Poslednji adut Zapada ili o agentima među novinarima i NVO

Obojene revolucije i podrška zapadnim agentima maskiranim u novinare i NVO aktiviste su poslednji adut Amerike da sačuva svoje globalno liderstvo pred rusko-kineskim izazovom

Prošlog četvrtka, održan je (u Kini, prim. prev.) šesti po redu Dan edukacije o nacionalnoj bezbednosti, a služba državne bezbednosti objavila je niz slučajeva vezanih za pretnje političkoj stabilnosti Kine. Stručnjaci međunarodnih obaveštajnih i bezbednosnih poslova rekli su da se, u uslovima sve intenzivnijeg nadmetanja Kine i SAD, inostrane neprijateljske snage ne bave samo redovnim špijunskim aktivnostima, nego i uvećavaju napore za narušavanje političke bezbednosti Kine.

Policijski slučajevi koje su relevantne agencije nacionalne bezbednosti obelodanile ove godine razlikuju se od onih ranijih, a karakteriše ih poseban fokus na oblast političke bezbednosti, uključujući aktivnosti osumnjičenih lica udruženih sa inostranim antikineskim snagama koje pokušavaju da podriju državnu stabilnost. Neki od ovih slučajeva vezani za nerede u Hongkongu 2019. godine ukazuju na pokušaje da se obojena revolucija, podržana od strane Zapada, proširi iz ovog posebnog administrativnog regiona u unutrašnjost Kine.

„Kada govorimo o nacionalnoj bezbednosti, ljudi uglavnom misle na stranu špijunsku aktivnost koja za cilj ima vojne i ekonomske podatke Kine. Međutim, sada mnogi slučajevi pokazuju kako unutrašnje i spoljašnje antikineske snage uzajamno sarađuju“, rekao je Global tajmsu stručnjak za nacionalnu bezbednost i antiterorizam pri kineskom Institutu za savremene međunarodne odnose, Li Vej.

„Ovo pokazuje da strane neprijateljske snage jačaju svoje napore za realizaciju ‘obojene revolucije’, kako bi naškodile političkoj bezbednosti naše zemlje“, rekao je Li, ističući da je ovo postao primarni izazov nacionalnoj bezbednosti sa kojim se Kina trenutno suočava.

„Pametnije sredstvo“

Redovne špijunske aktivnosti koje za cilj imaju prikupljanje vojnih i ekonomskih obaveštajnih podataka služe tome da određenim zemljama pomognu u njihovim pregovorima ili nadmetanju sa Kinom, „ali obojena revolucija direktno je usmerena protiv naše političke bezbednosti, odnosno radi se o pokušaju da se naškodi stabilnosti i javnom redu u našoj državi, pa je zato mnogo ozbiljnija i destruktivnija“, navodi kineski stručnjak za međunarodne obaveštajne poslove koji je želeo da ostane anoniman.

Tehnički, obojena revolucija je „pametnije sredstvo“ koje bi trebalo da pomogne zapadnim zemljama, a naročito SAD, da destabilizuju ili sruše određenu zemlju, objašnjava pomenuti ekspert. „Nakon rata u Iraku, SAD i njihovi saveznici manje su voljni da šalju kopnene snage jer direktno vojno angažovanje stvara vojne gubitke i druge nepredviđene troškove. Ali korišćenje društvenih mreža, nevladinih organizacija i ‘diplomata’ za mobilizaciju, obuku, finansiranje i organizovanje lokalnog stanovništva protiv sopstvene vlade košta manje i lakše stvara haos“.

Demonstranti u Hongkongu sa američkim zastavama (Foto: Reuters/Thomas Peter)
Demonstranti u Hongkongu sa američkim zastavama (Foto: Reuters/Thomas Peter)

„Možemo videti mnoge slične slučajeve u Siriji, Libiji, Venecueli, Ukrajini i Belorusiji. Glavni akter u ovim zemljama je lokalno stanovništvo predvođeno zapadnim posrednicima, a zapadne vojne snage uglavnom imaju podržavajuću ulogu ili se uopšte i ne pojavljuju“, rekao je on.

Kineski analitičari su rekli da se SAD i njihovi saveznici ne usuđuju da direktno pokreću vojne operacije protiv nuklearnih sila poput Kine i Rusije, ili njihovih suseda. Stoga, nakon niza neefikasnih pristupa, poput trgovinskog rata, vojnih pritisaka i propagandne stigmatizacije, obojena revolucija se koristi kao glavna taktika za ometanje razvoja Kine. Utisak je da je to poslednja karta na koju SAD mogu da zaigraju kako bi sprečile veliku obnovu kineske nacije.

Više infiltracija

U jednom od nedavno obelodanjenih slučajeva koji bi trebalo da podignu nivo svesti o nacionalnoj bezbednosti, student novinarstva sa univerziteta iz severne pokrajine Hebej, koji se preziva Tian, postao je „papagajski reporter“ jednog zapadnog medija glavnog toka. Tian je uspostavio antikineski veb-sajt 2018. godine preko kog je plasirao velike količine dezinformacija i političkih spekulacija.

