Saopštenje Matice srpske povodom pitanja o rodnoj ravnopravnosti

Želimo pre svega da ukažemo na nedopustivost formulacija u zakonu koje obavezuju svakog pojedinca da se u službenoj upotrebi isključivo služe formama rodno osetljivog jezika

Povodom donošenja Zakona o rodnoj ravnopravnosti Matica srpska i Odbor Odeljenja za književnost i jezik poslali su dopis pod naslovom „Rodno osetljivi jezik, femininativi i ravnopravnost polova“ na sledeće adrese: predsedniku Republike Srbije gospodinu Aleksandru Vučiću, predsednici Vlade Republike Srbije gospođi Ani Brnabić, predsedniku Skupštine Republike Srbije gospodinu Ivici Dačiću, ministarki za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Republike Srbije gospođi Gordani Čomić, ministru kulture i informisanja Republike Srbije gospođi Maji Gojković, direktoru Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo gospodinu Dejanu Đurđeviću i predsedniku Ustavnog suda gospođi Snežani Marković.

Rodno osetljivi jezik, femininativi i ravnopravnost polova

Budući da Matica srpska, kao institucija u kojoj se objavljuju važne publikacije iz normativistike srpskog jezika, nije blagovremeno bila konsultovana u vezi sa pitanjem pojedinih domena Zakona o rodnoj ravnopravnosti (u daljem tekstu: Zakon), kao što to nije učinjeno ni kada je reč o Odboru za standardizaciju srpskog jezika, a što smatramo ozbiljnom proceduralnom greškom koja se ubuduće ne bi smela dogoditi, ovaj dopis šaljemo sa zakašnjenjem.

Podržavajući ideju da se donese Zakon o rodnoj ravnopravnosti, usvojen u Skupštini Republike Srbije 20. maja 2021. godine, obraćamo vam se kako bismo skrenuli pažnju na onaj domen teksta Zakona koji se odnosi na upotrebu tzv. rodno osetljivog jezika, definisanog u Zakonu na sledeći način: „jezik kojim se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti, uključujući promene mišljenja, stavova i ponašanja u okviru jezika kojim se služe u ličnom i profesionalnom životu“ (član 6; str. 4).

Ovom prilikom ne želimo da zalazimo u domen jezičke strukture standardnoga srpskog jezika i njegovih tvorbenih modela. Želimo pre svega da ukažemo na nedopustivost formulacija u Zakonu koje OBAVEZUJU svakog pojedinca da se u službenoj upotrebi isključivo služe formama rodno osetljivog jezika, koje se, između ostalog, odnose na upotrebu tzv. femininativa, tj. imenica kojima se referiše o osobama ženskog pola. Na svim mestima u Zakonu u kojima se spominje rodno osetljiv jezik formulacije su upravo takve. One su isključivo obligatornog karaktera i ukazuju na OBAVEZU prilikom upotrebe rodno senzitivnog jezika, što automatski implicira potencijalnu sankciju za primenu svake (prema odredbama donesenog Zakona) rodno „nekorektne“ forme u govorenom i pisanom jeziku:

„Prilikom određivanja posebnih mera moraju se uvažavati različiti interesi, potrebe i prioriteti žena i muškaraca, a POSEBNIM MERAMA MORA SE OBEZBEDITI: […] UPOTREBA RODNO SENZITIVNOG JEZIKA kako bi se uticalo na uklanjanje rodnih stereotipa pri ostvarivanju prava i obaveza žena i muškaraca“ (član 10; str. 6);

„Organi javne vlasti DUŽNI SU DA KONTINUIRANO PRATE ostvarivanje rodne ravnopravnosti u oblasti društvenog života za koju su nadležni, primenu međunarodnih standarda i Ustavom garantovanih prava u toj oblasti, UPOTREBU RODNO OSETLjIVOG JEZIKA u nazivima radnih mesta, položaja, zvanja i zanimanja, kao i da, u okvirima svojih nadležnosti, vode politiku jednakih mogućnosti za žene i muškarce i planiraju, donose, sprovode i JAVNO OBJAVLjUJU REZULTATE POSEBNIH MERA“ (član 25; str. 11);

