Dojče vele: Koalicioni poker bez Angele Merkel

Trenutno skoro sve govori u prilog tezi da će Nemačka posle decenije i po pod Angelom Merkel doživeti potpuno novu političku epohu. To odgovara i raspoloženju u narodu

Dugo se u Nemačkoj postavljalo pitanje samo jedno pitanje: ko će vladati u koaliciji sa demohrišćanima (CDU/CSU)? Ali raspoloženje birača se menja. Karte su ponovo pomešane i u tome najbolje prolaze Zeleni.

Armin Lašet (CDU) je premijer Severne Rajne Vestfalije, najmnogoljudnije nemačke pokrajine koja ima 18 miliona stanovnika. On je nominovani kandidat demohrišćana (CDU/CSU) na parlamentarnim izborima i namera mu je da nasledi svoju partijsku koleginicu Angelu Merkel koja se više ne kandiduje.

Njegov politički stil je sličan stilu njegove prethodnice – on se ne konfrontira, već moderira. Izjavio je da ima „veliko poštovanje prema životnom delu“ Angele Merkel koja je na vlasti od 2005. Šezdesetogodišnji Lašet je na prvom programu nemačke televizije (ARD) podsetio na „četiri svetske krize“ koje je prebrodila Angela Merkel: „Izbeglička kriza, evropska dužnička kriza, svetska finansijska kriza i pandemija“.

Zeleni vode

Još u februaru nikome ne bi palo na pamet da bi demohrišćani posle 16 godina vladavine Angele Merkel mogli da izgube kancelarsko mesto. Tada je Hrišćansko-demokratska unija (CDU), zajedno sa svojom sestrinskom strankom iz Bavarske, Hrišćansko-socijalnom unijom (CSU), u anketi „Trend Nemačke“ imala 34 odsto naklonosti birača i bila daleko ispred Zelenih (21 odsto).

Tri meseca kasnije raspoloženje se promenilo – Zeleni vode sa tri odsto razlike u odnosu na demohrišćane 26:23.

Glavni uzrok takvog preokreta trebalo bi tražiti u višenedeljnoj borbi za kandidaturu između partijskog šefa CDU Armina Lašeta i njegovog bavarskog kolege Markusa Zedera koji je na čelu CSU.

Ali sada je jasno da je Lašet nominovan. On kaže da je pretpostavka da neki kandidat postane kancelar to da on „ima svoje osnovno uverenje“. Lašet tvrdi da ga ima i da će se, ako ga izaberu, truditi da kao kancelar od te funkcije učini najbolje što može.

Još mu ostaje da za četiri meseca, koliko je ostalo do izbora, preokrene raspoloženje birača u svoju korist.

Analena Berbok: Šta znači iskustvo?

Lašetova konkurentkinja zove se Analena Berbok. Ona naglašava da ima „izuzetno veliko poštovanje“ prema položaju nemačkog kancelara: „Naravno da bi bilo nešto posebno da se stane na čelo najveće industrijske zemlje u Evropi“, kaže ona za televiziju RBB.

Berbok ne smatra da je za nju loše što nema iskustvo na vlasti, za razliku od Lašeta koji je pokrajinski premijer. „Šta znači iskustvo? Verujem da u ovakvim vremenima jeste naročito izuzetno važno da kandidat ima životno iskustvo“. Ona dodaje da u to spada i iskustvo majke koja sa decom mora da ostane kod kuće godinu dana.

Analena Berbok na taj način ističe sopstveno pandemijsko iskustvo – ta četrdesetogodišnja političarka ima dvoje dece. Ona samouvereno kaže: „Osim toga, političko iskustvo nije iskustvo učešća u vlasti“.

Politikolog Oskar Nidermajer sa berlinskog Slobodnog univerziteta smatra da bi kandidatkinja Zelenih takve navodne nedostatke zaista mogla da pretvori u prednost. U očima birača ona predstavlja nešto novo, a time je i „nosilac preokreta“.

Olaf Šolc i „volja za liderstvo“

U inostranstvu bi nedostatak iskustva u vladajućoj garnituri bilo shvaćeno više kao mana, smatra Nidermajer. Neko poput aktuelnog ministra finansija i socijaldemokratskog kandidata na izborima Olafa Šolca može se lakše proceniti, pošto ga „godinama znaju iz međunarodnih pregovora“. Šolc i stavlja sve na tu kartu: „Radi se o takvom mestu gde se svetska i evropska politika i politika za Nemačku moraju povezati“.

