Vrednost ruske valute ojačala je za jedan odsto juče na londonskoj berzi, dan nakon što je američki predsednik Džozef Bajden zabranio američkim bankama da kupuju državne obveznice denominovane u rubljama na primarnim tržištima, izvestio je Fajnenšel tajms.
U četvrtak, nakon prvih vesti da će Vašington zabraniti domaćim bankama trgovinu novim emisijama obveznica ruskog suverenog duga, rublja je na berzama izgubila dva odsto vrednosti da bi se do kraja tog radnog dana „gotovo u potpunosti oporavila”, do razmene od oko 76 za jedan američki dolar. „Američke sankcije ruskom trgovanju državnim hartijama od vrednosti najblaža su mera koju je Vašington mogao da preduzme protiv ruskog duga”, ocenjuju u Sitiju. Razlog izostanka momentalne bežanije investitora iz trgovine ruskim dugom leži u visokim prinosima koje donose te obveznice, kao i u niskom državnom dugu Moskve, ističu posmatrači u Sitiju.
Najgore strepnje – da će Vašington zabraniti američkim investitorima trgovinu ruskim dugom na sekundarnim tržištima – nisu se ovog puta ostvarile, navodi agencija Blumberg. Inače, primarna finansijska tržišta su ona na kojima se vrši primarna emisija pojedinih hartija od vrednosti. Na njima se obavlja prva transakcija hartija od vrednosti, odnosno, na njima se uvode nove hartije od vrednosti. Sekundarna tržišta su ona na kojima se trguje već emitovanim hartijama od vrednosti. Na njima se obavlja preprodaja, odnosno druga i naredna transakcija s hartijama od vrednosti.
Nove američke finansijske sankcije protiv Rusije „potez su bez presedana u modernoj istoriji finansijskog trgovanja”, preneo je Sputnjik ocenu Kajla Šostaka, savetnika finansijske konsultantske kuće „Navigejtor prinsipal investors” iz Njujorka.
„Takve mere povećaće učešće ruskih banaka i investicionih fondova u rubljama na primarnom tržištu suverenog duga te zemlje. U međuvremenu, nerezidenti trenutno poseduju oko 22 odsto ruskih državnih obveznica (ukupne vrednosti 185 milijardi dolara). Od tih 22 odsto, oko 15 odsto predstavlja uglavnom novac filijala ruskih banaka u inostranstvu. Nerezidenti tako kontrolišu oko sedam odsto ovih ruskih državnih obveznica, među njima polovinu tradicionalno poseduju Amerikanci”, naveo je Šostak.
S ove strane Atlantika, u londonskom Sitiju, posmatrači smatraju da najnovije američke sankcije ruskom dugu liče na „papirnatog zmaja”.
Hasnain Malik, šef istraživanja tržišta kapitala u londonskoj Telimer grupi, smatra da američko ograničenje kupovine novog ruskog državnog duga „teško da je moćna kazna za ekonomiju koja ima fiskalni deficit ispod jedan odsto i udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu manji od 20 procenata”, javio je Rojters. „U najboljem slučaju, ovo je signal da SAD mogu da pojačaju svoje finansijske mere protiv Rusije, a ovde je sada malo toga što bi poljuljalo situaciju s investiranjem u Rusiju pre sankcija”, prenosi britanska agencija.
Analitičar Kristofer Grenvil, iz kompanije za ekonomska istraživanja TS Lombard u Londonu, procenjuje da će sankcije na primarnom tržištu ruskih državnih obveznica (OFZ) uticati na to da kamata centralne banke bude za 50 baznih poena viša nego što bi inače bila. „Sankcije su kalibrisane da budu ozbiljne, ali ne previše. Ozbiljne su jer to nije samo još jedna runda političkih sankcija usmerenih protiv nekoliko zvaničnika ili kompanija sa crnih lista za koje niko nikada nije čuo, već su osmišljene da naštete Rusiji povećanjem troškova zaduživanja i slabljenjem rublje”, kaže Grenvil.
Inače, reč je o drugoj rundi američkih sankcija protiv trgovine ruskim hartijama od vrednosti, nakon što je Vašington 2019. zabranio trgovinu ruskim državnim obveznicama denominovanim u stranim valutama. Strani investitori snizili su od tada posed ruskih „stranih” obveznica sa 35 odsto na petinu ukupne emisije. To je, inače, najniži procenat u poslednjih pet godina. U međuvremenu, sekundarno tržište ruskim obveznicama i dalje je veoma aktivno, ističu u Sitiju. Najnovije mere mogle bi, nakon što se slegne prašina, da podstaknu priliv neameričkih investitora na finansijsko tržište pod nadzorom Kremlja.
U međuvremenu, Banka Rusije najavila je da će, ako bude neophodno, upotrebiti „sva raspoloživa oruđa” da očuva finansijsku stabilnost.
Autor Tanja Vujić
Naslovna fotografija: Ilya Naymushin/Reuters
Izvor Politika, 17. april 2021.
BONUS VIDEO:
