Manastir Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji Visoki Dečani svrstan je na listu sedam najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi za 2021. godinu, koju je sastavila panevropska federacija za očuvanje kulturnog nasleđa „Evropa Nostra“.
„Izgrađen u prvoj polovini 14. veka, ovaj srpski pravoslavni hrišćanski manastir jedan je od najvažnijih srednjovekovnih verskih spomenika u Evropi. Manastirski kompleks okružen je divnom šumom koja čini deo kulturnog pejzaža koji je neodvojiv od svog neprocenjivo vrednog kulturnog nasleđa“, navedeno je na sajtu „Evropa Nostre“.
Istaknuto je da se manastir od 2006. godine nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine u opasnosti, da je pod zaštitom mirovnih trupa KFOR-a, ali da se i dalje suočava sa pretnjama zbog nerešenih pravnih i institucionalnih pitanja.
Lista sedam najugroženijih lokaliteta objavljena je na video-konferenciji, a cilj sastavljanja ovakve liste je da se alarmira javnost zbog ozbiljnih pretnji sa kojima se suočavaju navedene lokacije.
Osim Visokih Dečana na listi su se našle i austrijska Ahenze železnica stara 133 godine, istorijsko groblje Mirogoj u Hrvatskoj, pet grčkih ostrva na jugu Egejskog mora, renesansni vrt Đusti u Veroni, zgrada Centralne pošte u Skoplju i crkva u steni San Huan u Kantabriji u Španiji.
Izabranih sedam lokacija ispunjavaju uslove za grant Evropske investicione banke do 10.000 evra koje će im dodeliti kako bi im pomogla u sprovođenju dogovorenih aktivnosti koje će doprineti spasavanju ugrožene lokacije.
„Naša prošlost, sadašnjost i budućnost“
Izvršni potpredsednik „Evropa Nostre“ Gaj Klaus istakao je da su mesta na listi važno svedočenje zajedničke prošlosti.
„Od izvanrednog srednjovekovnog manastira do izuzetnog renesansnog vrta, od industrijskih i modernih građevina do kultnih pejzaža, ova mesta su važno svedočenje naše zajedničke prošlosti, sećanja i identiteta“, rekao je Klaus.
Evropska komesarka za inovacije, istraživanje, kulturu, obrazovanje i mlade Marija Gabrijel izjavila je povodom objavljivanja liste da je kulturno nasleđe Evrope „naša prošlost, sadašnjost i budućnost“.
„Ono zaslužuje našu najveću pažnju i zaštitu. Kroz sedam najugroženijih programa stavljamo u centar pažnje evropsko nasleđe, podižući svest i otvarajući put za održivu budućnost odabranih lokacija“, rekla je Gabrijel.
Listu od sedam najugroženijih lokaliteta za 2021. godinu sačinio je Odbor „Evropa Nostre“ od 12 predloga koji su ušli u uži izbor međunarodnih stručnjaka, a selekcija je izvršena na osnovu izuzetnog značaja nasleđa i kulturne vrednosti svake od lokacija, kao i na osnovu procene opasnosti sa kojom su suočene.
Reakcija igumana Save Janjića
Iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić rekao je da se nada da će to što se manastir našao na listi sedam najugroženijih lokaliteta u Evropi organizacije Evropa Nostra doprineti zaštiti srpskog nasleđa na Kosovu i Metohiji.
„Duboko sam uveren da će to značajno doprineti zaštiti našeg osetljivog nasleđa na Kosovu i podići svest da je kulturno nasleđe namenjeno tome da nas više poveže nego razdvoji“, napisao je Janjić na Tviteru.
Ističe da je evropsko kulturno nasleđe mozaik različitih kulturnih nasleđa sa njihovim različitim identitetima i istorijom.
„To zajedno čini mozaik našeg zajedničkog blaga i čini ga toliko vrednim i važnim za sve nas, bez obzira na našu lokalnu tradiciju. To znači Evropa“, napisao je Janjić.
Izvor RTS, 08. april 2021.
Kancelarija za KiM o reakciji Prištine
Vladina Kancelarija za Kosovo i Metohiju ocenila je danas da je reakcija prištinskih zvaničnika na odluku organizacije Evropa Nostra da manastir Visoki Dečani uvrsti na listu najugroženijih kulturnih spomenika Evrope, „još jedna potvrda ugroženosti srpske kulturne i verske baštine na Kosovu i Metohiji”.
