Kraj dinastije Kastro na Kubi – Raul podnosi ostavku

Raul Kastro je na partijskom kongresu saopštio da podnosi ostavku na mesto lidera stranke, što znači da se karipska politička dinastija povlači posle višedecenijske vladavine

Komunistička partija ostaje na vlasti, ali Kuba ovih dana svejedno ulazi u novu fazu, jer se era Kastrovih zvanično završava.

Raul Kastro (89), u petak je na partijskom kongresu saopštio da podnosi ostavku na mesto lidera stranke, što znači da se karipska politička dinastija povlači posle višedecenijske vladavine. Iako je Raul Kastro 2018. već napustio mesto šefa države, predajući tu funkciju Migelu Dijazu Kanelu (60), kubanski vođa je ostao prvi čovek vladajuće partije. Sada predsednik države Migel Dijaz Kanel postaje i šef partije.

U poslednjem obraćanju partiji u svojstvu njenog lidera, Raul Kastro je potvrdio da zemlja ostaje posvećena socijalizmu, ali i istakao da je vlada otvorena za „novi tip odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama”. Objasnio je da predaje uzde mlađoj generaciji „punoj strasti i antiimperijalističkog duha”. Prema saznanjima španskog lista ABC, Raul Kastro se sklanja jer je teško bolestan, pri čemu navodno ima rak i cirozu jetre.

Kako ocenjuju svetski mediji, ne treba očekivati da se stanje na ostrvu promeni iz temelja, već da će se stvari polako razvijati. Donedavni lider ostaje moćna figura na Kubi, mada je njegovo penzionisanje svakako istorijsko – ovo je prvi put posle više od 60 godina da neće vladati nijedan član porodice Kastro. Raulov brat Fidel Kastro došao je na vlast posle revolucije 1959. Preminuo je 2016, a desetak godina ranije zbog bolesti je funkciju predsednika države i partije predao mlađem bratu Raulu.

Za vreme Raula Kastra i Migela Dijaza Kanela Kuba je počela da uvodi postepene promene. Dozvolila je preduzetništvo, korišćenje interneta i društvenih mreža i odškrinula vrata stranim investicijama. Na osnovu izjava partijskih lidera, jasno je da je to put kojim će Havana i nadalje ići.

U istom periodu poboljšane su i veze s Vašingtonom. Barak Obama, koji je tada bio šef Bele kuće, ublažio je američki embargo i 2016. čak i posetio Havanu. Odnosi između dve zemlje ponovo su se pogoršali dolaskom Donalda Trampa u Aveniju Pensilvanija, jer je njegova administracija vratila većinu sankcija. Uprkos najavama, novi američki predsednik Džozef Bajden nije ublažio ublažio sankcije svog prethodnika. Tramp je zabranio i slanje doznaka, što je pogodilo kubansku ekonomiju i ona je prošle godine pala za 11 odsto. Osim američkih sankcija, naruku joj nije išla ni epidemija virusa korona, koja je smanjila prihode od turizma. Na pitanje kako tumače promene u Havani, iz Zapadnog krila su prošle sedmice saopštili da im Kuba nije na listi spoljnopolitičkih prioriteta.

Osim američke, i kritika domaće javnosti postaje problem za komunističke vlasti. Zahvaljujući društvenim mrežama, sve veći broj Kubanaca podiže svoj glas. I Raul Kastro je to priznao kad je na kongresu istakao da se opozicija usredsređuje na internet, mada je dodao da kubanske ulice i dalje pripadaju „revolucionarima”.

U najveće protivnike komunističke vlade spada kubanska dijaspora u Americi, uglavnom na Floridi. Amerikanci kubanskog porekla predstavljaju značajno glasačko telo, koje se protivi otopljavanju odnosa između dve zemlje dok se ostrvo ne demokratizuje. Kubanci sa Floride su podržavali Trampa, koji se zbog toga odlučio za politiku čvrste ruke prema Havani.

Marko Rubio, republikanski senator sa Floride i Amerikanac kubanskog porekla, tvitovao je da povlačenje Raula Kastra „nije prava promena”, ali i da su „prave promene svejedno počele”.

 

Autor Jelena Stevanović

 

Naslovna fotografija: Ariel Ley Royero/ACN via AP

 

Izvor Politika, 20. april 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u