Osam godina od Briselskog sporazuma, potpisanog uz posredstvo EU, navršava se danas, a Srbi na KIM nisu dočekali Zajednicu srpskih opština. ZSO je trebalo da im garantuje ovlašćenja u obrazovanju, zdravstvu, ekonomskom razvoju, urbanom i ruralnom planiranju. I pored konstantnog insistiranja predsednika Aleksandra Vučića i ostalih najviših zvaničnika Srbije u razgovorima sa svim evropskim i svetskim političarima, 2.920 dana kasnije ključna tačka dokumenta je i dalje mrtvo slovo na papiru.
Predstavnici Beograda i Prištine su tog 19. aprila 2013. godine nakon šest meseci razgovora i 10 rundi pregovora potpisali sporazum u 15 tačaka, od kojih se šest odnosi na ZSO, koja je bila „kičma“ tog dokumenta, predstavljanog i kao veliki uspeh evropske diplomatije. Ostale tačke Briselskog sporazuma odnosile su se, između ostalog, na policiju, pravosuđe, lolalne izbore i energetiku, a one čije je sporovođenje zavisilo od Beograda, sprovedene su.
Sporazum čiji su detalji usaglašeni 2015. potpisali su, uz posredovanje tadašnje šefica diplomatije EU Ketrin Ešton, tada glavni pregovarači Ivica Dačić i Hašim Tači, koji je čak naglasio da dokument predstavlja „početak nove ere – ere pomirenja“.
Tog 19. aprila 2013. dve strane stavile su paraf na nešto što je Srbima na KiM trebalo da donese zajednicu 10 opština sa srpskom većinom južno i severno od Ibra. ZSO je trebalo da ima i svog predsednika i potpredsednika, skupštinu, statut, zvanične simbole – grb i zastavu, i da obuhvati Leposavić, Zvečan, severni deo Kosovske Mitrovice, Zubin Potok, Parteš, Ranilug, Novo Brdo, Gračanicu, Sstrpce i Klokot, a i Ketrin Ešton je imala je velika očekivanja od postignutog dogovora.
Ivica Dačić, u to vreme premijer, ocenio je tada da je to najviše što je u tom trenutku moglo da se ostvari. Priština je u novembru 2018. godine na robu iz centralne Srbije uvela takse sto je blokiralo dijalog, a pre toga ključni deo sporazuma – ZSO našao se i pred ustavnim sudom u Prištini.
Zajednica srpskih opština nije formirana, dijalog je i dalje u zastoju, u rešavanje problema uključile su se SAD, potpisan je i Vašingtonski sporazum. U međuvremenu dvadesetak zemalja povuklo je odluku o priznanju nezavisnosti tzv. Kosova. EU je pre nešto više od godinu dana Miroslava Lajčaka, umesto Federike Mogerini koja je zamenila Ketrin Ešton, imenovala na mesto specijalnog predstavnika EU za dijalog i druga regionalna pitanja na Zapadnom Balkanu. Dijalog je u zastoju, odložila ga je pandemija, izbori na KiM, odlazak dela prištinskih zvaničnika u Hag i česte promene na čelu prištinskih institucija.
Srbija na svakom mestu u svetu ponavlja da je spremna na dijalog, a od nove predsednice, koja će biti i deo pregovaračkog tima – Vjose Osmani i pored opomena iz medjunarodne zajednice da dijalog mora biti prioritet, pre par dana moglo se čuti da Priština prvo želi da obezbedi vakcine za sve građane, pa da se onda vrati na dijalog.
Prema ocenama bivšeg direktora Kancelarije za KiM Vlade Srbije, sada ambasadora u SAD Marka Đurića, Priština je svojim stavom obesmislila dijalog i izgubila kredibilitet i u očima onih od kojih je dobijala blanko podršku. Predsednik Vučić je u petak najavio da će dva puta iću u Brisel i da očekuje konstruktivne razgovore, ali i nastavak dijaloga u maju ili junu.
Izvor Tanjug/B92, 19. april 2021.
Poruka EU Prištini
Potpisivanjem Briselskog sporazuma Beograda i Priština preuzeli su međunarodne obaveze. Sve što je dogovoreno mora biti primenjeno, kaže portparol EU.
Peter Stano je za Tanjug, povodom osme godišnjice od potpisivanja Briselskog sporazuma, posebno naglasio da EU očekuje od Kosova da poštuje svoje preuzete obaveze da će primeniti dogovoreno tim sporazumom.
„Kosovo je ušlo u sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština. Sporazum o tome je postignut u dobroj volji svih strana i nikada nije povučen“, naglašava Stano.