Iz kancelarije su naveli da su Visoki Dečani najčešće napadani objekat kulturne baštine na Kosovu i ocenili da je „antisrpski i antihrišćanski ekstremizam veoma živ među Albancima u južnoj pokrajini”.
„Manastir je oružano napadan čak četiri puta, dva minobacačka napada izvršena su 2000. godine, u vreme martovskog pogroma 2004. na manastir je ispaljeno osam minobacačkih granata, a 2007. godine je izvršen još jedan minobacački napad, koji je rezultirao i sudskom presudom”, stoji u saopštenju, prenosi Beta.
Podsetili su da su 2014. na zidovima manastira ispisani grafiti „UČK ISIS”, a da su u januaru 2016. godine ispred manastira uhapšena četvorica naoružanih kosovskih Albanaca od kojih su dvojica bili „na crnoj listi simpatizera Islamske države”.
„Manastiru je odlukom ustavnog suda Kosova iz maja 2016. godine priznato vlasništvo nad 24 hektara zemlje, a odluka koja je pravosnažna i obavezujuća ne izvršava se već petu godinu, bez ikakvih pravnih posledica, i pored kritika Evropske unije, Stejt departmenta, ambasada Kvinte, OEBS-a, UNMIK-a i drugih organizacija”, naveli su iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani i premijer Aljbin Kurti ocenili su ranije danas da manastir Visoki Dečani ne ispunjava kriterijume da bude uvršćen u program „Sedam najugroženijih spomenika” Evrope.
Oni su tu ocenu poslali organizaciji Evropa Nostra, koja deluje u oblasti kulturnog nasleđa i koja je uvrstila manastir na listu najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa Evrope za 2021. godinu.
Osmani i Kurti su ocenili i da manastir Dečani „nema, niti treba da ima bilo kakvu vezu” sa dijalogom Kosova i Srbije.
Izvor Politika, 09. april 2021.
Petar Petković o listi Evropa Nostre
Pokušaji Kurtija i Osmani da tzv. Kosovo predstave kao oazu multikulturalnosti i multikonfesionalnosti je svakodnevno demantovan, poručio je Petar Petković.
Direktor Kancelarije Vlade Srbije za KiM demantovanje multikulturalnosti vezuje za skrnavljenje objekata SPC i pravoslavnih grobalja širom KiM.
Reakcija Aljbina Kurtija i Vjose Osmani na činjenicu da je organizacija Evropa Nostra uvrstila manastir Visoki Dečani na listu najugroženijih kulturnih spomenika Evrope, prema Petkoviću, još je jedna potvrda ugroženosti srpske kulturne i verske baštine na Kosovu i Metohiji.
Kancelarija ne želi da politizuje pitanje ugroženosti srpske baštine na tzv. Kosovu i ohrabruje nas to što je naše dokazima potkrepljene utiske i procene potvrdila i nezavisna komisija organizacije Evropa Nostra, dodao je Petković u pisanoj izjavi.
Kada je reč o manastiru Visoki Dečani, Petković je podsetio da je to najčešće napadani objekat kulturne baštine na Kosovu i Metohiji. Manastir je oružano napadan četiri puta – dva minobacačka napada 2000. godine, u vreme martovskog pogroma 2004. na manastir je ispaljeno osam minobacačkih granata, a 2007. godine je izvršen još jedan minobacački napad, koji je rezultirao i sudskom presudom, naveo je on.
Na zidovima manastira 2014. godine osvanuli su grafiti „UČK ISIS“, a u januaru 2016. godine ispred manastira uhapšeno je četvoro naoružanih kosovskih Albanaca, dodao je Petković i ukazao da je Kfor pojačao zaštitu manastira, postavio dvadesetak novih kamera, uveo redovne patrole i čak stalno boravljenje vojnika u unutrašnjosti manastira.
Manastiru je odlukom Ustavnog suda Kosova iz maja 2016. priznato vlasništvo nad 24 hektara zemlje, a odluka koja je pravosnažna i obavezujuća ne izvršava se već petu godinu, bez ikakvih pravnih posledica, iako je neizvršavanje te odluke kritikovala Evropska unija, Stejt department, ambasade Kvinte, OEBS, UNMIK i druge organizacije, zaključuje se u saopštenju.
Naslovna fotografija: Katarina Steljić/Novi Standard
Izvor FoNet/B92, 09. april 2021.
BONUS VIDEO:
