M. Zani: Izveštaj EP o Srbiji sadrži višak kritike

Kako Marko Zani, funkcioner italijanske Lige i šef grupacije Identitet i demokratija (ID) u Evropskom parlamentu vidi nedavni izveštaj EP o Srbiji

Rezolucija koju je usvojio Evropski parlament, kao prateći Izveštaj o izveštajima Evropske komisije za Srbiju 2019-2020, pruža razne preporuke i analizira različite aspekte. Ipak, verujem da u mnogim delovima teksta ima viška kritika, uz konkretan rizik da se ne pošalje prava konstruktivna politička poruka srpskim partnerima nego, naprotiv, još više pogorša politička debata s Beogradom, kaže u intervjuu Politici Marko Zani, funkcioner italijanske Lige i šef grupacije Identitet i demokratija (ID) u Evropskom parlamentu.

Grupa ID je sa 76 parlamentaraca četvrta po snazi u EP, a čine je desno orijentisane političke stranke iz 10 zemalja EU, od kojih su najzastupljenije Liga Matea Salvinija, Nacionalno okupljanje Marin le Pen i Alternativa za Nemačku. Niko iz ove grupacije nije glasao za rezoluciju koja je prilično oštra po Srbiju, bili su protiv nje ili uzdržani.

Koliko je grupa ID mogla da utiče na sadržinu rezolucije o Srbiji?
– Pre svega, moram da podvučem činjenicu da se, nažalost, u mnogim pitanjima još uvek suočavamo sa sanitarnim kordonom protiv grupe ID, što nam dodatno otežava zadatak. To je nešto potpuno nedemokratski, uzimajući u obzir i to da svi nacionalni parlamenti imaju garancije za zastupanje svih političkih strana. U vezi s ovom rezolucijom, lično sam pratio njeno donošenje i prvobitni predlog se činio uravnoteženijim, sa ciljem da se stvori neka vrsta mape puta. Po mom mišljenju, pokušaj sastavljanja šire većine imao je za posledicu da konačni ishod bude jedan truli kompromis.

Znamo da rezolucije EP nisu obavezujuće. Ipak, u kojoj meri one oblikuju ukupnu politiku Evropske unije prema Srbiji? Koliko utiču na donosioce odluka u Briselu?
– Naravno da bi ova rezolucija mogla imati uticaja, međutim, takođe treba uzeti u obzir složenost politike proširenja i ulogu različitih aktera koji su uključeni u Briselu, kao i činjenicu da se trenutno suočavamo s pat-pozicijom u pregovorima. Smatram veoma pozitivnim, na primer, što je komesar Varheji u mnogim prilikama pokazao lični angažman i posvećenost Srbiji.

Mogu li poslanici Skupštine Srbije, i srpski političari uopšte, imati veći uticaj na stavove poslanika u Evropskom parlamentu? Na koji način?
– Otvoreni i konstruktivni politički dijalog je osnova i mogao bi pomoći obema stranama da se bolje razumeju. Aktivnija komunikacija takođe bi pružila priliku da se još jednom pokaže posvećenost Srbije njenom evropskom putu.

Ideološka desnica u EU često ima više razumevanja za položaj i stavove Srbije od levice. Zašto?
– Mislim da sa srpskim kolegama uglavnom delimo više političkih stavova i vrednosti, uključujući i pragmatičniji pristup mnogim pitanjima, dok levica ostaje previše ideološka i verovatno je i dalje pod uticajem nekih predrasuda povezanih s nedavnom prošlošću. Smatramo da je Srbija za Evropsku uniju neophodan strateški partner na Balkanu, što je čini privlačnom i za treće strane. U tom smislu su sve veće kineske investicije i uticaj alarmantni, a pored toga jasno pokazuju prirodne posledice usporavanja procesa pristupanja, rizika koji treba da izbegnemo. Otuda je važno iskoristiti političku stabilnost zemlje i veliku parlamentarnu većinu kao podršku novoj vladi da se poboljša saradnja između EU i Srbije i definišu novi konkretni koraci u pregovorima, imajući u vidu da Srbija 2020. godine nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima sa EU, dok su u 2019. otvorena samo dva pregovaračka poglavlja.

Kakav je vaš stav, i stav članova grupe ID, o težnjama Srbije da postane članica EU? Da li grupa ID podržava širenje EU?
– Kao stranka Liga, otvoreno podržavamo težnje Srbije i njen evropski put, što je pozicija koja je u skladu sa činjenicom da je Srbija strateški partner za Italiju. Što se tiče ostalih delegacija u okviru grupe ID, generalno postoje različita gledišta na proces proširenja, budući da dalje širenje EU ide paralelno s različitim nacionalnim i političkim interesima, posebno ako zapadni Balkan posmatramo kao blok, umesto pristupa od slučaja do slučaja.