Aprila 2019. godine, Tian je pozvan da poseti jednu zapadnu zemlju u kojoj je stupio u kontakt sa preko 20 neprijateljski nastrojenih stranih grupa i sa desetak funkcionera te zemlje kako bi dobio direktne instrukcije. Od Tiana je zatraženo da pruži „dokaze“ koji bi mogli da se koriste za stigmatizaciju Kine. Tianovo delovanje ozbiljno je naškodilo političkoj bezbednosti Kine, pa je on uhapšen juna 2019. godine, saopštile su službe državne bezbednosti.

Li smatra da je ovo tipičan slučaj infiltriranja američkih i zapadnih antikineskih snaga u redove kineskih studenata, te njihovog vrbovanja za ideološku borbu protiv Kine.

„Rad za zapadne medije nije problem, ali korišćenje novinarske profesije kao paravana za vršenje aktivnosti kojima se ugrožava nacionalna bezbednost je krivično delo“, rekao je Li, ističući da nisu svi koji su zaposleni u zapadnim medijima ujedno i špijuni, ali da postoje zapadni novinari iza kojih stoje zapadni političari i obaveštajne službe.

U širenju glasina o „genocidu“ i „prinudnom radu“ u Sinkjangu, zapadni mediji imaju važnu ulogu, podsetio je Li. „Baš kao i u ovom slučaju, ti ‘novinari’ dobijaju finansijska sredstva i obuku u drugim zemljama, i implementiraju taktiku antikineskih političara kako bi destabilizovali Kinu“.

Demonstranti tokom protesta povodom navodnog kršenja ljudskih prava ujgurskih muslimana u Sinkjangu, Vašington, 06. april 2019. (Foto: Yasin Ozturk/Anadolu Agency/Getty Images)
Demonstrant sa američkom zastavom tokom protesta povodom navodnog kršenja ljudskih prava ujgurskih muslimana u Sinkjangu, Vašington, 06. april 2019. (Foto: Yasin Ozturk/Anadolu Agency/Getty Images)

U sredu je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Žao Lijan na redovnoj konferenciji za medije rekao kako se 2020. godine američki ambasador u Turskoj sastao sa čelnikom lokalne grane Islamskog pokreta Istočnog Turkestana.

ETIM, odnosno Islamska stranka Turkestana je ekstremistička, teroristička i separatistička organizacija koja se suprotstavlja suverenitetu i stabilnosti Kine u Sinkjangu. Komitet za sankcije protiv Al kaide pri Savetu bezbednosti UN uvrstio je ETIM na listu terorističkih organizacija 2002. godine.

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova pustilo je video segment na konferenciji za medije, u kojem Sajbel Edmonds – bivši prevodilac pri FBI – u intervjuu iz 2015. godine otkriva kako „Gladio operativci izvlače iz Sinkjanga dosta ovih ljudi… obučavaju ih, naoružavaju, a onda vraćaju nazad“.

„Sklapajući ovu slagalicu, čovek ne može da se ne zapita o čemu je američki ambasador u Turskoj imao da razgovara sa jednim od vođa antikineske organizacije? Šta je operacija ‘Gladio’? Da li SAD nameravaju da stvaraju probleme u Sinkjangu?“, pita se Žao.

Prema objavljenim informacijama, u prošlosti su neki od uhapšenih bivših viših državnih funkcionera u Sinkjangu rekli da su sarađivali sa stranim separatističkim snagama, te da su imali zadatak da vrše ili tolerišu terorističke napade u regionu, te da odobravaju udžbenike sa ekstremističkim sadržajima u školama, što je ozbiljno narušavanje nacionalnog jedinstva i političke bezbednosti.

Front u Hongkongu

Hongkong je još jedna linija fronta nacionalne i političke bezbednosti Kine. Otkako je Zakon o nacionalnoj bezbednosti u junu 2020. godine stupio na snagu u Hongkongu, strane snage koje su stajale iza mesecima dugih antivladinih nereda u gradu (još od juna 2019. godine), počele su da se kolebaju, pošto se izgrednici sada suočavaju sa ozbiljnim kaznenim merama – čak i doživotnom robijom. Ovim zakonom se takođe sprečava dejstvo „nevidljive ruke“ koja stoji iza haosa podstaknutog od strane spoljnih aktera, ukazuju stručnjaci.

Mnoge ne iznenađuje to što su zapadne snage koristile status Hongkonga kao otvorenog grada za izazivanje obojene revolucije pomoću raznih kanala, uključujući medije, studentske organizacije, političke stranke i radničke sindikate koje su finansirale, obučavale i savetovale u organizaciji ilegalnih skupova, protesta i nereda. Sve te taktike mogle su se videti u previranjima iz 2019. godine.

Implementacija Zakona o nacionalnoj bezbednosti pomogla je Hongkongu da obnovi društveni red, zatvarajući pravne vakuume u lokalnim zakonima, rekao je policijski komesar Kris Tang Ping-kjong za Global tajms u sredu, pošto je zakon do sada dobro funkcionisao kao sredstvo odvraćanja izgrednika koji ugrožavaju nacionalnu bezbednost.

