V. Lalić: Zašto Vašington više nije prijatelj Ankare

„Hladni vetrovi” koji se u poslednjoj deceniji osećaju na relaciji Turska-SAD posle ulaska Džozefa Bajdena u Belu kuću pretvorili su se u „oluju”

U Ankari se sa suzdržanim optimizmom iščekuje prvi susret predsednika Turske i Amerike koji treba da se održi u okviru predstojećeg samita NATO-a u Briselu. To se moglo očekivati: „hladni vetrovi” koji se u poslednjoj deceniji osećaju na relaciji Ankara-Vašington posle ulaska Džozefa Bajdena u Belu kuću pretvorili su se u „oluju”.

Novi predsednik je odmah posle ustoličenja u Ankari podigao temperaturu do usijanja: krajem aprila je izjavio da je nad Jermenima u vreme raspada Osmanske imperije počinjen genocid. On je prvi šef Bele kuće koji je povukao taj potez što su u Ankari dočekali kao neoprostiv izazov. Bajden je pokušao da ublaži posledice tog poteza, ali zasad bez uspeha.

Turske diplomate uveliko „pripremaju teren” za prvi susret predsednika dve zemlje koji treba da se održi sredinom juna na marginama NATO samita u Briselu, potvrdio je Ibrahim Kalin, predstavnik za medije predsednika Tajipa Erdogana. „Mi ćemo inicirati proces za rešavanje problema koji opterećuju odnose dve zemlje: ukidanje blokade isporuka američkih borbenih aviona F-35 Turskoj, spornu podršku Vašingtona koju pruža kurdskim teroristima u Siriji kao i izručenje imama Fetulaha Gulena koji živi u Pensilvaniji koji je pre pet godina pokušao državni udar u Turskoj.”

Briselski susret bi mogao da bude presudan za dalje odnose dve zemlje. Ako SAD nastave agresivnu politiku prema Turskoj Erdogan mora da odgovori istom merom, citira vladi bliski Sabah spoljnopolitičke analitičare u Ankari koji se nadaju da će Bajden konačno raskrstiti sa politikom koju je ranije vodio zajedno sa Barakom Obamom, kada je osam godina bio potpredsednik Amerike.

Tada su i počela posrtanja u odnosima između dve zemlje. Vašington je odbio da Ankari proda rakete „patriot” posle čega se Erdogan okrenuo ka Vladimiru Putinu i kupio S-400. Pentagon sada traži da Ankara raskine taj ugovor pošto će Rusi zahvaljujući tome prvi put biti u mogućnosti da iznutra špijuniraju Severnoatlantski savez. U Ankari odbacuju te tvrdnje i naglašavaju da će se S-400 koristiti odvojeno od odbrambenog sistema NATO-a i da će biti strogo kontrolisan.

Posle mnogih sudara na relaciji Ankara-Vašington većina Turaka više ne vidi Ameriku kao saveznika. Prema anketi koja je sprovedena posle Bajdenove izjave o genocidu, više od 94 odsto ispitanika je izjavilo da „Amerika više nije prijatelj Turske”, da je ne doživljavaju kao strateškog partnera.

Preko 58 odsto anketiranih smatra da Ankara treba da iz svojih baza protera Amerikance, pre svega iz Indžirlika. Ta vazduhoplovna baza na jugoistoku zemlje za Pentagon je decenijama imala izuzetan značaj u akcijama na Bliskom istoku, u centralnoj Aziji i ka Rusiji odnosno SSSR. Nezvanično se tvrdi da u njoj Amerikanci imaju i atomsko naoružanje.

Genocid nad Jermenima samo je jedan od problema koji poslednjih godina opterećuju odnose dve zemlje. Turska se našla pod sankcijama zbog kupovine ruskih raketa i isključena je iz proizvodnje „nevidljivih” američkih borbenih aviona F-35. To može da otvori nove izazove: ukoliko Pentagon u tome istraje, Ankara bi mogla da kupi ruske borbene avione Su-57, nagoveštavaju lokalni mediji.

Predsednik Erdogan sa svoje strane ne može da oprosti Vašingtonu što podržava sirijske Kurde (Jedinice za zaštitu naroda) koji se od prvog dana bore protiv Islamske države. U Turskoj uporno tvrde da su oni teroristi.

Sastanak u Briselu bi mogao da bude preloman za dalju saradnju dve vodeće zemlje NATO-a. U Turskoj i Americi su svesni bremenitosti otvorenih problema, ali istovremeno shvataju da su „osuđeni” na saradnju iako to javno ne priznaju ni Erdogan niti Bajden.

 

Autor Vojislav Lalić

 

Naslovna fotografija: Reuters/Joshua Roberts

 

Izvor Politika, 18. maj 2021.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u