Nedavna odluka vladike Stefana (Šarića) da javno, otvoreno i nedvosmisleno pozove „svoj narod“ da se vakciniše izazvala je zgražavanje na oba ekstremna pola našeg društva. S jedne strane, prigovarano je što „jedan pop“ uopšte ima da se meša u taj proces u sekularnom društvu. S druge strane, optužen je da se, kao „Vučićev vladika“, pokorava nelegitimnim zahtevima „gazde“. A on je samo uradio ono na šta ima pravo svaki čovek u ovoj slobodnoj zemlji – izneo svoje mišljenje o važnom i aktuelnom društvenom pitanju, i to mišljenje nije bilo u suprotnosti ni sa svetovnim, ni sa crkvenim zakonima i ustavom.
Isto to pre nekoliko dana učinio je i humorista i zabavljač Darko Mitrović. U zabavnoj emisiji koju je vodio u više navrata se kritički osvrnuo na pitanje vakcina. Preko ovakvog ogrešenja o jednu od dogmi prosvećenog progresivizma „svezubih“ nije se moglo preći, pa je medijska kuća luksemburškog pedigrea za koju je sve do tada radio osetila neizdrživu potrebu da se od ovakve jeresi ogradi i da je osudi. Zanimljivo je da „Nova S“ prilikom ranijih „ispada“ ovog humoriste nikada to nije radila. Naprotiv, kao i što treba, branila ga je. I kada ga je REM osudio zbog „uočenih opaski o izgledu, seksističkih uvreda, naglašavanja fizičkih nedostataka, komentara o poreklu, političkom opredeljenju, rodnom identitetu i seksualnoj orijentaciji“, i kada je u javnosti prozivan zbog „vređanja žrtava silovanja“ pošto je rekao da nije isto kada te siluje Legija, i kada te siluje Mika Aleksić. Nisu obraćali pažnju ni kada se sprdao sa crkvom, verom, tradicijom, državom. Ali sada su „svom čoveku“ izmakli tle pod nogama.
Tog 31. marta mogli smo u programu uživo da prisustvujemo zvaničnoj kremaciji iluzija koje je Darko Mitrović, izgleda, dugo gajio. Tog jutra je urbi et orbi saopštio da u onome što je i sam predugo smatrao bastionom slobode i pluralizma ničega od toga nema. (Inače, na tom bastionu „slobodnog“, „sveobuhvatnog“ i „profesionalnog“ novinarstva nazvanom „Nova S“ obrisan je snimak emisije u kojoj Mitrović daje otkaz.) Shvatio je da u sve sme da se sumnja, samo u dogme koje zastupaju „urednici“, kako je rekao, „Nove S“ Brankica Stanković, Jovana Gligorijević, Antonela Riha i Ivan Ivanović, nikako ne sme. Prvi put kada je posumnjao u njihove svete krave, nebo mu je palo na glavu. Ivan Ivanović, protiv čijeg je izmišljenog progona svojevremeno čvrsto stao i Darko Mitrović, zaboravio je da bi sada makar trebalo da oćuti, ako ne i da stane na stranu progonjenog kolege, nego je u svom bednom stilu počeo javno da ga vređa. Ni Antonela Riha, koja je na sopstvenoj koži osetila koliko nepravda može da boli kada je onako ružno otpuštena iz NIN-a, nije osetila potrebu da se stavi u zaštitu oklevetanog kolege, pa iako ju je bio prozvao. Politička komesarka iz Vremena koja, kako se priča, doživljava nervni slom i preti samoubistvom u redakciji kada postoji „opasnost“ da se objavi tekst koji joj se ne dopada, Jovana Gligorijević pripisuje mu i seksualno nasilje, jer je rekao da će je „jahati“, iako je čak i njoj jasno da to „jahanje“ nije ono na šta je prvo pomislila.
Nisam stručnjak za vakcine, ali mislim da dovoljno znam o slobodi mišljenja i izražavanja i znam da zbog stvari koje je Mitrović izgovorio niko ne treba da se ograđuje od njega. Sumnja u vakcine je sasvim opravdana i sasvim validna tema za razgovor i zbog izražavanja takve sumnje niko ne sme biti omalovažavan, preziran i etiketiran kao zatucani i retrogradni antivakser. Kao što nije stručna ni za pitanje eventualne povezanosti pričešća i stomačnih tegoba, ni Jovana Gligorijević nije stručna za pitanje vakcine, ali joj zbog toga ne treba braniti da piše i govori najblaže rečeno gluposti. To je, na primer, učinila tvrdeći u tekstu za Vreme naslovljenom upravo sa „Antivakseri i sloboda govora“ kako oni koji sumnjaju u ispravnost vakcina „sumnjaju u apsolutno dokazane, egzaktne i nesporne činjenice“. Ovo ne samo da je potpuno jednostran, isključiv i dogmatski pristup problemu vakcina nego je i lažan, jer mnogo toga u vezi s ovim vakcinama nije „apsolutno“, „egzaktno“ i „nesporno“ dokazano. Upravo je suprotno – previše je nepoznanica, što priznaju i proizvođači i državne institucije, uključujući tu i one zapadne kojim se Gligorijevićeva i njoj slični dive do iznemoglosti.
Sumnja i radoznalost su osobine koje su čoveka napravile onim što jeste, a pokušavajući da nam to uskrate, Gligorijevićeva i ostali njeni saborci rade na onome što žele njihovi ideolozi – da od čoveka naprave bezličnog potrošača koji pokorno obitava u sivilu totalitarnog jednoumlja. Sumnja jeste i izvor vere, jer kao što mi to jedared reče jedan monah, „onaj koji nije sumnjao, u Boga nikada nije ni verovao“. A Mitrović je svojim gestom, iako je možda u zabludi, iako verovatno ima pogrešna ubeđenja, pokazao da je čovek. Za razliku od njih.
Autor Filip Rodić
Naslovna fotografija: Snimak ekrana/Jutjub/Đaki
Izvor Večernje novosti, 04. april 2021.
BONUS VIDEO:
