Амерички потпредседник Џо Бајден и руски председник Владимир Путин током састанка (Фото: AP Photo/Alexander Zemlianichenko)

Da li su Putin i Bajden spremni za pogađanje?

Uoči sastanka Bajdena sa Putinom u vazduhu visi pitanje šta bi Sjedinjene Države bile spremne da ponude Moskvi kako bi je podstakle da preispita određene aspekte svog strateškog partnerstva sa Pekingom

Idemo ispočetka. Obrazac je sad već dobro uspostavljen. Američko-ruski odnosi se pogoršavaju tokom predsedničke administracije, a do kraja mandata stanara u Beloj kući stručnjaci zaključuju da odnosi nisu bili tako loši još od vremena Hladnog rata. Obe strane iznose dobro poznate liste problematičnih prestupa i  postupaka one druge. Novi američki predsednik obećava da neće povlačiti iste poteze kao njegov prethodnik u obračunu sa Kremljom, i da će čak povući neke poteze koji će pokazati ruskoj stvari da su se stvari promenile, odnosno da Rusija više nije toliki prioritet na međunarodnoj sceni za Sjedinjene Države, te da joj je pametnije da ne precenjuje sopstvenu važnost u globalnoj geopolitičkoj jednačini.

A onda, gle čuda, ruski i američki zvaničnici se prilikom prvog većeg susreta upuštaju u tešku ali iskrenu razmenu mišljenja i svečano izjavljuju da Sjedinjene Države i Ruska Federacija uprkos svemu mogu voditi dijalog o suštinskim pitanjima i pronaći načine za saradnju u oblastima od obostranog interesa.

Ponavljanje obrasca

Stičem utisak da bih mogao uzeti svoje tekstove iz 2001., 2009. ili 2017. godine, izmeniti nekoliko imena (upečatljivog Kolina Pauela, Hilari Klinton ili Reksa Tilersona koji su bili na mestu Tonija Blinkena), promeniti par rečenica i napraviti analizu susreta između Sergeja Lavrova i Entonija Blinkena u Rejkjaviku. Što se tiče ruskog ministra spoljnih poslova, on ima toliko iskustva u razgovorima sa američkim kolegama da mu i ne trebaju skripte – dovoljne su standardne izjave o „konstruktivnoj“ prirodi razgovora, potrebi za „međusobnim poštovanjem“ i najavom dnevnog reda sastanka dvojice predsednika za koji se čini da uvek sadrži iste tačke (i ovoga puta na agendi su Severna Koreja i Iran).

A onda potonu sve nade o napretku u međusobnim odnosima čim se sudare sa strukturnim realijama američko-ruskog odnosa i činjenicom da obe strane u najvećem broju međusobnih problema igraju na sve ili ništa. Bilo koji pozitivni momentum propada usled fundamentalnih neslaganja o pitanjima kao što su proširenje Severnoatlantskog saveza na države poput Ukrajine ili insistiranje Moskve na suverenom pravu da svoj politički sistem organizuje onako kako ona smatra prikladnim, itd. I obrazac se stalno ponavlja.

Za Sjedinjene Države i Rusiju je od presudne važnosti da razgovaraju, a odluka da fokus sastanka Blinkena i Lavrova bude usmeren na pitanje strateške stabilnosti – verovatno najvažniji faktor s obzirom da obe zemlje poseduju impresivan nuklearni arsenal – je ispravna.

Blinken Lavrov
Američki državni sekretar Entoni Blinken tokom pozdrava sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovim prilikom sastanka na marginama ministarskog samita Arktičkog saveta, Rejkjavik, 19. maj 2021. (Foto: Saul Loeb/Pool Photo via AP)

Štaviše, spiralno pogoršanje odnosa, u kojem obe strane povlače kaznene poteze tražeći sve više načina za presecanje veza, izuzetno je opasno. Ako sastanak u Rejkjaviku bude mogao da zaustavi ove procese i navede obe strane da shvate važnost izolacije određenih aspekata američko-ruskih odnosa od političkih poremećaja – onda je ovo bio važan prvi sastanak. Održavanje sastanka na marginama ministarskog samita Arktičkog saveta takođe je bilo važno zato što je Arktik jedno od retkih preostalih područja u kojima Vašington i Moskva imaju tendenciju da sarađuju, budući da im je u interesu da spreče bilo kakve pokušaje država poput Kine da kategorija država „blizu Arktika“ dobije reč u regionalnim procesima.

