto u suprotnosti sa Ustavom i to iole vispreniji pravnik može da vidi. Politika je još 2015. godine objavila izjavu ministarke Mihajlović da joj je sekretarijat za zakonodavstvo vlade skrenuo pažnju da se zakon ne može zvati „o rodnoj ravnopravnosti” jer Ustav Republike Srbije ne poznaje kategoriju roda. Uprkos tome, ovaj izmišljeni pojam se širi po državnim strategijama, udžbenicima koji se nameću našoj deci, a evo ga i u predlogu zakona. Aman, ljudi, zaustavite se. Kako je moguće da ministri predlažu direktno protivustavne pojmove, kategorije i zakone? Sva dokumenta koja sadrže pomenutu kategoriju padaju na Ustavnom sudu čime se obesmišljava kompletan pravni poredak države Srbije.

Ministarka Čomić, koja isto kao i poverenica za ravnopravnost koja je podržava, očigledno ne poznaje ni ustav ni pravo, uporno ponavlja kako je navodno Zakon o istopolnim zajednicama „ljudskopravaški zakon”, šta god to značilo i da on nema veze sa porodično-pravnom materijom. Koliko god to ona ponavljala, neće promeniti činjenicu da predlog tog zakona duboko zadire u porodično-pravne odnose i da osim što se ne koristi termin brak u svemu osim u usvajanju to jeste Zakon o istopolnim brakovima.

Članovi 5, 7, 11, 14 itd. jasno govore o tome, kao što je i u pripremnom materijalu, kojim se ministarstvo debelo izbrukalo, bilo direktno prepisanih odredbi iz Porodičnog zakona države Srbije. Dakle, slučajevi Poljske i brojnih drugih istočnoevropskih država kojima je dosta i starog komunizma i ovog inoviranog koji im gura Zapad, pokazuju da se pitanja prava istopolnih osoba mogu rešavati preko postojećih zakona (u Srbiji već može kroz Zakon o nasleđivanju, Zakon o pravima pacijenata itd.) i da nema potrebe da se donosi poseban zakon kojim se de fakto uvode gej brakovi i priprema sutra i mogućnost da mogu da usvajaju decu. Ako pratimo zapadni razvoj, desiće nam se da kao u Norveškoj verujućim ljudima oduzimaju decu da bi ih dodeljivali „tolerantnijim” parovima.

Posebna muka je sa izuzetno opasnim predlogom još restriktivnijeg Zakona protiv diskriminacije. Potpuno je jasna namera predlagača da dodatno zastraši sve nas koji se protiv ovog novog levoliberalnog ludila i neograničenog kršenja ustava i naših prava bunimo. Verujući i proporodični ljudi koji su ogromna, ali nažalost tiha i nedovoljno zastupljena većina u javnosti, doživeće dodatna ograničenja svojih prava, a mi koji smo se bunili rizikovaćemo još veće kazne i brži odlazak u zatvor. Bez obzira na to što ustav garantuje i slobodu govora i slobodu misli i slobodu naučnog rada. Jasna je namera da se religija i stavovi verujućih ljudi svedu isključivo na prostor hramova i rituala, a da im se u svim drugim sferama zabrani iznošenje svojih stavova, želja, vizija itd. Otud smo mi potpisnici Apela 212 ličnosti tražili da se verske zajednice uključe kako bi pre svega spasile sebi smisao delovanja i mogućnost da o bilo čemu u javnosti imaju svoj stav.

Takođe smo tražili da se država Srbija vrati u okvire ustavnosti i da se sva tri predloga zakona povuku kao jasno protivustavni. Tek posle tog ima smisla polako, bez pritiska povesti dijalog o rešavanju određenih pitanja koje je predlagač imao želju da rešava.

Moram da kažem da me, nažalost, reakcije zastupnika ovih ideja na naš apel nimalo nisu iznenadile. Daleko od toga da se radi o borbi za nekakvu toleranciju, po društvenim mrežama i u javnim nastupima mogli ste da vidite ogromnu količinu mržnje prema nama koji smo podigli glas, tražimo poštovanje ustava i, zamislite, vladavine prava i načela liberalne demokratije! Po portalima poput „Autonomija info” i društvenim mrežama mi smo „stoka”, „bolesnici”, „kvaziintelektualci” itd. Zamenik ministra, gospodin Milićević u duelu se svom oponentu sve vreme obraćao na ti i nazvao ga „seljačinom” itd.

Da zaključim, u ime očuvanja pravnog poretka, apelujemo na vladu da zaustavi ove nakaradne predloge.

 

Naslovna fotografija: Tanjug/Dragan Kujundžić

 

Izvor Politika, 28. mart 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u