M. Vojinović: Srećan ti 80. rođendan, Bobe

Dilanova magija je što on obesmišljava ocene sedih glava uvaženih kritičara i samoproglašenih predstavnika estetske skupštine

Udarac bubnja kojim počinje Like a rolling stone je poput obaveštenja kojim pilot saopštava članovima posade da poletanje upravo počinje. Ono što sledi je osećaj kao kada zavaljeni u sedište osetite da je kapetan dao pun gas i da krećete ka deset hiljada metara visine. Dilanov glas vas vodi na putovanje za koje vam nije potrebna avio karta.

Muzičkim listama sredinom šezdesetih dominiraju lake teme. Hitovi razglabaju o neuzvraćenim ljubavima. Od Dilana svi očekuju da nastavi sa onim po čemu je do tada poznat, sa akustičnom borbom protiv nepravde. Umesto toga, Dilan nudi neobičnu mešavinu električne gitare, orgulja i ciničnog opisa propadanja i nemilosti života.

How does it feel, how does it feel?
To have on your own, with no direction home
Like a complete unknown, like a rolling stone

Avion će poleteti nakon četrdesetak sekundi, dok sa Like a rolling stone uzlećete preko šest minuta. Tako dugačke pesme nisu snimane te 1965. godine. Top listama dominiraju Bitlsi i Help koja jedva prebacuje sto trideset sekundi. Menadžeri su mladom Dilanu saopštili da pesmu koja toliko traje niko neće puštati. Na kraju, neko ipak jeste. Oni koji vole da prave rang liste ne propuštaju da je navedu kao jednu od najvažnijih pesama dvadesetog veka. Časopis Rolling Stone dobio je ime baš po njoj. Četiri lista papira na kojima je Dilan naškrabao stihove postali su najskuplji papir u istoriji savremene muzike. Ne postoji manuskript koji je prodat za više novca.

Osetio sam potrebu da napišem nekoliko redova povodom osamdesetog rođendana Boba Dilana. Ali kako? Napisati kratku priču o šest decenija stvaranja? Obmanjivati da je moguće napraviti rezime četrdeset studijskih albuma? Podsetiti na to da njegove pesme izvodi toliko drugih muzičara da su izdavači Dilanovih ploča svog pulena reklamirali sloganom „niko ne peva Dilana kao Dilan“? Podeliti snimke sa dva beogradska koncerta? Ispričati kako sam doživeo onaj iz 2010. i naći sagovornike koji su bili na Zemunskom stadionu 1991? Prisetiti se čuvene izjave kada je pre nekoliko godina naglasio da afroamerikanci mogu da prepoznaju Kju-kluks-klan, Jevreji naciste, a Srbi ustaše? Odgovor na pitanje kako obeležiti Dilanov rođendan leži u tome da ispovedimo šta mi zapravo imamo da slavimo.

Dilanova magija je što on obesmišljava ocene sedih glava uvaženih kritičara i samoproglašenih predstavnika estetske skupštine. Retko ko je pokazao takvu nezainteresovanost prema ocenama sopstvenog dela. On pokazuje da vredi pratiti sopstveni put, kuda god on vodio. Nesposobnost da se prilagodi očekivanjima učinila je da posvećenost publike Dilanu ne prestane čak i kada provede deceniju praveći albume za koje ni najzagriženiji fan ne može reći da su radost za uši. Niko nije podigao toliko uspešnih revolucija protiv diktatora ukusa:

Ah, you’ve been with the professors and they’ve all liked your looks
With great lawyers you have discussed lepers and crooks
You’ve been through all of F. Scott Fitzgerald’s books
You’re very well-read, it’s well-known
But something is happening here and you don’t know what it is
Do you, Mr. Jones?

Kako suditi čoveku koji je stihovima:

You don’t need a weather man
To know which way the wind blows

inspirisao stvaranje organizacije Weather Underground, najvažnije radikalne leve studentske organizacije u istoriji SAD? Stihovi pesme Subterranean Homesick Blues postali su deo statuta ove grupe koju je FBI tretirao kao terorističku.

