Dojče vele o pruzi kroz Srbiju koju će sufinansirati Brisel: Veliki povratak EU na Balkan

Za deonicu pruge od 200 kilometra koja vodi od Beograda do Niša, EU je Srbiji dala bolju ponudu od Kineza, a prema rečima Aleksandra Vučića u pitanju je „gotovo neverovatna cena“

„Ne može uvek sve biti idealno i potaman, ali verujem u put Srbije u Evropsku uniju, u to da sa EU možemo mnogo da postignemo“, poruka je Aleksandra Vučića iz Brisela.

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, koji je do sada svoje posete Briselu uglavnom opisivao kao „ne tako prijatne“, juče (26. april) je u sedištu EU poručio da je „presrećan“, da je u pitanju jedna od njegovih „najboljih poseta ikada“ sedištu EU, a da Srbija „neće biti više ista zemlja“.

Razlog za takav, za predsednika Srbije ne baš tipičan optimizam, dolazi nakon potvrde EU da će se raditi na realizaciji kapitalnog infrastrukturnog projekta izgradnje brze pruge od Beograda do Severne Makedonije. U pitanju je projekat koji će u velikoj meri promeniti transportnu sliku regiona, kako u pogledu prevoza putnika, tako i robe, i to na za Zapadni Balkan, ali i celu Evropu, bitnoj transverzali koja povezuje centralnu Evropu sa jugom, odnosno Sofijom i Istanbulom u jednom kraku, i Skopljem, Solunom i Atinom u drugom.

Pored infrastrukturnog, projekat ima i geopolitički značaj pri čemu se EU na „velika vrata“ vraća u investicioni prostor svog „dvorišta“ koje je prethodnih godina sve više potpadao pod kineski uticaj.

„Nikada mi se nešto slično nije desilo u Briselu. Hvala ljudima iz EU. Ovo je velika nada za nas, velika šansa i podstrek za ubrzan rad po svim drugim temama“, poručio je Vučić iz Brisela.

Za deonicu pruge od 200 kilometra koja vodi od Beograda do Niša, EU je Srbiji dala bolju ponudu od Kineza, a prema rečima Aleksandra Vučića u pitanju je „gotovo neverovatna cena“. Sama deonica trebalo bi da košta oko milijardu i 766 miliona evra, od čega će EU donirati između 35 i 50 odsto novca. Radovi bi trebalo da se završe u narednih pet godina, a putovanja između luke Pirej i Istanbula, kroz Severnu Makedoniju i Srbiju ka Centralnoj Evropi, trebalo bi da se skrate i do sedam puta.

„Pozdravljam odluku Aleksandra Vučića da radi sa EU na ovako važnom projektu. Mi ćemo ponuditi najbolje moguće uslove za ovako važnu investiciju. U pitanju je prekretnica za mnoge stvari, a posebno za percepciju onoga šta je EU i šta EU predstavlja za građane Srbije i čitav Zapadni Balkan“, rekao je šef diplomatije EU, Žozep Borel.

On je tokom sastanka sa Vučićem u Briselu ponovio ličnu posvećenost ulasku kompletnog regiona Zapadnog Balkana u EU i pozvao zemlje-članice da se 10. maja na sastanku Saveta EU „jasno pozicioniraju“ po pitanju EU budućnosti tog regiona.

„Mora da se razgovara“

Aleksandar Vučić je, nakon najave dogovora sa EU o izgradnji železničke pruge, iz Brisela poručio da veruje u put Srbije u EU i sa određenim optimizmom govorio o najvažnjim aspektima tog puta koji, kada je Srbija u pitanju, vode kroz evropske reforme i dijalog sa Kosovom.

U Briselu je tokom posete Vučića, a neposredno pred dolazak premijera Kosova, Aljbina Kurtija, najavljeno da se nova runda dijaloga Beograda i Prištine očekuje 11. maja.

Šef diplomatije EU, Žozep Borel, kaže da „proces mora da se nastavi bez odlaganja“, a da se do rezultata mora doći, „uprkos svim postojećem poteškoćama“.

„Radimo sve što možemo da se nastavi dijalog. Nadam se novoj rundi 11. maja. Ne nudimo ništa konkretno, ali dijalog je jedini način za nalaženje rešenja, a evropska perspektiva je jak podsticaj za uspeh dijaloga“, ocenio je Borel.

U EU naglašavaju da su oni, kao glavni posrednici u pregovorima o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, spremni da „već danas sednu za sto u Briselu“. Predsednik Aleksandar Vučić ponavlja da je i Srbija spremna: „Doći ćemo u dobroj veri, a nadamo se istoj odlučnosti druge strane, i to ne samo u nastavku procesa, već i u postizanju rešenja za dugotrajni mir na Balkanu“, rekao je Vučić. On navodi da je zahtev Srbije samo jedan, a to je poštovanje do sada dogovorenih i potpisanih sporazuma.

