Arbitraža u Pekingu nadležna za crnogorski dug, oglasila se i EU

Izgradnja prvog crnogorskog auto-puta izaziva oprečne komentare, a nemali broj eksperata veruje da je to neisplativa investicija koja će CG uvesti u „ekonomsko ropstvo”

Evropska unija ne želi da pomogne Podgorici u vraćanju kineskog kredita od milijardu evra, koji je podigla bivša vlada Mila Đukanovića za izgradnju prve deonice od Podgorice do Mateševa, budućeg auto-puta Bar-Boljari. Zvanična Podgorica nedavno je tražila pomoć Brisela kako bi otplatila kredit koji je prethodna vlast 2014. godine uzela od Kine za deonicu auto-puta.

Ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić kaže da Crna Gora „nije tražila da neko otplati dugove države, već samo potencijalno refinansiranje s povoljnijim uslovima, jer trenutno nema potrebe za dodatnim zaduživanjem, pošto je Crna Gora na putu potpunog finansijskog ozdravljenja”.

Nikome, međutim, nije jasno kako je prethodna vlast prihvatila ne samo cenu izgradnje, već i ugovor o „poslu veka”, u kojem, između ostalog, piše:

„Zajmoprimac se ovim neopozivo odriče imuniteta po osnovu suverenosti ili na drugi način za sebe ili svoju imovinu, osim imovine koja se odnosi na diplomatsko-konzularna predstavništva i vojne imovine, u vezi s bilo kojim arbitražnim postupkom u skladu sa Članom 8.5 ovog ugovora ili izvršenje bilo koje arbitražne odluke u skladu sa Članom 8.5 ovog ugovora.”

A u tom članu stoji: „Bilo koji spor koji nastane iz ili u vezi s ovim ugovorom biće razrešen putem prijateljskih konsultacija. Ukoliko se rešenje ne može postići putem tih konsultacija, svaka strana će imati pravo da preda taj spor na arbitražu Međunarodnoj privrednoj i trgovinskoj arbitražnoj komisiji Kine (CIETAC). Arbitraža će se sprovesti u skladu s arbitražnim pravilima CIETAC-a koja su na snazi u vreme predaje na arbitražu. Arbitražna odluka će biti konačna i obavezujuća za obe strane. Mesto arbitraže biće Peking.”

Deo opozicije u vreme vlasti DPS-a optuživao je u parlamentu preterano finansijsko zaduživanje i isticao da je pomenuta deonica skupa ne samo za siromašnu kasu Crne Gore, već i za najbogatije evropske zemlje.

Sve ove optužbe vlast na čelu s Đukanovićem, a kasnije i vlada premijera Duška Markovića, odbacivala je kao neutemeljene, uz konstataciju da su rezultat uskostranačkih kalkulacija, a ne briga o boljem životu crnogorskih građana, koji će tek „osetiti boljitak posla veka”, kako su nazivali izgradnju deonice od Podgorice do Mateševa. Inače, ova deonica od 41 kilometra gradi se po ceni višoj od 36,5 miliona evra po kilometru i verovatno je za sada to najskuplje plaćeni kilometar u Evropi.

Skupština Crne Gore usvojila je poseban zakon koji propisuje niz subvencija za kineskog izvođača radova. Prema podacima NVO ASP, samo na porez na dodatu vrednost Konzorcijum kineskih kompanija (CRBC) je za pet godina oslobođen plaćanja 140,6 miliona evra. Po osnovu poreza i doprinosa na zarade stranih državljana koje se isplaćuju u Crnoj Gori izbegli su plaćanje 22,6 miliona evra. Izvođač je oslobođen i carina na uvoz materijala, opreme i postrojenja, poreza na dobit, a ima pravo i na povrat dela akciza.