Uvek je birao šta će biti i šta će postati. Rođen je kao Robert Cimerman. Robert mu se učinilo jednostavno ali nedovoljno jednostavno, pa je postao Bob. Voleo je velškog pesnika Dilana Tomasa, pa je poželeo da uzme njegovo ime za svoje prezime. Svirao je tuđi folk, da bi potom pravio sopstveni. Pokušavao je da postane hrišćanski propovednik, okretao se judaizmu i vraćao Bibliji. Nestajao je i ponovo se vraćao. Stoički uporno eksperimentiše šest decenija. Verovatno i zato i dalje može da napravi briljantne pesme, kao što je I contain multitudes

All the old queens from all my past lives
I carry four pistols and two large knives
I’m a man of contradictions, I’m a man of many moods
I contain multitudes

Nakon 1964. godine i The Times They Are A-Changin’ Dilan je postao heroj čitavog pokreta. Borio se protiv svetog američkog trojstva bele kože, protestantizma i bogatog porekla. Stihovi

Come mothers and fathers
Throughout the land
And don’t criticize
What you can’t understand
Your sons and your daughters
Are beyond your command

nagnali su pobunjenu generaciju da pozove Dilana da sa akustičnom gitarom i angažovanim temama preuzme vođstvo nad jednim pokretom. On nikada nije prestao da piše o obespravljenima koji tumaraju po sokacima ovoga sveta. Sredinom sedamdesetih će napisati čuvenu pesmu posvećenu nepravedno osuđenom afro-američkom bokserskom šampionu Rubinu „Uragan“ Karteru:

How can the life of such a man
Be in the palm of some fool’s hand
To see him obviously framed
Couldn’t help but make me feel ashamed to live in a land
Where justice is a game
Now all the criminals in their coats and their ties
Are free to drink martinis and watch the sun rise

U periodu 1965-1966, za četrnaest meseci Bob Dilan izdaje tri nova albuma. Međutim, baš kada su svi očekivali da se Dilan drži samo politike, političkih tema je bilo sve manje. Stihovi postaju sve zagonetniji i njegov glas pleše po tankoj liniji svakodnevnog i univerzalnog. Napušta kratku kosu, stare farmerice i radničke košulje. Na sebe navlači neobične jakne i bez obzira da li je dan ili noć, na njemu su najtamnije naočare. Na vrhuncu popularnosti doživljava i vrhunac pritiska da bude nešto što ne želi. Navodno se teško povredio nakon pada sa motora. Nema baš dokaza da se nešto tako dogodilo, nije bio ni u jednoj bolnici. Snimao je muziku ali nije bilo turneje narednih osam godina.

Možda je kontraintuitivno da jedan istoričar ovo kaže, ali priča o Dilanu nije priča o detaljima njegovog života. Zašto govoriti o činjenicama iz života čoveka koji u dokumentarnom filmu Martina Skorsezea Rolling Thunder Revue detaljno i naširoko priča o jednom kamermanu, jednom koncertnom promoteru i mladoj plavoj grupi devojci. Mali problem je to što oni nikada nisu postojali. Špica ne nudi nikakvo pojašnjenje. Gledaoci nisu obavešteni da to i nije baš dokumentarac. Izmišljajući detalje, Dilan suptilno poručuje da nije ni važno šta je tačno bilo, važna je priča i pričanje.

Ne treba nabrajati nagrade i uspehe, ni Nobelovu nagradu za književnost, niti bilo koju drugu. Najnedilanovskija stvar koja postoji jeste slaviti bilo koga. Zato ne treba ni zaboraviti da je sam priznavao da je mnoge stvari radio samo zbog novca a i da su mnoge njegove revolucionarne pesme docnije korišćene u reklamama banaka i drugih korporacija. Naravno, uz nadoknadu.

Dilan ne predstavlja Ameriku-svetsku silu. Ranih šezdesetih napravio je u pesmi Masters of war jasan otklon od industrije večnog rata:

You that never done nothin’
But build to destroy
You play with my world
Like it’s your little toy
You put a gun in my hand
And you hide from my eyes
And you turn and run farther
When the fast bullets fly

Vredi setiti se Dilana ovoga dana jer on predstavlja Ameriku koju volimo. Ne državu stalnog rata i nametanja moralnih principa, već zemlju širokog puta koja je dovoljno velika da po njoj neprekidno lutate. Zemlju koja može da udomi ljude sa svih strana sveta i da iznedri one koji će o nepravdi u njoj umeti da pevaju.

Vredi se setiti Dilana i zato što je besprekorni poznavalac anatomije ljubavi. I onda kada ona nastaje, kada je slatka, kada požuda učini da se osetimo življim nego ikada. I onda kada bude pakleno teško kada dođe kraj. Zbog toga, ostalo nam je mnogo zbog Dilanovog života. Jer kada se Dilanu slomi srce, nastajala je poezija.

So long honey babe
Where I’m bound, I can’t tell
Goodbye is too good a word, babe
So I just say fare thee well
I ain’t sayin’ you treated me unkind
You could have done better but I don’t mind
You just kinda wasted my precious time
But don’t think twice, it’s all right

Srećan rođendan, Bobe.

 

Autor Miloš Vojinović

 

Naslovna fotografija: AP Photo/Jeff Robbins

 

Izvor oko.rts.rs, 23. maj 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u