Evropske integracije Srbije u velikoj meri zavise od rešavanja kosovskog pitanja. Šta biste savetovali zvaničnom Beogradu, kako da nastavi da radi u vezi s ovim pitanjima?
– Kao što ste spomenuli, verovatno je pitanje Kosova i dalje glavna prepreka na putu ka postizanju sporazuma između EU i Srbije. Od presudnog je značaja držati otvorenima sve kanale dijaloga kako bi se postepeno moglo tražiti zajedničko rešenje. Svakako da pokušaj nametanja Srbiji jednostranog priznanja Kosova ni u kom slučaju ne može biti polazna osnova za delikatno i složeno posredovanje. Nedavni sporazumi o ekonomskoj normalizaciji potpisani u Vašingtonu doprineli su razbijanju diplomatskog ćorsokaka, predstavljaju konkretan znak aktivnog i konstruktivnog učešća Beograda u dijalogu s Prištinom i pokazuju njegovu volju za unapređenjem procesa pristupanja EU.

EU se suočava s brojnim krizama u poslednjih 10 godina – finansijskim, migracionim, terorizmom na svom tlu, sada sa zdravstvenom krizom koja pogađa i ekonomiju. Od pojave pandemije virusa korona vidljiv je nedostatak solidarnosti među državama članicama EU, kao i veliki problemi u nabavci vakcina protiv COVID-19. Može li EU da prevaziđe ispoljene slabosti?
– Nažalost, pogrešan pristup Evropske komisije po mnogim pitanjima ključnim za građane za nas nije nov. Naša politička grupa u EP osnovana je upravo sa ciljem da promeni kurs po pitanjima kao što su imigracija, ekonomija i unutrašnja bezbednost. Što se tiče pandemije, vidimo katastrofalne rezultate dosadašnjeg upravljanja EU izazovima vezanim za vakcine, najpre sa haosom koji je dominirao u pregovorima s farmaceutskim kompanijama, a sada i sa isključivim pristupom Komisije prema mogućnosti ulaska u EU vakcina koje su proizvele treće zemlje. Jedini izlaz iz ćorsokaka je razrešiti dosadašnju konfuziju, prepoznati učinjene greške i krenuti napred što je brže moguće, ostavljajući pojedinačnim državama slobodu da obezbede vakcine tamo gde Evropa nije sposobna da garantuje bolje opcije. Što se pre izvučemo iz ove situacije, pre se možemo vratiti životu.

Čini se da u Evropi jačaju i desnica i levica, a politički centar polako slabi. Kako će se ova ideološka pomeranja odraziti na budućnost EU?
– Mislim da je ovo sasvim predvidljiv razvoj događaja. Ljudima su, posebno u ovoj kriznoj situaciji, koja se više ne odnosi samo na zdravlje već i na ekonomiju, više nego ikada dosad potrebni direktni odgovori i izvesnost. Jasno je da političke snage koje su se poslednjih godina sve više odvajale od stvarnih potreba građana sada plaćaju cenu. Po mom mišljenju, pandemija je samo pojačala proces koji je već bio u toku i nadam se da ćemo u budućnosti moći da prepoznamo vrednost rezultata ove promene, uključujući i promene u novom evropskom političkom poretku.

Kako i zašto se Italija našla u tako velikim problemima zbog virusa korona? Vaš Bergamo je posebno stradao.
– Naša zemlja, a pre svega region i pokrajina odakle dolazim (Lombardija i Bergamo) bili su prvi na udaru pandemije kada problem virusa u ostatku sveta još uvek nisu spoznali u potpunosti. Nominacija italijanskih lekara i zdravstvenih radnika za Nobelovu nagradu za mir samo je poslednje priznanje onima koji su se tokom ove vanredne situacije na prvim linijama borili za spasavanje života. Sada, međutim, moramo ponovo da pokrenemo svoju bolesnu ekonomiju i poslove. Prisustvo Lige u vladajućoj koaliciji u zemlji garancija je da će svi potrebni napori biti uloženi kako bismo se konačno vratili normalnosti.

Evropska alijansa s Orbanom i Moravjeckim

Stranka Liga Matea Salvinija osvojila je najviše glasova, 37 odsto, na poslednjim parlamentarnim izborima u Italiji 2018. godine, ali nije mogla samostalno da formira vladu. Posle niza sukoba na političkoj sceni, formirana je, kompromisno, već treća vlada u ovom parlamentarnom sazivu, gde Salvinijeva partija ima tri ministra, za ekonomski razvoj, turizam i jedan resor bez portfelja. Liga ima dobre odnose sa strankama u Srbiji, posebno sa Srpskom narodnom partijom ministra Nenada Popovića, a Marko Zani je već nekoliko puta bio u našoj zemlji.

Poslednji put u februaru ove godine, kada je razgovarao i s generalnim sekretarom SNP-a Jovanom Palalićem. U četvrtak je Zani s delegacijom svoje partije bio u Budimpešti, gde se Salvini sastao s liderom mađarskog Fidesa Viktorom Orbanom i predsednikom poljske partije Pravo i pravda (PiS) Mateušem Moravjeckim, koji su i premijeri dve zemlje. Prema izveštajima medija, centralna tema razgovora bila je stvaranje političke alijanse Fidesa, Lige i PiS, kao „evropske renesanse zasnovane na hrišćanskim vrednostima”, i mogućem objedinjenom delovanju u EP.

 

Autor Biljana Baković

 

Naslovna fotografija: Wikimedia/European Union 2020 – Source: EP, CC-BY-4.0

 

Izvor Politika, 03. april 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u