Izgradnja prvog crnogorskog auto-puta izaziva brojne oprečne komentare, a nemali broj eksperata veruje da je to neisplativa investicija koja će Crnu Goru uvesti u „ekonomsko ropstvo”. Završetak radova odlaže se već tri godine. Te i slične ocene bivši premijer Duško Marković je ovako komentarisao:

„Dovršetak auto-puta je razvojni prioritet Crne Gore i imperativ sveukupnog napretka države. Nećemo dopustiti da taj prioritet bilo šta dovede u pitanje. Izgradnja prioritetne deonice počela je 11. maja 2015. godine s ugovorenim rokom realizacije od četiri godine, koji je produžen do 30. septembra ove godine. Ovaj datum je trenutno u skladu s ugovorom o projektovanju i izgradnji i nije za sada produžavan u ugovornoj proceduri.”

Sada su Crna Gora i njena finansijska sudbina u rukama nove vlasti na čelu s premijerom Zdravkom Krivokapićem, kome neće biti lako da ekonomski oporavi državu.

Finansijsko restruktuiranje duga, prema oceni poslanika Demokratskog fronta Nebojše Medojevića, može se obaviti samo u kontekstu kompleksnog razvojnog plana.

„Mislim da će otvaranje pitanja refinansiranja kineskog kredita s Evropskom komisijom produbiti nepoverenje kod kineskih kreditora s jedne strane, a da će javno priznanje finansijske slabosti prinuditi agencije da umanje (već umanjeni) kreditni rejting zemlje, s druge strane. Ukratko, traženje pomoći na ovaj način nije dobro”, kaže Medojević za Politiku i dodaje da bez promene ekonomske politike, reindustrijalizacije zemlje, ozdravljenja javnih finansija i reforme javne uprave nema dobrih rešenja za popravljanje ekonomske situacije građana.

Medojević za naše novine kaže da bi nova vlada ugovor s Kinezima i sve anekse tog ugovora morala da tretira kao „izrazito korupcionaški i da napravi kompletnu reviziju, kako bi se sprečile ogromne štetne posledice po interese države, budžet i ekonomsku stabilnost zemlje”.

Sve što je Đukanovićev režim uradio u vezi s ugovaranjem i izgradnjom 42 kilometra auto-puta s kineskom kompanijom CRBC, ocenjuje Medojević, bilo je zasnovano na korupciji, koja je, kao i uvek, prebačena na račun države i građana Crne Gore. „Ugovorena cena s kamatama za deonicu Smokovac-Mateševo biće 1,1 milijardu evra, odnosno cena je, u odnosu na onu iz 2007, kako je to precizirano u studiji ’Luisa Bergera’, porasla za 500 miliona ili za više od 70 odsto”, objašnjava Medojević.

On predlaže investiranje u „zelenu” energiju i otvaranje fabrika koje će proizvoditi za izvoz, kao jedini put za izbegavanje bankrota i pronalaženje održivih mehanizama za refinansiranje ogromnog duga.

„Umesto švercera, mafijaša, korumpiranih političara i tajkuna, Crna Gora treba da privlači ozbiljne investitore. Umesto javnih kuća, kockarnica, narko-magacina, moramo otvarati fabrike”, zaključio je Medojević.

 

Autor Novica Đurić

 

Izvor Politika, 17. april 2021.

 

Varheji: Razmatramo rešenja za dug Crne Gore

Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji izjavio je danas da EU sa Vladom Crne Gore i partnerima razmatra rešenja za investicione projekte i održivost javnog duga u toj zemlji.

„Uz Crnu Goru smo i podržavamo njen EU put. Razmatramo načine kako da nađemo rešenja za investicione projekte u toj zemlji, da osiguramo održivost njihovog javnog duga i eliminišemo rizike dogovora iz prošlosti uz poštovanje EU politike i vladavine prava”, napisao je Varheji na Tviteru, prenosi Tanjug.

Prethodno je ove nedelje iz Evropske komisije poručeno da EU neće „vraćati dugove Crne Gore” koji su nastali uzimanjem zajma od milijardu dolara od Kine, a čija je svrha bila izgradnja putne infrastrukture u Crnoj Gori.

EK je tom prilikom upozorila Crnu Goru na rizik od makroekonomskog disbalansa i dužničkog odnosa Crne Gore prema Kini.

 

Naslovna fotografija: Wladislaw Peljuchno on Unsplash 

 

Izvor Politika, 16. april 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u