Ima već godinu dana kako su ambasadorima 47 država članica Saveta Evrope postavljena tri pisana, veoma nezgodna pitanja koja su podneli poslanici, a tiču se „sistematskog problema sukoba interesa između NVO i sudija “ i ispitivanja o sredstvima koja treba da se preduzmu za „obnavljanje integriteta Evropskog suda za ljudska prava (ESLjP)“.
Pred vlade država članica Saveta Evrope podnet je zahtev povodom objavljivanja izveštaja Evropskog centra za pravo i pravdu o NVO i sudijama ESLjP koji je otkrio da su najmanje dvadeset dvoje od poslednjih sto sudija Evropskog suda za ljudska prava bivši saradnici sedam NVO i da su veoma često sudili u slučajevima koje su njihove bivše NVO podnosile pred sud, što je očigledan sukob interesa. Među ovim NVO, Fond za otvoreno društvo Džordža Soroša izdvaja se po tome što su dvanaestorica njegovih saradnika postali sudije u Strazburu i što finansira preostalih šest NVO koje se pominju, nekad i veoma obilno. Masivno prisustvo sudija koje potiču iz iste mreže NVO svedoči o uplitanju velikih fondacija i privatnih NVO u evropski sistem za zaštitu ljudskih prava, što dovodi u pitanje njegovu nepristrastnost.
Otkrića ovog izveštaja – koja su obišla svet – izuzetno su ozbiljna, ali su naišla na tišinu Evropskog suda za ljudska prava i odbijanje Evropske komisije i nekoliko vlada da pruže odgovore, do te mere da negiraju očigledno. Najveća podrška izveštaju došla je od Sergeja Lavrova, ruskog ministra spoljnih poslova (reakcije na izveštaj možete pogledati ovde).
Strahovalo se da će 47 ambasadora – koji čine celinu vrhovne ustanove Saveta Evrope od koje zavisi Evropski sud – zataškati to pitanje pod izgovorom nemogućnosti da pruže zajednički odgovor. Za divno čudo, to nije bio slučaj: pružili su odgovor, ali sa šest meseci zakašnjenja… Na prvi pogled odgovor deluje uglađen i dogovoren, ali ako se čita između redova – kao što i treba činiti sa diplomatskim dokumentom – jasno se vide određeni nagoveštaji.
Pre svega očigledno je da ambasadori ni u jednom trenutku ne negiraju, niti pokušavaju da umanje realnost činjenica iznesenih u izveštaju Evropskog centra za pravo i pravdu, na koje su poslanici ukazali. To je samo po sebi ključno priznanje, koje nismo mogli čuti od Evropske komisije. Savet Evrope, dakle, prihvata činjenice koje je otkrio Evropski centar za pravo i pravdu.
Odgovor se sastoji u podsećanju na potrebe da se „garantuje najviši stepen kvalifikacija, nezavisnosti i nepristrasnosti sudija Suda“, kao i u utvrđivanju mera koje su preduzete u tom cilju. Ambasadori su takođe izneli želju da „do kraja 2024. godine, u svetlu stečenog iskustva, preispitaju efikasnost sadašnjeg sistema selekcije i izbora sudija Evropskog suda za ljudska prava“.
Dajući jasan rok, ambasadori su jasno stavili do znanja da će se uskoro otvoriti prilika da se izmeni modalitet izbora sudija, čime bi bio otpočet rad na promeni aktuelne situacije.
Slučajno su na dan objavljivanja ovog odgovora ambasadorima postavljena još dva pitanja iz izveštaja Evropskog centra za pravo i pravdu. Prvo glasanje za izbor sledećeg sudije koji će predstavljati Belgiju u Evropskom sudu za ljudska prava – 9. aprila – bilo je nepovoljno po kandidata koji je bio na platnom spisku Fonda za otvoreno društvo, što se odavno nije desilo. Finalno glasanje predviđeno je za 20. april pred Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope.
Poraz Fonda za otvoreno društvo, uprkos njegovoj moći, bio bi pobeda nezavisnosti Suda, i obrnuto.
Gregor Pupink je direktor Evropskog centra za pravo i pravdu
Naslovna fotografija: Reuters/Yuri Gripas
Prevod sa francuskog Jovan Vuković
Izvor Valeursactuelles.com
Naslov i oprema teksta Novi Standard
BONUS VIDEO:
