Новоизабрани амерички председник Џозеф Бајден (Фото: AP Photo/Matt Slocum)

D. Drobnjicki: Vašington bi da vlada svetom preko „saveza demokratija“

Liberalna elita koja je zavladala u Vašingtonu ima dobro razrađene planove ne samo za suzbijanje unutarameričke opozicije, već i za brzo preformatizovanje svetskog prostora pod svojom kontrolom

Vest da Bela kuća poziva lidere Rusije i Kine na virtuelni klimatski samit iznenađujuća je samo na prvi pogled. Ta inicijativa je u skladu sa deklarisanom politikom Vašingtona o vršenju pritiska na konkurente tamo gde se smatra neophodnim i saradnji sa njima u pitanjima važnim za SAD.

Da bi se izanalizirala strategija Vašingtona, neophodno je, pre svega, postaviti pitanje: zašto postulat o promeni klime „ljudskom krivicom“ zauzima tako istaknuto mesto u ideološkoj platformi američke vladajuće partije? Možete lično i da se sprdate sa Džoom Bajdenom koliko god želite, ali je on za vreme svoje pres-konferencije najvažnije stvari uspeo da „izrecituje“ čitajući sa papira.

Centralna tačka platforme i Bajdenovog nastupa je teza o sučeljavanju demokratija i autokratija u kontekstu tekuće četvrte industrijske revolucije. Bajden je naglasio da demokratija mora dokazati da je i dalje efikasan sistem i dobiti „bitku veka“ protiv onih koje Vašington smatra autokratijama.

Danas se na Zapadu samo režimi liberalnih elita nazivaju demokratijom, pa je lako pogoditi da se termin „autokratija“ odnosi na zemlje sa alternativnim civilizacijskim izborom, koje pokušavaju da izgrade sopstvene razvojne projekte u 21. veku. Nije iznenađujuće što su Rusija i Kina označene kao primeri „autokratija“. Bajden je čak vrlo iskreno rekao publici da je jedan od glavnih zadataka njegove administracije – sprečavanje Kine da postane sila broj jedan na svetu. Naglasio je i da Rusija, zbog svoje neposlušnosti i odbijanja da „sledi pravila“, mora „platiti cenu“.

Ako je strategija povodom Pekinga dvosmislena, globalno rukovodstvo utoliko pre mora potpuno zaustaviti ruski suvereni razvoj, jer će u suprotnom zadatak „dokazivanja superiornosti demokratije“ postati mnogostruko komplikovaniji.

Bajden je takođe potvrdio održavanje prethodno najavljenog Globalnog samita demokratija.

Kada su novinari zatražili da razjasni da li će cilj tog foruma biti uvođenje sankcija protiv Kine i drugih zemalja u kojima se „krše ljudska prava“, američki predsednik je ljutito rekao da bi to bilo neprihvatljivo sužavanje zadatka i davanje previše slobode delovanja u demokratijama. Bajden je odgovorio:

„Ne, tamo neće biti doneta takva odluka. Tamo moram biti siguran da smo svi na istoj strani. Da smo svi na istoj talasnoj dužini“.

Posle ovoga je govorio o četvrtoj industrijskoj revoluciji i bici demokratija sa autokratijama. Drugim rečima, odluke će se donositi u jednom centru (u Vašingtonu), a te odluke će biti obavezujuće za učesnike samita. Pored ovoga, Bajden je govorio o pitanjima ekonomske interakcije i strateškog rivalstva sa Kinom o kojem će odlučivati sam Vašington. Otkrio je da će SAD za obuzdavanje Kine biće korišćenje zemalja Azije i Okeanije – Japan, Australija i Indija.

Savez ove tri države sa SAD već je nazvan Četvorka (Quad).

Indikativno je da status Indije (de fakto najveće svetske demokratije) na „samitu demokratija“ ostaje pod znakom pitanja, posebno dok su u Nju Delhiju glavni Narendra Modi i njegova stranka. Može se pretpostaviti da će biti formirani i slični regionalni mini-blokovi. Njihove nadležnosti biće maksimalno svedene na pitanja koja se rešavaju u okviru novog velikog Zapada, čije konture tek treba da se utvrde u pripremi za samit demokratija.

Američka administracija je ovoga puta (kao što se često događalo u istoriji) prilično iskrena u pogledu svojih planova. Ko ima uši, neka čuje, a sasvim je dovoljno za razumevanje ciljeva i pravca delovanja Vašingtona u narednim godinama. Dakle, liberalna elita shvata da je svet u transformaciji. Bajden, što nije iznenađujuće, koristi termin osnivača svetskog foruma u ​​Davosu Klausa Švaba – „četvrta industrijska revolucija“.