On poseća da je Briselski sporazum dvotrećinskom većinom ratifikovao i kosovski parlament 2013. godine, čime je, kako kaže, potvrđena kosovska međunarodna obaveza da primeni sporazum.
Na godišnjicu potpisivanja tzv ”prvog” Briselskog sporazuma, iz EU, kao glavnog posrednika u dijalogu Beogrda i Prištine, pozivaju da se proces normalizacije odnosa nastavi i dovede do „uspešnog kraja“.
„EU i zemlje članice očekuju da se dijalog nastavi brzo i da se Beogrda i Prištna ozbiljno angažuju u procesu. Očekujemo primenu svih do sada postignutih dogovora i nastavljamo rad ka sveobuhvatnij normaliaciji koja će obuhvatiti sva otvorena pitanja izmešu Srbije i Koosva”, zaključio je Stano.
Izvor Tanjug/B92, 19. april 2021.
Dačić: Bilo bi neodgovorno da povučemo potpis
Bilo bi neodgovorno da Beograd povuče potpis sa Briselskog sporazuma, iako je teško imati neki sporazum koji predviđa formiranje Zajednice srpskih opština, a koji se ne poštuje, kaže predsednik parlamenta Ivica Dačić koji je pre osam godina bio potpisnik tog sporazuma.
On je za TV K1 rekao da Beograd neće povlačiti nikakve poteze koji su možda i logični i razumni u smislu naše ljutnje zbog toga što nije realizovan Briselski sporazum, jer bi to, kaže, bilo neodgovorno i naglasio je da Srbija želi da bude konstruktivni faktor.
„Briselski sporazum je upravo i potpisan zbog tih odredbi koje se tiču formiranja Zajednice srpskih opština. Sigurno je da nikome nije ni padalo na pamet da će doći godine kada ne samo da imate ignorisanje, nego i odbijanje Prištine da prihvati taj sporazum”, kazao je Dačić, prenosi Tanjug.
Naveo je da nema sumnje da bi Ketrin Ešton, da je ostala na mestu visoke predstavnice EU, a koja je potpisnik u ime EU, nametnula pitanje odgovornosti zbog toga što se neke stvari iz tog sporazuma ne realizuju. On je rekao i da je Eštonova predstavljala određeni autoritet i u EU, ali i u odnosima sa SAD i da smo imali tu nesreću da je ona „promenjena” praktično na isteku te godine posle potpisivanja Briselskog sporazuma.
On je, međutim, rekao i da to pitanje ne bi trebalo personalizovati, ali da je objektivna politička situacija bila da je autoritet koji je imala Eštonova svakako narušen u narednim godinama dok je visoka predstavnica bila Federika Mogerini, jer, kako je naveo, iza nje nisu stajale neke od najjačih zemlja u Evropi.
„Ali, to nas ne bi trebalo da zanima. Nas zanima autoritet EU. Ako je Ketrin Ešton to potpisala kao garant u ime EU, onda nije problem Srbije ko će biti visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku”, kazao je Dačić.
Smatra da Evropsku uniju treba da brine pitanje kakav uopšte ima autoritet kada je reč o sprovođenju Briselskog sporazuma.
„Time su potvrdili da je njihov autoritet praktično ravan nuli i u tom smislu se postavlja pitanje svrsishodnosti daljih pregovora sa Prištinom”, rekao je Dačić.
On je dodao i da je Briselski sporazum po mnogim stvarima bio od velikog značaja upravo zbog toga što smo prvi put stekli pravo da Srbi na KiM mogu da se organizuju u okviru ZSO.
Naveo je da je sastavni deo sporazuma da oružane snage Prištine ili „bilo kako da se one zovu” ne mogu da dolaze na sever KiM bez saglasnosti Kfora, koji o tome onda obaveštava predsednike srpskih opština, kao i da komandant policije na severu treba da bude Srbin.
Dačić je rekao da Beograd ništa nije izgubio time što je potpisao Briselski sporazum, jer su, kaže, posle toga otpočeli pregovori o članstvu Srbije u EU.
„To je bila direktna posledica potpisivanja Briselskog sporazuma”, podsetio je.
Naglasio je da Beograd ima legitimno pravo da insistira od svih na primeni Briselskog sporazuma, ali je dodao da se postavlja pitanje da li bez autoriteta EU „Prištini to uopšte pada na pamet”.
Naslovna fotografija: Pool photo by Yves Logghe
Izvor Politika, 19. april 2021.
BONUS VIDEO:
