Манастир Високи Дечани (Фото: Катарина Стељић/Нови Стандард)

J. Janjić: Sve svetinje na KiM su ugrožene, ne samo Visoki Dečani

„Od 2000. godine porušeno je 156 crkava i manastira na KiM, a među njima je veliki broj svetinja iz srednjeg veka“

Još se nije slegla prašina oko pisma koje su predstavnici privremenih prištinskih institucija poslali organizaciji „Evropa nostra” zahtevajući da se manastir Visoki Dečani skine s liste najugroženijih evropskih spomenika, a Priština je otišla korak dalje. Direktor kosovskog narodnog muzeja Ajet Leci uputio je pismo direktorkama Narodnog i Etnografskog muzeja iz Beograda i predsedniku SANU tražeći da se Prištini „vrate arheološki i etnografski artefakti koji se i dalje čuvaju u centralnoj Srbiji”.

Na ovu provokaciju reagovalo je i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije navodeći da je reč o još jednoj u nizu zloupotreba kulture radi promocije jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije i fabrikovanja lažnog legitimiteta navodnih institucija.

„Dok se na međunarodnom planu jasno prepoznaje ugroženost kulturne baštine na prostoru KiM od organizovanog rušenja, vandalskih ispada nad verskim i kulturnim objektima, pa sve do infrastrukturnih projekata u funkciji ugrožavanja kulturne baštine, koja traje više decenija, zahtevi privremenih institucija u Prištini isključivo su u funkciji skretanja pažnje s ugrožavanja kulturne baštine i stvaranja privida brige o kulturnom nasleđu”, navodi se u saopštenju resornog ministarstva.

Sva ova predstava režirana je, između ostalog, kako bi se skrenula pažnja javnosti sa činjenice da je manastir Veliki Dečani proglašen najugroženijim evropskim spomenikom, a da prištinska vlast već pet godina ne želi da vrati 24 hektara zemljišta manastiru uprkos odluci ustavnog suda. Kulturolog dr Jovan Janjić kaže za Politiku da prištinske vlasti ne poštuju ni odluke sopstvenih sudova, zakone, kao ni naloge međunarodne zajednice.

Punih pet godina, podseća on, nakon što je ustavni sud ove kvazidržave potvrdio odluku Vrhovnog suda i naložio vraćanje 24 hektara zemlje manastiru Visoki Dečani, predstavnici crkve nisu uspeli da upišu vlasništvo nad ovim zemljištem u katastarske knjige. Priština ne poštuje ni sopstvenu odluku kojom je zemljište oko manastira proglašeno zaštićenom zonom, već su nastavili da tu grade put i pored naloga iz sveta da odustanu.

Na tu činjenicu su ih i ove godine, već tradicionalno, opomenuli šefovi misija zemalja Kvinte, Francuske, Nemačke, Italije, Velike Britanije i SAD. Zajedničkim saopštenjem pozvali su prištinsku vlast da, bez odlaganja, sprovede ovu odluku i podsetili da je Kurtijeva vlada izabrana sa snažnim mandatom za reforme i poštovanje vladavine zakona. Kao jedan od ključnih testova njene rešenosti za sprovođenje reformi, kako je navedeno, upravo je vraćanje zemljišta Visokim Dečanima. Ovaj slučaj pomenut je i u ovogodišnjem izveštaju Stejt departmenta o verskim slobodama u svetu.

Jovan Janjić objašnjava da se potezi prištinske vlasti, iza koje stoje moćne zapadne zemlje, sve više pokazuju kao mrlja na njihovom obrazu, ali i na njihovoj savesti. „Zato su predstavnici međunarodnih organizacija počeli da ukazuju na njihovo ponašanje, odnosno na uništavanje kulturnih dobara. Na taj način pokušavaju da ih privole na dijalog, odnosno da ih privole da prihvate realnost i da sednu za pregovarački sto”, izjavio je Janjić za Politiku.

