Rodno senzitivni jezik u borbi protiv zdravog razuma

„Ovo je najveći atak na srpski jezik od Svetoga Save. Srbi nikad nisu učili jezik, oni ga dobiju sa rođenjem. Ovo je prvi put da se Srbima nameće šta je srpski jezik“, ističe Kovačević

Kovačica više nije samo selo u Vojvodini. Ni trenerka – odevni predmet, apostolke – papuče, dugmetarka – vrsta harmonike. Zanimanja su ostala ista, samo su se nazivi zanimanja i zvanja promenili. Carinik-carinica, metlar-metlarka, pešak-pešakinja, ručni pekar-ručna pekarka, sirar-sirarka, ugljar-ugljarka, ali i biskup-biskupica i đakon-đakonica.

Hrišćanska crkva nijednu ženu ne ubraja u apostole, pravoslavci nemaju žene đakone, ali su uneta u glosarijum (spisak) zvanja, zanimanja, titule i imenovanja žena Priručnika za upotrebu rodno osetljivog jezika. Nameće se pitanje, da li ljudi treba da služe jeziku ili jezik ljudima?

Bilo kako bilo, Zakon o rodnoj ravnopravnosti stupiće na snagu sledećeg četvrtka, a sa njim i nove odredbe o upotrebi jezika. Dok jedni smatraju da ova pravila garantuju ista prava ženama i muškarcima, drugi tvrde da novi zakon zapravo uništava srpski jezik.

Ko će koristiti izraze „bakalinka, barutarka, đubretarka, čitačica brojila, grabljačica, turistička vodičkinja…” još nije poznato, ali zakonom je jasno propisano ko je obavezan da upotrebljava rodno senzitivni jezik. Kaznene mere odnose se na prekršaje organa javne vlasti, poslodavaca, osiguravajućih društava, medija, političkih stranaka, sindikalnih udruženja. Shodno odredbi koja bude prekršena, kazne će se kretati od 50.000 do 2.000.000 dinara, odnosno 5.000 do 150.000 dinara.

U Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog kažu „da nema razloga za brigu”, jer će primena odredbi o rodno odgovornom jeziku početi tek za tri godine, a do tada će se steći uslovi da se, „uz niz podzakonskih akata, prilagodi srpskom jeziku”. I pored ovih obećanja, bura koja se podigla zbog „novogovora” se ne stišava. Odbor za standardizaciju srpskog jezika će, najverovatnije, podneti inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti.

– Ovo je najneustavniji zakon i najveća jezička diskriminacija na kugli Zemaljskoj, jer morate da govorite kako oni kažu. Napravljeno je nasilje nad jezikom – kaže prof. dr Miloš Kovačević, za Novosti.

– Urušava se struktura srpskog jezika, najviše novinarskog izražavanja. Budući da se unificira jezičko izražavanje i to zakonskim nametanjem rešenja, ukida se novinarska samostalnost. Ako zažive kazne, uveren sam da će one biti veće za novinske kuće nego zarada od prodatih primeraka. Najzgodnije bi bilo da navedu da se i pisci moraju pridržavati tih pravila.

Kovačević kaže da će se tek za tri godine, kada počnu da se primenjuju odredbe o rodno osetljivom jeziku, videti koliko su mere represivne:

– Pravi se jezički inženjering. Ne mogu se ništiti mogućnosti koje pruža jezik i umesto onoga što predodređuje struktura, nametati nešto što poništava tu strukturu. Ovo je najveći atak na srpski jezik od Svetog Save. Srbi nikad nisu učili jezik, oni ga dobiju sa rođenjem. Ovo je prvi put da se Srbima nameće šta je srpski jezik. Srbi nisu nikada imali veštački jezik, imali su narodni jezik koji je uveden u književnost od Vuka do današnjih dana.