Daleko je od izvesnog da će svi imati koristi od takve revolucije. Najverovatnije je da će samo dva ili tri bloka sa 10-15 država, ne više, moći da sebi obezbede dostojno mesto pod suncem. Ali, uopšte nije osigurano da će sadašnji Evroatlantik, zahvaljujući svojim dosadašnjim dostignućima, biti u povoljnijem položaju.

U svakom slučaju, teško da će to biti u svom sadašnjem sastavu.

Globalizacija kakva je oblikovana krajem devedesetih već je u suštini uništena. Neki od njenih mehanizama i dalje se vrte po inerciji, ali izgleda da joj je pandemijska kriza konačno stala u kraj. Zbog toga je već pomenuti Švab pozvao na „veliko resetovanje“, odnosno na ponovno sastavljanje svetskog poretka. Ideolozi liberal-globalizma shvataju da zapadna elita rizikuje da izgubi vlast, a samim tim i da propadne. Da samo njeno postojanje počiva na kontroli nad svetskom trgovinom i finansijama i ništa manje – na dominaciji na ideološkom planu.

Stari instrumenti – NATO, EU, STO itd. – postali su nedovoljno efikasni. Nad nekima od njih – UN, G20, prekookeanska trgovinska partnerstva i tako dalje – „autokratije“, odnosno sile koje pokušavaju da vode nezavisnu politiku, čak mogu preuzeti kontrolu. Otuda ideja o samitu demokratija na kojem svi učesnici moraju biti „na istoj talasnoj dužini“. U stvari, prelazak na novi globalni blok podrazumevaće bezuslovno prihvatanje kulturnog i ideološkog programa globalnog rukovodstva i potpuno potčinjavanje politici Vašingtona.

Zato će se od Evrope tražiti da konačno marginalizuje nacionalno-populističku opoziciju, da Rusiju tretira kao glavnog neprijatelja i odbije da se približi Kini kako trgovinski i investiciono, tako i u pogledu tehnologije. Istovremeno, Evropljani će morati da tolerišu „složene odnose“ Vašingtona sa Pekingom.

One zemlje koje najnoviji levo-liberalni vrednosni paket ne postave za osnovu svog javnog života, ne budu u gardu protiv Rusije i ne shvate da je interakcija sa Kinom isključivo u nadležnosti „vašingtonskog Ce-Ka“ – neće biti primljene, kako je upozorio Bajden, na brod „alijanse svetskih demokratija“.

U finansijskoj i ekonomskoj sferi, glavni zadatak globalne elite je da održi kontrolu nad međunarodnom podelom rada. A za to trenutno ne postoji bolji način od agresivnog guranja klimatske agende. Nije slučajno što je na mesto vašingtonskog međunarodnog klimatskog koordinatora postavljen vrlo iskusni Džon Keri. Njegov zadatak je da osigura da svi na svetu prihvate radikalnu „zelenu ideologiju“ i da se niko ne usuđuje da protivreči očiglednim besmislicama koje su postale zapadni klimatološki mejnstrim. A ostalo će biti – stvar tehnike.

U prvoj fazi primene ovog plana biće proglašeno da su suverene zemlje loš provodnik klimatske politike. Ovo je već rekao Keri, ocenivši da „nijedna država nije sposobna da reši“ klimatske probleme, pa time treba da se bave velike korporacije. Sve zemlje će dobiti nove zadatke i ciljeve – biće im, u ime „spasavanja planete“, propisano šta moraju da rade i ispune.

„Gubitnici“, „otpadnici“ i „poricači“ biće proglašeni opasnim po život na Zemlji sa svim posledicama koje će odatle uslediti – sankcijama, izbacivanjem iz logističkih i finansijskih lanaca itd. Sve u svemu, globalno rukovodstvo će, u interesu „borbe protiv klimatskih promena“, propisivati koliko će se nafte proizvesti, koje fabrike će biti izgrađene (a koje srušene), ko će uzgajati hleb, a ko biti zadužen za digitalizaciju.

Fina geopolitička štelovanja Vašington će realizovati preko regionalnih blokova poput američko-azijsko-australijske Četvorke. Liberalna elita koja je zavladala u Vašingtonu ima dobro razrađene planove ne samo za suzbijanje unutarameričke opozicije, već i za brzo preformatizovanje svetskog prostora pod svojom kontrolom.

Kao i uvek, postavlja se pitanje izvodljivosti takvih planova.

Podrazumeva se da im nešto može poći „po zlu“. Ali, čak i ako je cilj globalne elite nedostižan, to ne znači da nam samo kretanje ka tom cilju ne može naštetiti.

Možda oni na kraju neće uspeti. Ali, oni, evo, počinju da deluju već sada.

Jednostavno zato što nemaju drugog izbora.

 

Autor Dmitrij Drobnjicki

 

Naslovna fotografija: AP Photo/Matt Slocum

 

Izvor Fakti, 01. april 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u