Ono što je pozitivno jeste da se dve strane slažu da je važno održavati međusobne odnose i sastaviti agendu suštinskih pitanja kako bi se održala strateška stabilnost. Uvođenje novih američkih sankcija protiv gasovoda Severni tok 2 uz istovremeno odustajanje od sankcija uvedenih matičnoj holding kompaniji tog gasovoda takođe stvara privremenu pauzu u ciklusu koji se odvijao prema šemi: rusko delovanje-američka sankcija-rusko delovanje-američka sankcija. Takav ciklus je obeležje američko-ruskih odnosa u prethodnih nekoliko godina – barem do planiranog predsedničkog samita između Džoa Bajdena i Vladimira Putina narednog meseca. (Naravno, odustajanje od sankcija prema kompaniji Nord Stream AG možda je manje motivisano željom da se Kremlju ponudi maslinova grančica, a više da se izbegne otvoreni sukob sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel pre samita NATO i G7.)

Rusko-američko pogađanje

Ali privremeni predah ne nagoveštava velike promene u odnosu. Pravo pitanje je da li su Bajden i Putin spremni za pogađanje. Suština svakog takvog angažovanja svodi se na dilemu do koje granice bi Bajdenova administracija bila spremna da umanji svoj pritisak na Rusiju – po pitanjima poput Ukrajine, sudbine Alekseja Navaljnog, itd. – ako bi Putinova vlada garantovala konkretnu podršku američkim inicijativama – ne samo po pitanju Irana i Severne Koreje, već i Sirije, ali čak i po pitanju parametara po kojima bi evroazijske države mogle da se pridružuju evroatlantskim institucijama.

U kojoj meri bi Rusija mogla da utiče na svoje klijente u sporovima – poput recimo onog u Siriji – u kojima bi Sjedinjene Države bile spremne da popuste? Na to pitanje nismo dobili odgovor, a u vazduhu takođe visi i pitanje šta bi SAD bile spremne da ponude Rusiji kako bi je podstakle da preispita određene aspekte svog strateškog partnerstva sa Pekingom.

Pa ipak, dosadašnja istorija kompromisa nije obećavajuća. Već nekoliko godina nemačka vlada pokušava da pronađe kompromisnu formulu za gasovod Severni tok 2, da bi zauzvrat, ako Sjedinjene Države prestanu sa naporima da spreče njegovu izgradnju, Rusija bila dužna da garantuje nastavak određenog tranzita energenata preko Ukrajine – što nije naišlo na podršku u Vašingtonu. Zapravo, sam Blinken je ranije ovog meseca ponovio ukrajinskoj vladi da je stalna američka politika da spreči završetak izgradnje gasovoda – politika koju, čini se, nije promenilo privremeno odustajanje od sankcija.

Ruski brod za polaganje cevi za izgradnju gasovoda „Severni tok 2“ „Akademik Čerski“ u blizini luke u Baltijsku u Kalinjingradskoj oblasti, 03. maj 2020. (Foto: Reuters/Vitaly Nevar)
Ruski brod za polaganje cevi za izgradnju gasovoda „Severni tok 2“ „Akademik Čerski“ u blizini luke u Baltijsku u Kalinjingradskoj oblasti, 03. maj 2020. (Foto: Reuters/Vitaly Nevar)

Moguće je voditi iskren razgovor, a ipak ne naći zajednički jezik. Ali možda to ne bi trebalo da bude metrika. Možda je i samo pronalaženje načina za rešavanje sukoba unutar američko-ruskih odnosa dovoljno ambiziozan poduhvat. Pre tri godine sam u časopisu Horizonti napisao „da su trvenja u američkom odnosu sa Rusijom neizbežna, ali da disfunkcija nije. Trebalo bi da je moguće da se pronađe način za obuzdavanje i ublažavanje kontradikcija u pristupima dveju zemalja međunarodnim odnosima“. Videćemo da li je sastanak Blinkena i Lavrova prvi korak u tom pravcu.

 

Preveo Radomir Jovanović/Novi Standard

 

Nikolas K. Gvozdev je profesor ekonomske geografije i nacionalne bezbednosti na Mornaričkom koledžu SAD, viši saradnik na Institutu za spoljnopolitička istraživanja i urednik u časopisu Nešnel interest

 

Naslovna fotografija: AP Photo/Alexander Zemlianichenko

 

Izvor The National Interest

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u