Kisindžerov povratak na multipolarnost

Henri Kisindžer, jedan od glavnih kreatora američke spoljne politike i takozvanog unipolarnog sveta, nedavno je priznao da je multipolarni poredak nova globalna realnost

Kada neko govori ruski, otvoren je za novu konkurentsku verziju istorije i stvarnosti. Vrlo je verovatno da su govornici ruskog jezika, koji gaje makar i pasivno interesovanje za politiku, čuli za izraz „kraj istorije“. Ovo se odnosi na knjigu Fransisa Fukujame Kraj istorije i poslednji čovek u kojoj se tvrdi da je sa pobedom liberalizma u Hladnom ratu završena priča o čovečanstvu u političkom i ideološkom smislu.

Međutim, uspon Kine, rađanje političkih koncepata o kojima se još nije razmišljalo 1992. godine, poput „neliberalizma“, i Hladni rat 2.0 koji (američke) demokrate vode sa nekomunističkom Moskvom, pretvorili su ovu snažnu tvrdnju o zapadnom trijumfu u ironičnu sprdnju koju koriste Rusi dok zbijaju šale na internetu.

Međutim sada je jedan od ključnih igrača, koji je i sam delimično odgovoran za „kraj istorije“, upravo izjavio da se istorija vratila. I ne samo to – on misli da je to svima u najboljem interesu.

Mahanje belom zastavom

Čini se da je zaista teško poverovati, ali Henri Kisindžer, „manjkavi arhitekta američke spoljne politike“, javno je izjavio nešto što izgleda kao veliko mahanje belom zastavom nad idejom o održanju unipolarnog poretka. Konkretno, rekao je sledeće:

„Ako svet postane poprište beskrajnog nadmetanja zasnovanog na dominaciji onoga ko je trenuto najmoćniji, onda je slom poretka neizbežan. A posledice takvog sloma bile bi katastrofalne“.

Izjava je povezana sa usponom Kine kao pretnje ili protivteže američkom poretku globalne dominacije koja je opisana u Fukujaminoj čuvenoj knjizi. Dosta je čudna ova vrsta logike zasnovane na principu „složimo se da se ne slažemo“, ili „zar se ne možemo svi slagati“, budući da dolazi od istaknutog učesnika Hladnog rata. Drugi nedavni Kisindžerov citat, koji je već postao čuven, je sledeći:

„Ako ne postignemo razumevanje sa Kinom, naći ćemo se u situaciji kao pred izbijanje Prvog svetskog rata, u kojoj postoje višegodišnji sukobi koji se mogu rešavati u hodu, ali jedan od njih se u jednom trenutku otrgne kontroli“.

Bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer tokom sastanka sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom u Velikoj sali naroda, Peking, 22. novembar 2019. (Foto: Jason Lee/AFP/ Getty Images)
Bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer tokom sastanka sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom u Velikoj sali naroda, Peking, 22. novembar 2019. (Foto: Jason Lee/AFP/Getty Images)

Prvi svetski rat se vrlo često koristio kao argument u prilog unipolarnog svetskog poretka koji nam je svima dobro poznat. Ako imamo samo jednog svetskog policajca, velikog i zlog globalnog hegemona, onda ne postoji način da se dogodi novi svetski rat. Suštinski, ako postoji samo jedan stvarni akter, on neće udariti sam na sebe iz čista mira. Ovo izgleda kao sjajan plan za pripadnike više srednje klase koji roštiljaju u Ilinoisu, ali za ostatak sveta, koji ne želi da egzistira kao objekat u službi Pax Americana-e, ovo baš i ne zvuči naročito primamljivo.

Velika stvar

U ovom slučaju stiče se utisak da Kisindžer ne pribegava tipičnom argumentu po principu „ako dođe multipolarnost, onda će se opet dogoditi Prvi svetski rat“, već umesto toga priznaje da je Kina već postala akter koji ima sposobnost da okupi partnere, odnosno da stvori mrežu savezništava koja bi dovela do katastrofe nalik onoj iz 1914. godine. Ovo implicira da je istorija i te kako živa i da, po njegovom mišljenju, u njoj postoje najmanje dva aktera.

Štaviše, „zamršeni savezi“ poput onih iz Prvog svetskog rata bili su savezi različitih aktera, a ne poredak dve supersile i njihovih vazala kakav smo videli tokom Hladnog rata. To nas dovodi do zaključka da Kisindžer misli kako trenutno postoji mnoštvo aktera, što je opet čudno budući da dolazi od nekoga ko je delimično odgovoran za unpolarni svetski poredak.

Premda svaki čovek može da pogreši ili da izabere loše poređenje, teško je poverovati da bi Kisindžer bio toliko traljav da izgovori ove reči bez uzimanja u obzir šireg konteksta. Kao neko ko je čitavog života pažljivo vodio računa o svakoj frazi koja je izlazila iz njegovih usta, Kisindžer je profesionalac od kojeg se očekuje da uvek pogodi u metu.

Možda je podilazio publici ili pokušavao da pošalje neku vrstu lažne ili zbunjujuće poruke kako bi podstakao određene krugove da čuju ono što žele da čuju. Nije isključeno da je svesno govorio neiskreno, ali izgleda da to ovog puta zaista nije bio slučaj. Veoma često, naročito kad se nađu u prigodnom okruženju, političari mogu biti šokantno iskreni, makar u podtekstu onoga što stvarno žele da kažu. Alternativni mediji prečesto padaju u zamku traženja skrivenog značenja tamo gde ga jednostavno nema, i ovo je jedan od takvih slučajeva. Drugim rečima, Kisindžer je verovatno bio iskren kada je iznosio ove veoma netradicionalne poglede na stanje međunarodnih poslova.

Bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer (Foto: Win McNamee/Getty Images)

Ne možemo isključiti mogućnost da sledeće nedelje Kisindžer kaže nešto kontradiktorno. Ali čuti ove reči od nekoga sa njegovim iskustvom deluje kao priznanje da je multipolarnost nova realnost koju Vašington treba da prihvati i da se sa njom uhvati ukoštac. Ovo je velika stvar. Ako Kisindžer razmišlja na ovaj način i ukoliko nastavi da koristi ovu vrstu retorike, onda se postavlja pitanje koliko ljudi u Vašingtonu stvari sagledava na sličan način, i koliko su blizu dostizanja kritične mase?

 

Preveo Radomir Jovanović/Novi Standard

 

Tim Kirbi je nezavisni novinar, TV i radio voditelj

 

Naslovna fotografija: Steve Mack/Getty Images

 

Izvor Strategic Culture Foundation

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u