Pritom ostaju male šanse Socijaldemokrata (SPD) da se domognu mesta kancelara pri konstantno niskom procentu onih koji su im skloni u anketama: oko 15 odsto. Posle osam godina kao manji partner na vlasti uz Angelu Merkel, nemačka socijaldemokratija će opet moći da učestvuje u formiranju vlade samo kao deo tima nekog kancelara i kancelarke iz druge partije.

Najverovatnija kombinacija za njih je učešće u vladi koju bi predvodili Zeleni, a u kojoj bi bili i nemački liberali (FDP). Matematički je moguća i koalicija u kojoj bi umesto liberala ušla Levica, partija bivših nemačkih komunista.

Levica sanja o učešću u vlasti

Skoro nepremostiva prepreka za takvu koaliciju je spoljna i bezbednosna politika. Ono što su Zeleni hteli u svojoj ranoj fazi, osamdesetih, Levica želi i danas – raspuštanje NATO.

Jedna od dvoje predsedavajućih u partiji, Janine Visler, ne vidi nepremostive teškoće u mogućem formiranju koalicije sa učešćem Levice. Ona je sa „radošću i zanimanjem“ doživela glasanje Zelenih protiv produženja mandata nemačke vojske u Avganistanu. A prema njoj kod socijaldemokrata postoji „jasan otpor“ upotrebi naoružanih dronova.

Visler zna da, za razliku od Levice, te dve stranke nisu principijelno protiv učešća nemačkih vojnika u misijama širom sveta: „Mi želimo da okončamo angažovanje Bundesvera u inostranstvu, to je deo našeg osnovnog programa, i njega se svakako držimo“.

Politikolog Oskar Nidermajer smatra da su Zeleni kadri da se povežu sa Levicom, ako bi to bio uslov da se dobije „zelena kancelarka“. Spoljnopolitička razmimoilaženja jesu veliki kamen spoticanja, ali Nidermajer ne sumnja da ljudi iz sve tri partije već rade na iznalaženju „kompromisnih linija“.

Lindner „motivisan više nego ikad“

Kristijan Lindner, predsednik Slobodnih demokrata (FDP) postavlja pitanje o namerama Zelenih: „Da li će gospođa Berbok pristati da joj Levica obezbedi izbor za kancelarku“, pitao se on sredinom maja na partijskom kongresu nemačkih liberala.

U međuvremenu on proklamuje spremnost svoje partije da uđe u koalicionu vladu: „Nikada do sada nisam bio ovako motivisan da vratim FDP u poziciju da preuzme odgovornost za oblikovanje ove zemlje“. Nemački liberali (FDP) su od 1949. skoro pet decenija bili deo vladajućih koalicija.

„Želimo da Nemačka postane modernija, digitalnija i slobodnija“, kaže Lindner. On je inače 2017. odbacio mogućnost učešća u koaliciji sa demohrišćanima i Zelenim, a ovogodišnji izbori za Bundestag u septembru mogli bi da ga stave pred istu dilemu. Tzv. „zeleno-crno-žuta“ koalicija bi bila prva takve vrste na saveznom nivou, isto kao takozvana „semaforska“ koalicija, gde bi, pored Zelenih u koaliciji bile „crvene“ socijaldemokrate i „žuti“ liberali. Potpuna novost bi bila „zeleno-crveno-crvena“ koalicija – crvenu boju pored socijaldemokrata upotrebljava i Levica.

Raspoloženje je promenljivo više nego pre

Trenutno skoro sve govori u prilog tezi da će Nemačka posle decenije i po pod Angelom Merkel doživeti potpuno novu političku epohu. To odgovara i raspoloženju u narodu. U aktuelnom istraživanju Fondacije Bertelsman, 62 odsto ispitanika veruju da bi bilo dobro ako bi se vlada promenila.

„To je najveći procenat od početka devedesetih, otkad se uopšte postavlja to pitanje u anketama“, kaže Robert Ferkamp koji je rukovodio tim istraživanjem.

 

Autor Marsel Firstenau

 

Naslovna fotografija: Maheshkumar Painam on Unsplash 

 

Izvor Dojče vele, 27. maj 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u