R. Maroević: Ko je Hamas i za šta se zalažu?

Za razliku od pokreta Fatah, Hamas se protivi pregovorima ili postizanju kompromisa oko statusa palestinske države, tvrdeći da „osim džihada nema drugog rešenja“ za ovaj problem

Hamas ili Islamski pokret otpora (Ḥarakat al-Muqāwamah al-Islāmiyyah) militantni je pokret koji okuplja palestinske nacionaliste na Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze, koji se zalaže za stvaranje samostalne palestinske države u istorijskim granicama.

Hamas je 1987. godine formirao šeik Ahmad Jasin, kao palestinsku podružnicu Muslimanskog bratstva i kao glavni cilj zacrtao je uspostavljanje islamske države na teritoriji koja obuhvata Izrael, Pojas Gaze i Zapadnu obalu.

„Želimo da podignemo Alahove zastave nad svakim delom Palestine“, navodi se u osnivačkom aktu Hamasa, koji se, u međuvremenu, našao na listama terorističkih organizacija SAD i Evropske unije. Pristalice Hamasa zagovaraju „sveti rat“, odnosno džihad, što se prethodnih decenija mahom odnosilo na akcije usmerene protiv Izraela.

Za razliku od pokreta Fatah, Hamas se protivi pregovorima ili postizanju kompromisa oko statusa palestinske države, tvrdeći da „osim džihada nema drugog rešenja“ za ovaj problem. Odmah posle osnivanja, Hamas se žestoko protivio sekularnom pristupu rešavanju otvorenih problema, koji je zastupala Palestinska oslobodilačka organizacija.

Hamas su, suštinski, formirali palestinski aktivisti koji su još od sedamdesetih godina bili blisko povezani sa Muslimanskim bratstvom i uticaj širili preko mreže bolnica, škola i humanitarnih organizacija na palestinskim teritorijama, s tim što im je delovanje na Zapadnoj obali bilo mahom ograničeno na univerzitete.

Odnosi Hamasa i PLO-a

Odnosi Hamasa i PLO-a su zaoštreni 1988. godine, pošto je organizacija na čijem se čelu nalazio Jaser Arafat priznala pravo Izraelu na postojanje. Na taj način, Hamas se suštinski odvojio od svih ostalih palestinskih organizacija i počeo seriju napada na političke rivale, pa su Izraelci 1989. godine uhapsili šeika Ahmeda Jasina.

Taj potez Izraela naveo je Hamas da promeni način funkcionisanja i centralu izmesti u Jordan, koji je deset godina kasnije proterao lidere te organizacije tvrdeći da su sa jordanske teritorije organizovali akcije na Zapadnoj obali.

Od 2001. do 2012. godine, centrala Hamasa nalazila se u Damasku, odakle se preselila u Dohu, nakon sukoba oko odgovora Bašara el Asada na pobunu u Siriji. Iako je načelno odbijao mirno rešenje sukoba sa Izraelom, Hamas je postepeno ublažavao stavove, pa je 2006. godine učestvovao u izborima na palestinskim teritorijama i nagovestio da bi mogao da podrži rešenje koje bi obuhvatalo palestinsku državu u granicama od 1967. godine.

Takođe, Hamas je podržao sporazum koji su Mahmud Abas i Arijel Šaron postigli 2005. godine i pristao na prekid vatre, mada su sporadični sukobi nastavljeni. Godinu dana kasnije, Hamas je odneo ubedljivu pobedu nad Fatahom na izborima u Pojasu Gaze i na Zapadnoj obali, ali su sukobi dve frakcije naterali Abasa da suspenduje palestinske vlasti i uvede vanredno stanje.

Raskid sa Asadom

Hamas i Fatah su se, još jednom, „pomirili“ 2011. godine, ali su iste godine dramatično pogoršani odnosa Hamasa sa Iranom i Sirijom, pre svega jer ta organizacija nije želela da podrži Asadove akcije protiv pobunjenika. Na taj način, Hamas je ostao bez glavnog izvora finansija, jer im je Iran uskratio najveći deo od oko 200 miliona dolara, koliko je Teheran godišnje slao palestinskim militantima.

Problem finansiranja, Hamas je nakratko rešio dogovorom sa tadašnjim egipatskim predsednikom Muhamedom Morsijem, koga je ubrzo zatim sa vlasti zbacila vojska i uspostavila kontrolu nad švercerskim tunelima, koji su predstavljali glavni izvor prihoda palestinskih militanata.

Tokom 2011. godine, okršaji Izraela i pripadnika Hamasa su intenzivirani, pa je tokom tronedeljnih ubijeno oko hiljadu ljudi, dok su hiljade ostale bez krova nad glavom. Godinu dana kasnije, Izrael je pojačao vazdušne udare na položaje Hamasa, odgovarajući na sve češće raketne napade sa položaja koje je držao Hamas. Ubijen je šef vojnog krila Hamasa, Ahmed Said Kalil el Džabari, a Hamas je još jednom odgovorio serijom raketnih napada.

Sukobi, primirja, sukobi…

Primirje koje je usledilo posle tih sukoba trajalo je sve do 2014. godine, kada je izraelski premijer Benjamin Netanjahu okrivio Hamas za otmicu trojice izraelskih dečaka na Zapadnoj obali. Tela dečaka pronađena su nedaleko od Hebrona, a Izraelci su uhapsili nekoliko stotina aktivista i lidera Hamasa.

Islamski džihad je na hapšenja odgovorio novim raketnim napadima, a dve godine kasnije raketnim napadima se priključio i Hamas, pa je Izrael pokrenuo opsežnu operaciju vazdušnih udara, a ubrzo zatim i kopnenu ofanzivu kako bi uništio Hamasove položaje. Iako je ubijeno više od 2.000 Palestinaca, Hamas je proglasio pobedu.

Pre tri godine, Izraelci su ubili 60 i ranili više od 2.500 Palestinaca, koji su tokom masovnih protesta pokušali da uđu na izraelsku teritoriju, što je izazvalo novu eskalaciju nasilja, koje je trajalo nekoliko meseci.

 

Autor Rade Maroević

 

Naslovna fotografija: Reuters/Mohammed Salem

 

Izvor RTS, 10. maj 2021.

 

BONUS VIDEO: 

Pratite nas na YouTube-u