„Organi javne vlasti i poslodavci koji, u skladu sa zakonima i drugim propisima, obavljaju poslove u oblasti obrazovanja i vaspitanja, nauke i tehnološkog razvoja DUŽNI SU da: […] PREDUZIMAJU, u skladu sa zakonom, MERE KOJE OBUHVATAJU: […] KORIŠĆENjE RODNO OSETLjIVOG JEZIKA, odnosno jezika koji je u skladu sa gramatičkim rodom, u udžbenicima i nastavnom materijalu, kao i u svedočanstvima, diplomama, klasifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama, kao i u drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada“ (član 37; str. 17–18);

„Sredstva javnog informisanja DUŽNA SU DA PRILIKOM IZVEŠTAVANjA KORISTE RODNO OSETLjIV JEZIK i da razvijanjem svesti o značaju rodne ravnopravnosti doprinose suzbijanju rodnih stereotipa, društvenih i kulturnih obrazaca, običaja i prakse zasnovane na rodnim stereotipima, diskriminacije na osnovu pola, odnosno roda i drugih ličnih svojstava, kao i rodno zasnovanog nasilja, nasilja u porodici i nasilja prema ženama“ (član 44; str. 21–22).

Ovom prilikom želimo da skrenemo pažnju na posledice ovakvih rigidnih formulacija:

(1) Mnoge forme femininativa još nisu zaživele u srpskom jeziku i potrebno je vreme koje će pokazati hoće li se one u jezičko tkivo inkorporirati prirodnim putem. Formulacije iz Zakona jasno ukazuju na isključivost, nepostojanje tolerantne politike, pa čak i na prisilno nametanje upotrebe femininativa u standardnom srpskom jeziku. Pri tome se ne uzima u obzir i stav nemalog broja stanovnika Republike Srbije koji ne smatra diskriminišućim upotrebu imenica gramatičkog muškog roda za označavanje osoba ženskog pola. Važno je napomenuti da su među njima i mnogobrojne predstavnice ženskog pola. Drugim rečima, nezanemarljiv broj ženskog dela stanovništva ništa loše ne vidi u tome da neko uz njihovo ime upotrebljava forme poput: šef/rukovodilac/sekretar odeljenja umesto šefica/rukovodilica/sekretarica odeljenja i sl. Zbog toga se i postavlja pitanje: Gde je tu demokratičnost? Ako se ona u Zakonu ogleda u tome da rodno osetljiv jezik bude prihvaćen, zašto se insistira na njegovoj doslednoj upotrebi i među onim govornicima srpskog jezika koji ne zastupaju isto mišljenje? I zašto se ne vodi računa i o tome da bi možda za neku ženu upotreba femininativa bila upravo diskriminišuća, negativno konotirana i nepoželjna?

(2) Ukoliko se u Zakonu insistira na OBAVEZI prilikom upotrebe rodno osetljivog jezika, postavlja se pitanje da li će osobe koje samo iz nepažnje ili neznanja ne upotrebe odgovarajuću formu femininativa za to biti sankcionisane.

(3) Primoravanje stanovništva na upotrebu ISKLjUČIVO rodno osetljivog jezika povlači za sobom duboke rezove u normi standardnog srpskog jezika i, u načelu, nedopustiv jezički inženjering. Budući da norma mora da bude elastično stabilna, svaki vid ovakve radikalne intervencije automatski implicira velik broj rodno nepismenog stanovništva, što je svakako nepoželjno.

(4) Posebnu pažnju skrećemo na deo iz Zakona u kojem se INSISTIRA na upotrebi rodno osetljivog jezika u udžbenicima i nastavnom materijalu, u svedočanstvima, diplomama i u drugim vidovima obrazovno-vaspitnog rada. Primenom ovako rigidnih rešenja tekstovi udžbenika morali bi da se prestrukturiraju na sledeći način (navodimo primer iz udžbenika Geografija, udžbenik za sedmi razred osnovne škole autora D. Šabića i S. Vujadinović, Logos, 2020):

Umesto formulacija poput:

Starosedeoci Amerike su Indijanci i Eskimi (Inuiti). Oni pripadaju žutoj rasi. Preci Indijanaca doselili su se iz Azije. … Indijanci su se proširili i naselili američki kontinent sve do Ognjene zemlje na jugu;

prema odredbama ovog Zakona tekst bi MORAO da glasi:

Starosedeoci/starosedelice Amerike su Indijanci/Indijanke i Eskimi/Eskimke (Inuiti/Inuićanke). Oni/one pripadaju žutoj rasi. Preci/pretkinje Indijanaca/Indijanki doselili/doselile su se iz Azije. … Indijanci/Indijanke su se proširili/proširile i naselili/naselile američki kontinent sve do Ognjene zemlje na jugu.