Od implementacije Zakona o nacionalnoj bezbednosti u Hongkongu, sto ljudi je uhapšeno od strane policije pod optužbom za ugrožavanje nacionalne bezbednosti, rekao je Tang.

Policajci sa banerom upozorenja tokom nacionalnog praznika Kine u Hongkongu, 01. oktobar 2020. (Foto: AP Photo/Vincent Yu)
Policajci sa banerom upozorenja tokom nacionalnog praznika Kine u Hongkongu, 01. oktobar 2020. (Foto: AP Photo/Vincent Yu)

Očuvanje nacionalne bezbednosti smatra se vrhovnim prioritetom za komesara policije u 2021. godini, što je takođe i jedan od prva četiri zadatka policije Hongkonga. Policijski timovi nastaviće da sakupljaju i analiziraju kontraobaveštajne podatke, istražuju kriminalne slučajeve koji ugrožavaju nacionalnu bezbednost i vrše kontraobaveštajne operacije sa ciljem sprečavanja aktivnosti koje bi ugrozile nacionalnu bezbednost, istakao je Tang.

„Policija Hongkonga takođe će pojačati saradnju sa svim institucijama i subjektima zainteresovanim za jačanje nacionalne bezbednosti, kako bi stekla veće poverenje javnosti i širu podršku“, rekao je on.

Kako bi se olakšalo javno učešće u očuvanju nacionalne bezbednosti, uprava za nacionalnu bezbednost policije Hongkonga pokrenula je 05. novembra 2020. godine vruću liniju za prijavljivanje relevantnih nehitnih slučajeva.

Obojeni bumerang

Osim ciljanja Sinkjanga i Hongkonga koji predstavljaju tradicionalna geopolitička žarišta, strane neprijateljske snage takođe rado koriste teme poput položaja LGBT zajednice, feminizma i ekologije, kojim se lako raspaljuju uzavrele diskusije na društvenim mrežama pomoću dezinformacija i glasina. Tako se stvaraju problemi podsticanjem sukoba između različitih grupa unutar Kine, ističe anonimni ekspert za međunarodne obaveštajne poslove.

Srećom, ova praksa ne uspeva da izazove značajnije posledice ili da eskalira u ogromnu obojenu revoluciju, pošto je usled modernizacije i razvoja Kine većina kineskih korisnika društvenih mreža u stanju da o ovim temama diskutuje na zreo i odgovoran način, dok se legalne građanske, LGBT i ekološke organizacije distanciraju od neprijateljskih inostranih uticaja, rekao je ekspert.

„Ti ekstremisti koje podržava Zapad su u našem društvu marginalizovani, a njihove ilegalne onlajn i oflajn aktivnosti se efikasno prate i kontrolišu od strane relevantnih organa reda“, istakao je on.

Ironiju predstavlja to što su SAD otkrile da im se neki od njihovih pristupa za izazivanje eobojenih revolucija vraćaju kao bumerang, pri čemu su uspon trampizma, sve jači pokret „Životi crnaca su važni“ i neredi na Kapitol hilu ozbiljno podrili imidž i kredibilitet SAD u promociji obojenih revolucija u drugim zemljama, podsetio je stručnjak.

Obojene revolucije podržane od strane Zapada predstavljaju uobičajenu pretnju sa kojom se suočavaju Kina i mnoge druge zemlje, poput Rusije, zemalja centralne Azije, Bliskog istoka, jugoistočne Azije, istočne Evrope i Latinske Amerike. Stoga odbrana političke bezbednosti takođe zahteva međunarodnu saradnju, upozoravaju analitičari.

Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji istakao je nakon sastanka sa ruskim šefom diplomatije Sergejem Lavrovim u martu da će se dve zemlje zajednički suprotstavljati obojenim revolucijama i štititi svoj nacionalni suverenitet i političku bezbednost.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov tokom sastanka sa kineskim državnim savetnikom i ministrom spoljnih poslova Vangom Jiem, Guejlin, 22. mart 2021. (Foto: Russian Foreign Ministry/Handout via Reuters)
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov tokom sastanka sa kineskim državnim savetnikom i ministrom spoljnih poslova Vangom Jiem, Guejlin, 22. mart 2021. (Foto: Russian Foreign Ministry/Handout via Reuters)

„Borba protiv obojenih revolucija je važan zadatak za Kinu i Rusiju, ne samo kako bi zaštitile sebe, nego i očuvale regionalni mir i stabilnost. Ove dve zemlje bi mogle da sarađuju u oblastima razmene obaveštajnih podataka, zajedničkih operacija protiv zapadnih ilegalnih nevladinih organiazcija koje dezinformacijama rasplamsavaju nestabilnost, kao i u oblasti sajber bezbednosti“, rekao je za Global tajms Jang Đin, stručnjak pri Institutu za ruske, istočnoevropske i centralnoazijske studije sa Kineske akademije društvenih nauka.

 

Napomena: Global tajms je poluzvanično glasilo kineskih organa vlasti

 

Autori Jang Šeng i Čen Ćinćin

 

Preveo Vladan Mirković/Novi Standard

 

Naslovna fotografija: Reuters/Danish Siddiqui

 

Izvor Global tajms

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u