Ali da nastavak dijaloga neće ići tako lako govori činjenica da se novi kosovski premijer, Aljbin Kurti, zalaže upravo za suprotno, odnosno reviziju do sada postignutih sporazuma. Zvaničnici EU očekuju da do kraja ove nedelje od Kurtija lično u Briselu čuju pozicije Kosova u nastavku dijaloga.

„Ne mislim da bi trebalo puno očekivati od tog prvog sastanka u maju, ali uvek je dobro da se razgovara. Činjenica je da nikome ne može da bude ni lako ni lepo“, zaključuje Vučić.

Do najave nove runde razgovora Beograda i Prištine dolazi u trenutku kada se širom EU i regiona razgovara o dva nezvanična dokumenta – tzv. „slovenačkom“ koji predviđa promenu granica, odnosno spajanje Kosova sa Albanijom, uz autonomiju za sever, i drugom, tzv. „nemačko-francuskom“, koji poziva Srbiju i Kosovo na „međusobno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta“, a predviđa „autonomnu oblasti Sever Kosova“ i poseban status za Srpsku pravoslavnu crkvu.

Borel: Član kluba mora da poštuje pravila kluba

Treća bitna oblast sa kojom se predsednik Vučić suočio tokom posete Briselu jesu obaveze na evropskom putu Srbije. Vučić je u Brisel došao da razgovara o ubrzanju procesa evrointegracija zemlje i početku primene nove metodologije na pristupne pregovore Beograda. Iz EU jasno poručuju da je novi dinamizam neophodan, ali da do njega može doći samo uz više napretka u reformama i njihovoj primeni.

„Evropska unija očekuje od Srbije da isporuči zacrtano u reformskoj agendi, posebno u oblasti vladavine prava i medijskih sloboda“, naglasio je Borel, ali i dodao: „Još jedno pitanje gde mora više da se uradi jeste usklađivanje Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući i sankcije, a u skladu s okvirom za pridruživanje.“

„Ako želite da budete član kluba, morate da se uskladite sa zajedničkim pravilima kao što su spoljna politika, a ne da imate različitu politiku po tako važnim pitanjima“, rekao je Borel.

Na ovako jasan zahtev zvaničnog Brisela, predsednik Srbije odgovara da se „ozbiljno radi na vladavini prava“, a da će se Srbija „potruditi“ da u određenim stvarima napreduje i po pitanu usklađivanja sa spoljnom politikom EU.

„U ovim trenutku naša usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU je na nivou od 52 procenta, a daćemo sve od sebe da se dođe do 60 procenata. U određenim stvarima to nije lako za nas, imajući u vidu situaciju oko Prištine gde se lome strateški interesi. Ne želimo da ugrozimo vitalne nacionalne interese tako što bismo radili u korist svoje štete“, poručio je Vučić iz Brisela.

On je posebno naglasio da Srbija za sada nema nameru da uvodu sankcije Rusiji i Kini napominjući da Srbija kao nezavisna zemlja ima „pravo i odgovornost“ da bude ozbiljna i sa dugim zemljama.

„Moramo da vodimo računa o interesima svoje zemlje, što nije lako. Kritike trpimo na svakoj strani, ali u tome jeste snaga samostalnosti, nezavisnosti i slobodarskog opredeljenja, i za to ćemo da se borimo i u budućnosti“, zaključio je Vučić.

On podseća da Srbija nije u obavezi da se do samog pristupanja EU u potpunosti uskladi sa spoljnom politikom EU. Sa druge strane, zemlje-članice EU sve više insistiraju upravo na tome, a u Briselu naglašavaju da je usklađivanje spoljne politike, pored dijaloga sa Kosovom i napretkom u vladavini prava, osnovni preduslov za napredak Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji.

 

Autor Marina Maksimović

 

Izvor Dojče vele, 27. april 2021.

 

Iznenadna šansa iz Brisela

Obnova pruge od Beograda do granice sa Severnom Makedonijom uz podršku EU, odlična je vest za Srbiju. Uz očekivanje da će pruga biti obnovljena sve do Soluna, revitalizovanje železničkog Koridora 10 značilo bi da Srbija postaje transportno čvorište – najbliža, najbrža prirodna veza do srca Evrope.

Tako novu vest iz Brisela vidi profesor Slobodan Aćimović koji na Ekonomskom fakultetu u Beogradu predaje grupu predmeta koji se bave logistikom, saobraćajem i infrastrukturom.