Sasvim je jasno da se na ovakav način stvara tekst koji opterećuje čitaoca i otežava recepciju, a laka prohodnost udžbenika trebalo bi da mu bude primarni cilj. Ovakve formulacije mogle bi se izbeći jednom uvodnom rečenicom na početku svakog teksta, kojom bi se ukazalo na svest autora o rodnoj ravnopravnosti, na primer:

Termini koji se u (naziv publikacije) upotrebljavaju u gramatičkom muškom rodu mogu da podrazumevaju osobe i muškog i ženskog pola.

Pred svakog autora udžbenika mogla bi se ostaviti otvorena mogućnost da se opredeli za jedan od dva navedena modela: ili doslednu primenu rodno osetljivog jezika ili svojevrsno ograđivanje (u uvodnim napomenama) od bilo kakvih diskriminišućih aluzija putem upotrebe pojedinih formi muškog roda.

(5) Imajući sve navedeno u vidu, predlažemo da se svaka formulacija iz Zakona u kojoj se insistira na isključivoj upotrebi rodno osetljivog jezika preformuliše u tom smislu DA SE DOPUSTI UPOTREBA I FORMI GRAMATIČKOG MUŠKOG I ŽENSKOG RODA PRILIKOM NOMINOVANjA OSOBA ŽENSKOG POLA. Na taj način obezbedila bi se ravnopravnost stavova stanovništva u pogledu upotrebe navedenih formi, niko se ne bi osećao diskriminisanim i svako bi imao pravo da se služi jednim ili drugim vidom izražavanja. Ukoliko se vremenom femininativi toliko uvreže u strukturu srpskog jezika te postanu dominantni u svim vidovima izražavanja, njihovo mesto u jezičkom sistemu može da bude promovisano.

prof. dr Dragan Stanić
prof. dr Isidora Bjelaković
prof. dr Aleksandar Milanović
prof. dr Viktor Savić
prof. dr Slobodan Vladušić
akademik Miro Vuksanović
prof. emeritus Slavko Gordić
akademik Jasmina Grković-Mejdžor
dr Dragana Grbić
prof. dr Jovan Delić, dopisni član SANU
prof. dr Rajna Dragićević
prof. dr Jasmina Dražić
prof. dr Radoslav Eraković
prof. emeritus Dušan Ivanić
prof. dr Kornelija Ičin
prof. dr Vojislav Jelić
prof. dr Mladen Jakovljević
prof. dr Aleksandar Jovanović
prof. dr Marija Kleut
prof. dr Aleksandra Korda Petrović
akademik Aleksandar Loma
prof. dr Goran Maksimović
prof. dr Ksenija Maricki Gađanski
mr Dejan Miloradov
dr Marko Nedić
mr Vasa Pavković
prof. dr Mihajlo Pantić
prof. dr Slobodan Pavlović
prof. dr Zoran Paunović, dopisni član SANU
prof. dr Aleksandar Petrović
prof. dr Mato Pižurica
prof. dr Petar Pijanović
akademik Predrag Piper
prof. dr Valentina Pitulić
prof. dr Jovan Popov
prof. dr Saša Radojčić
Selimir Radulović
prof. dr Gorana Raičević
akademik Slobodan Remetić
Đorđo Sladoje
prof. dr Boško Suvajdžić
prof. dr Jelica Stojanović
prof. dr Sreto Tanasić
dr Dragan Hamović
prof. dr Zorica Hadžić
prof. dr Mladen Šukalo

 

Naslovna fotografija: Wikimedia/Saskafoto, CC BY-SA 3.0

 

Izvor maticasrpska.org.rs, 28. maj 2021.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u