Prištinska vlast, naglašava Janjić, tradicionalno se služi lažima da bi prikrila svoja nedela, a albanski narod predstavila isključivo kao žrtve. To potvrđuje i pismo koje su prištinski ministri putili uglednoj panevropskoj organizaciji „Evropa nostra”, tražeći da skinu Dečane s liste najugroženijih spomenika kulture. „Manastir Visoki Dečani jeste jedno od najugroženijih kulturnih dobara ne samo u Evropi već i u svetu. Zabeleženo je više napada na ovo civilizacijsko dobro, pa ga je Unesko još 2006. godine stavio na listu svetske kulturne baštine u opasnosti, kao i Pećku patrijaršiju i Crkvu Bogorodice Ljeviške”, podseća Janjić.

Manastir Visoki Dečani, kako kaže, danas je jedini verski objekat i kulturno dobro Uneska koje je u Evropi, a da se nalazi pod konstantnom vojnom zaštitom. Ne smemo da zaboravimo, dodaje ovaj univerzitetski profesor, na mnogobrojne napade na ovu svetinju. U februaru i junu 2000. na manastir je ispaljeno nekoliko granata, a u martovskom pogromu, u noći između 17. i 18. marta, još osam.

Sledećeg dana velika grupa Albanaca se okupila u Dečanima nameravajući da oružano napadne manastir, od čega su ga spasile međunarodne vojne snage. U martu 2007. na manastir je ispaljena granata iz zolje, pogodila je zid manastira, ali ne i crkvu. Na zidovima manastira su 2014. ispisani grafiti ID i OVK, a krajem januara 2016. ispred manastira su uhapšena četvorica kosovskih Albanaca s oružjem i literaturom koja ukazuje na vezu sa ID.

Janjić podseća da nije samo ugrožen manastir Visoki Dečani već sve svetinje na KiM. „Od 2000. godine porušeno je 156 crkava i manastira na KiM, a među njima je veliki broj svetinja iz srednjeg veka, poput manastira Svete Trojice kod Suve Reke, Crkve Uspenja Presvete Bogorodice iz 1315. godine, manastira Svetog Marka kod Prizrena iz 1476. godine, manastira Svetog Gavrila iz 14. veka”, podseća profesor Janjić.

Dodaje da i danas uništavaju srpsko duhovno kulturno nasleđe i da je dovoljan primer Crkva Samodreža i Crkva Svetog Spasa u Prištini. Dovoljna su ova dva primera, kaže Janjić, da svet vidi kakav odnos prištinske vlasti imaju prema civilizacijskom dobru. On podseća da su srpske svetinje na KiM baština SPC, ali istovremeno ulaze u svetsku kulturnu baštinu, što je i razlog što su najznačajniji objekti pod zaštitom Uneska.

„Evropa nostra” – najreprezentativnije evropsko udruženje

„Evropa nostra” je nevladina, neprofitna organizacija, osnovana 1963. u Parizu. Tokom 50 godina, kako je navedeno na njihovom portalu, štitili su i lobirali za kulturno nasleđe širom Evrope. „Evropa nostra” je najreprezentativnije evropsko udruženje koje brine o kulturnom nasleđu, a ima ogranke u više od 40 zemalja: Francuskoj, Rusiji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Grčkoj, Srbiji, Norveškoj, Finskoj, Švedskoj… Njihova misija je, između ostalog, da vode kampanju za spas najugroženijih evropskih spomenika kulture i da podrže akcije koje vode njihove zemlje članice. Na listi najugroženijih spomenika kulture, objavljenoj početkom aprila, prvo mesto je zauzeo manastir Visoki Dečani uprkos tome što su se predstavnici Prištine žalili ovoj organizaciji i pre objavljivanja liste.

 

Autor Jelena Popadić

 

Naslovna fotografija: Katarina Steljić/Novi Standard

 

Izvor Politika, 23. maj 2021.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u