Korona i vakcinacija u Kini – između medijske slike i realnosti

Da li su novinari Prve spremni da naprave novi prilog, gde bi korigovali svoje, blago rečeno, neutemeljene tvrdnje u vezi trenutne situacije sa kovidom i vakcinacijom u Kini?

Ko god je slušao uključenje dopisnika TV Prva iz Pekinga od 29. aprila u jutarnjem programu te televizije, a nema drugih izvora, mogao je čuti sledeće:

– Da je „čitava kineska populacija vakcinisana, barem sa jednom dozom vakcine i već su počeli sa revakcinacijom“.

– Za ulazak u „bilo koju instituciju ili javni prevoz potreban je QR kod koji potvrđuje zdravstveno stanje“.

– Na javnim mestima svi nose maske.

– U bioskopima se još uvek sedi sa razmakom između sedišta, uz obavezne maske.

– Vakcinacija je bespogovorno, opšteprihvaćena stvar u Kini, „nema antivakcinaša niti Kina u tom pravcu razmišlja“, i „narod samo prati šta mu se kaže“ od strane nadležnih „vrhunskih stručnjaka“.

Šta je realnost?

– U Kini je do sada dato blizu 250 miliona doza vakcine, na populaciju od oko 1,4 milijarde. Kineska vlada objavila je da joj je cilj da do kraja juna 40 odsto populacije bude vakcinisano. Sve ovo su javno dostupne informacije, uključujući i preko Rojtersa.

– Za ulazak u javni prevoz više nije potreban QR kod. Ovo, kao i sve drugo vezano za Kinu u ovom tekstu, tvrdim na osnovu sopstvenog izvora, Srbina koji živi u Šangaju i tečno govori kineski, a koji je, za svaki slučaj, proverio sa kolegama u Pekingu da vidi da slučajno u Pekingu ne važe neka posebna pravila. Ukratko – ne važe. (Za one koji su zainteresovani za to šta se stvarno dešava u Kini i kako stvari tamo funkcionišu, preporučujem serijal IN4S „Srbija do Šangaja“, gde se od pomenutog mladog Srbina može mnogo toga o Kini naučiti.)

– U javnom prevozu maske se uglavnom nose – mada čak i snimci koji su pratili izveštavanje dopisnika Prve iz Pekinga pokazuju dosta ljudi koji ne nose maske čak ni u metrou.

– Maske se mnogo manje nose napolju, osim što ih sada, u sezoni alergija, više ljudi nosi, što je uobičajena pojava za ovo doba godine.

Građani Pekinga sa zaštitnim maskama na licu (Foto: Reuters/Tingshu Wang)
Građani Pekinga sa zaštitnim maskama na licu (Foto: Reuters/Tingshu Wang)

– U bioskopima više nema razmaka između sedišta. Što se maski tiče, one su obavezne pri ulazu, ali ih mnogi skidaju kad film počne, i niko im ne pravi problem.

– Što se tiče opaske da u Kini „nema antivakcinaša“, na internetu se može se naći više članaka koji jasno govore o još uvek raširenoj skepsi koja vlada među stanovništvom Kine u pogledu vakcinisanja, uključujući i gorenavedeni izveštaj Rojtersa.

Prvorazredni izvor za ovu tvrdnju je kineski „dr Fauči“, dr Gao Fu, koji je, u intervjuu za kinesku globalnu televiziju CGTN od 28. aprila, otvoreno govorio o nepoverenju kineskog stanovništva prema vakcinisanju, i o potrebi da se stanovništvo bolje informiše kako bi donelo informisanu odluku. Inače, Gao je, za razliku od ovdašnjih agresivnih propagandista i lovaca na „antivakcinaše“, u intervjuu jasno, sa puno takta i razumevanja, istakao da je nepoverenje prema vakcinama globalni problem, i da je to „razumljivo… s obzirom da je ovo prvi put da se vakcina protiv koronavirusa primenjuje na ljudskim bićima“.

– Inače, ne samo da u Kini vakcine nisu obavezne nego je zabranjeno lokalnim funkcionerima da uvode mere obavezne vakcinacije.

Na osnovu gorenavedenog, nameće se nekoliko pitanja:

– Koje to izvore koristi dopisnik Prve iz Pekinga, i da li uopšte izlazi iz svog stana?

– Da li su novinari Prve spremni da naprave novi prilog, gde bi korigovali svoje, blago rečeno, neutemeljene tvrdnje u vezi trenutne situacije sa kovidom i vakcinacijom u Kini?

– Da li su vlasti Srbije, na prvom mestu famozni Krizni štab, spremni da nešto nauče od svog kineskog kolege – da prestanu da budu puki propagandisti bespogovornog vakcinisanja i da počnu javnosti da se obraćaju sa poštovanjem i razumevanjem za njenu očigledno opravdanu nepoverljivost, a ne nadmeno, naredbodavno i isključivo, kao do sada? Ili je to nedostižan civilizacijski standard?

– Da li je izveštaj Prve bio u funkciji (pokušaja) informisanja javnosti u Srbiji, ili u funkciji nečije propagande, kojoj je Kina, o kojoj se malo ovde zna, poslužila kao zgodan instrument?

Građani Pekinga na Tjenanmen trgu (Foto: China Daily via Reuters)
Građani Pekinga na Tjenanmen trgu (Foto: China Daily via Reuters)

Ne očekujem odgovore na ova pitanja, a kamoli ispravku. Ali neka se mediji, a ni „Krizni štab“ i političari koji su njegovi puki megafoni, posle ne čude što im sve manje ljudi veruje. A glavna tajna kineskog uspeha jeste poverenje koje narod ima u vlasti, dodatno pojačano zbog doslednosti koje su pokazale u primeni efikasnih mera u suzbijanju pandemije.

 

Aleksandar Pavić je politikolog i bivši savetnik u kabinetu predsednika Republike Srpske. Ekskluzivno za Novi Standard.

 

Naslovna fotografija: China Daily via Reuters

 

Izvor Novi Standard

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u