Odmah posle razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na Tviter nalogu je, između ostalog, napisala da je bilo reči i o obnovi železničke pruge od Beograda do Severne Makedonije koju je EU spremna da podrži. Time je otklonila zapitanost koji je to jedan od najvećih infrastrukturnih projekata koji će potpuno promeniti Srbiju ukoliko bude dogovora sa EU, što je dan uoči razgovora najavio predsednik Srbije.

Srbija postaje transportno čvorište

Svako ulaganje u infrastrukturu za Srbiju je odlično i potpuno je nebitno jesu li u pitanju kineske ili evropske investicije, kaže Aćimović. Uz napomenu da je u ovom trenutku malo informacija o tom velikom infrastrukturnom projektu, on ipak smatra da bi obnova tu prugu trebalo da svrsta u najmodernije.

„Ta pruga bi morala da bude pruga za velike brzine. To ne bi trebalo da bude samo revitalizacija postojeće pruge, nego prosto gradnja pruge za velike brzine, poput onog što već radimo na potezu Beograd – Budimpešta. Ona bi onda, verovatno, bila nastavljena kroz Severnu Makedoniju i pretpostavljam došla do Soluna i onda bismo za ne znam koliko godina ovde imali sjajan završetak Puta svile koji ulazi putem železnice“, ocena je našeg sagovornika.

Iz Soluna brzom prugom do srca Evrope

On smatra da je koristeći dobru kinesku ideju EU povukla odličan potez, ali i kaže da ga raduje što Srbija sada, posle ulaganja u puteve, ide ka novim ulaganjima u železnicu.

„Železnica je idealan vid transporta kada treba prevesti velike količine robe koje bi trebalo da idu od luke Solun, kada imamo velike daljine, a praktično se ulazi u srce Evrope preko Severne Makedonije, Srbije i Mađarske“, ističe ovaj stručnjak za saobraćaj i infrastrukturu.

On napominje da će taj koridor biti posebno važan za transport robe i da time Srbija poprima značaj transportnog čvorišta, što ona, kako kaže, prirodno i jeste. Podsetio je da je u vreme godina sankcija, ratova, i problema sa kojima se Srbija suočavala, nastao evropski Koridor 4 kao neka vrsta paralele železničkom Koridoru 10.

Prirodan put robe i ljudi

„Taj železnički Koridor 4 ide preko Rumunije, Bugarske i takođe se završava u Grčkoj, u Solunu. On, međutim, ima jedan veliki problem što je 300 kilometara duži. Drugim rečima, ako EU reši da ojača ovaj kraći Koridor 10, onda taj Koridor 4 na neki način ispada iz prioriteta EU i onda imamo mogućnost da roba ide tim prirodnim putem kojim je uvek i išla od Turske i Azije, preko Balkanskog poluostrva, do Evrope. Koridor broj 10 koji ide od Grčke, preko Makedonije, Srbije, nadalje Budimpešte prosto je najcelishodniji put robe i putnika“, nedvosmislen je Aćimović.

Na pitanje, u kojoj meri će to doprineti podizanju privrede tog dela Srbije kroz koji će brza pruga proći on kaže da se sada o tome ne može precizno govoriti. Za takvu ocenu bi moralo da se rade ozbiljna istraživanja kakva su rađena kada je u pitanju bio drumski Koridor 10, ali za železnicu to još nije rađeno.

Ono što je, međutim, sigurno je, kaže, da će to doneti pogodnosti.

„Svakako su to niži troškovi za privredu. Železnica je jeftiniji vid transporta nego drum. Pored nižih troškova prevoza za privredu, brže je putovanje i ono što je najbitnije, udobnije je putovanje za građane“, ističe Aćimović.

Vučić je posle razgovora sa zvaničnicima EU izrazio očekivanje da će uskoro sa zvaničnicima iz Brisela o tome biti potpisan ugovor prema kome će bespovratna sredstva EU iznositi između 600 i 700 miliona evra, odnosno između 35 i 50 odsto vrednosti investicije.

Srbija će sa tom brzom prugom, po oceni Vučića, biti sto posto drugačija zemlja jer će kreirati mnogo prilika i šansi, ali će značiti mnogo bolji transport i za one koji putuju iz Minhena, Beča u Srbiju, kako prema Sofiji i Istanbulu, tako i prema Skoplju i dalje ka Grčkoj.

Brza pruga bi, kako je precizirao, išla od Beograda preko Niša, Vranja, Tabanovaca, do granice sa Severnom Makedonijom.

 

Autor Mira Kankaraš Trklja

 

Naslovna fotografija: Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll

 

Izvor Sputnjik, 26. april 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u