D. Tanasković: A ko će se izviniti sarajevskim Srbima?

Kako njegov bezobalni moralizam vrtoglavo raste, tako se povećava raskorak između Komšićeve predstave o samom sebi i one koja se sve jasnije o njemu izgrađuje

Željku Komšiću đavo baš ne da mira! A možda i nije đavo, nego moral, tj. moralnost.

Hrvatski član Predsedništva BiH, koga većina Hrvata ne priznaje kao svog predstavnika, bolestan je od morala. Odnosno, nemoral svih drugih sem njega, neupitne moralne gromade, toliko ga muči i progoni, da ne propušta nijednu priliku za moralnu prozivku i pridiku, naravno Srbima, a bogme i nekim Hrvatima, onima koji ne bi da budu politički Bosanci.

Ko je bez greha, neka se baci prvim kamenom, reči su Isusa Hrista, a bezgrešni Komšić je toliko uveren u svoju bezgrešnost da svako malo zavrljači pregršt kamenica i odapne čitav roj strela moralne osude.

Kako njegov bezobalni moralizam vrtoglavo raste, tako se povećava raskorak između Komšićeve predstave o samome sebi i one koja se sve jasnije o njemu izgrađuje u bližem i daljem okruženju. Taj raskorak je već postao dramatičan ili tragičan, a i karikaturalan, već prema individualnom doživljaju ovog zamornog političkog igrokaza, odnosno monodrame isluženog glumca koji ne samo da odbija da napusti scenu bosanskog političkog vodvilja, već se, biva, nada i novim ulogama.

Najnoviji čin moralizatorske indignacije Komšićeve etičke nadmoćnosti zbio se u Tuzli.

Na manifestaciji obeležavanja 26. godišnjice pogibije Tuzlaka od artiljerijske vatre na mestu Kapija 25. maja 1995, Komšić je izrekao sledeći sud o moralnoj slabosti državnog vrha Srbije: „Nema dovoljno moralne snage da se kaže – Da, tako je bilo, naneli smo vam zlo i u ime onih koji su ga naneli, izvinite zbog takvog ponašanja. /…/ Politički, odnosno državni vrh Srbije, jednostavno još nije sazreo za bilo kakvu vrstu moralnog, ljudskog, pa i političkog ozdravljenja kada je reč o svemu što se desilo u ratu, zločinu na Kapiji i celoj BiH. Nažalost, tako je i očigledno je da ćemo se morati još dugo nositi s time“.

Teško poštenjačinama i ispravnim građanima BiH, u čije ime, izgleda, govori moralni gorostas Komšić!

Kako li će se oni, jadni, nositi sa takvim komšijama, narodom koji je njegov istomišljenik Bakir Izetbegović pre izvesnog vremena, sa pijedestala iste moralne visine, nazvao lošim, a čije je političko vođstvo bez moralne snage da se odgovorno suoči sa gresima prošlosti, koja u nekim glavama nikako da prođe i da ustupi mesto sadašnjosti!? A o budućnosti i da ne govorimo…

O tome da njegova odozgo saopštena stroga ocena moralnog stanja kolega u Srbiji može biti shvaćena, najblaže rečeno, kao uvreda, a svakako i bezobrazluk nesvojstven u pristojnom političkom i diplomatskom govoru, Komšić, naravno, i ne pomišlja, jer sopstvenu poziciju, poput svojevremeno Krleže, očito smešta iznad „kloake srbijanske i balkanske krčme“.

Nije mu, iz istog razloga, ali sa sumnjivim motivima, nimalo neprijatno da na nekakvo srpsko izvinjenje pozove baš iz Tuzle, gde se tri godine pre masakra na Kapiji, 15. maja 1992, dogodio mučki napad pripadnika Patriotske lige i MUH BiH na kolonu 92. motorizovane brigade JNA, koja se sporazumno povlačila iz kasarne „Husinska buna“. Tada je poginulo približno 200 vojnika, napad je uz podrugljive i cinične komentare prenosila lokalna televizija, a taj čin sramne verolomnosti kasnije je proglašen „Danom odbrane Tuzle“.

Ako za ovaj događaj nije čuo, preporučujemo moralisti Komšiću da pročita knjigu-svedočanstvo Radovana Kecojevića I krv je gorela.

Ko bi trebalo da se izvini poginulim i ranjenim pripadnicima JNA, od kojih su mnogi, premda ne i svi, bili Srbi? Ili to, za razliku od civila izginulih na Kapiji nisu bile žrtve, nisu bili ljudi?

Toliko o Tuzli… Neće to jamačno pokolebati kameno čvrsta dvostruka merila ćudorednog Komšića, ali nije naodmet podsetiti, radi mlađih, a i onih sa sindromom selektivnog pamćenja.

Komšić, u skladu sa svojim (i ne samo svojim) rutinskim manirom, uz tragediju na Kapiji, pominje i srpsku odgovornost za zločine u „celoj BiH“, što bi srpska politička klasa (čitaj: svi Srbi, srpski narod) trebalo da pognute glave prihvati i smerno zatraži izvinjenje.

Uz stalno insistiranje na „genocidu“, traženje izvinjenja postalo je druga opsesivno repetitivna konstanta načina na koji se znatan deo bošnjačke „elite“ obraća Srbiji i njenim predstavnicima.

Kad zatvore oči, verovatno im se u mislima prikazuje veličanstveni moralni čin klečećeg Vilija Branta u Varšavskom getu 1970. godine, s tim što bi oni umesto Branta po svoj prilici voleli da vide Aleksandra Vučića, koga, uzgred, u Srebrenici zamalo zatukoše (moralnim) kamenicama.

S obzirom na njihovu mahom politikantsku i prizemnu instrumentalizaciju, sva učinjena, neučinjena i zahtevana „izvinjenja“ na bivšem jugoslovenskom prostoru jednostavno nemaju nikakvog višeg smisla, čak i ako su data iskreno i u najboljoj nameri.

Kako svaki od naroda učesnika jugoslovenskih ratova iz devedesetih ima i pomno gaji svoju „istinu“ o tim zbivanjima, jedino bi na neki način moglo imati smisla kad bi se svi svima u istom trenutku za sve izvinili, ali bi to obavezivalo na istinsko odustajanje od vođenja politike kao nastavka rata drugim sredstvima, za šta Bošnjaci pretežno nisu među najspremnijima.

Krajem prošle godine nezavisna Međunarodna komisija za utvrđivanje stradanja Srba u ratnom Sarajevu objavila je, na više od 1200 stranica, svoj stručni „Izveštaj“. Među onima koji su ga apriori osudili i odbacili kao pravno, politički i moralno nedopustivi revizionistički akt Republike Srpske i nasrtaj na jedinu pravu „istinu“ o ratu u BiH, bio je naravno i moralista bez mane i straha Željko Komšić.

A ko treba da se izvini sarajevskim Srbima, kojih u gradu na Miljacki praktično više nema? Svakako ne oni drveni etički nadobudnici lišeni poštenja i moralne snage da prihvate i njihovo stradanje kao neodvojivi deo golgote kroz koju je formalno i dalje glavni grad BiH, a objektivno, uz upitnu iskrenu saglasnost Hrvata, samo FBiH, prošao tokom godina građanskog, međunacionalnog i verskog rata.

 

Autor Darko Tanasković

 

Naslovna fotografija: predsjednistvobih.ba

 

Izvor sveosrpskoj.com, 29. maj 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u