Ugledni lingvista smatra da je uvođenje obaveznog rodno senzitivnog jezika gore od verbalnog delikta iz vremena komunizma:

– Upotreba rodno senzitivnog jezika je dobra za humoriste, satiričare jer ismeva naš jezik. Ako može govornica, zašto ne može slušalica?! Kad možemo da kažemo – drage naše govornice, zašto ne bismo rekli – drage naše slušalice. To je više za karikaturu srpskog jezika, nego što je to odraz njegove strukture – kaže Kovačević i dodaje da je u Francuskoj rodno senzitivni zakon propao, a da je izbačen iz dokumenata o koheziji EU.

Psiholog dr Žarko Trebješanin smatra da je pitanje rodno senzitivnog jezika, ljudskih prava, ravnopravnosti, odnosa prema LGBT populaciji, deo jednog koncepta koji je u suštini lažna briga o ljudima.

– Umesto stvarnih promena, nudi se simulacija promena – uveren je Trebješanin.

– Ulaguju se ženama time što će reći dekanica ili poslanica, iako svi znamo šta u srpskom jeziku znači reč poslanica. Gramatički rod nema veze sa polom. Ne znam da li će žene bolje da se osećaju kad im kažu akademica ili trenerka. To ide do apsurda. Apsolutno sam za to da žene imaju bolje uslove za školovanje, platu i da napreduju prema svojim sposobnostima.

Ali, ovde nije reč o tome, već o potrebi da se izravnaju nejednakosti, a da se pritom ne radi ništa što zaista ide u korist žena. Čovek može da se ogreši o pravopis i o srpski jezik i niko ga neće kazniti zbog toga, ali ako ne upotrebimo reči koje nam „inženjeri” jezika propisuju, bićemo kažnjeni. To je neviđena bahatost.

Da je vrag odneo šalu potvrđuje dopis članova odbora Odeljenja za književnost Matice srpske državnom vrhu Srbije i predsedniku Ustavnog suda Snežani Marković.

– Želimo pre svega da ukažemo na nedopustivost formulacija u Zakonu koje obavezuju svakog pojedinca da se u službenoj upotrebi isključivo služe formama rodno osetljivog jezika koje se, između ostalog, odnose na upotrebu tzv. femininativa, tj. imenica kojima se referiše o osobama ženskog pola – navodi se u pismu.

– Mnoge forme femininativa još nisu zaživele u srpskom jeziku i potrebno je vreme koje će pokazati hoće li se one u jezičko tkivo inkorporirati prirodnim putem. Formulacije iz Zakona jasno ukazuju na isključivost, nepostojanje tolerantne politike, pa čak i na prisilno nametanje.

Nemali broj stanovnika Srbije ne smatra diskriminišućim upotrebu imenica gramatičkog muškog roda za označavanje osoba ženskog pola. Gde je tu demokratičnost? Ako se ona u Zakonu ogleda u tome da rodno osetljiv jezik bude prihvaćen, zašto se insistira na njegovoj doslednoj upotrebi i među onim govornicima srpskog jezika koji ne zastupaju isto mišljenje? I zašto se ne vodi računa i o tome da bi možda za neku ženu upotreba femininativa bila upravo diskriminišuća, negativno konotirana i nepoželjna?

Akademici, univerzitetski profesori i književnici u pismu navode da primoravanje stanovništva na upotrebu isključivo rodno osetljivog jezika povlači za sobom duboke rezove u normi standardnog srpskog jezika.

Upotreba rodno osetljivog jezika primenjivaće se u udžbenicima i nastavnom materijalu. U pismu članova Matice srpske naveden je primer kako bi izgledao „korektan” tekst u udžbeniku geografije za sedmi razred. Tekst „Starosedeoci Amerike su Indijanci i Eskimi (Inuiti). Oni pripadaju žutoj rasi. Preci Indijanaca doselili su se iz Azije… Indijanci su se proširili i naselili američki kontinent sve do Ognjene zemlje na jugu”, prema odredbama Zakona morao bi da glasi:

„Starosedeoci/starosedelice Amerike su Indijanci/Indijanke i Eskimi/Eskimke (Inuiti/Inuićanke). Oni/one pripadaju žutoj rasi. Preci/pretkinje Indijanaca/Indijanki doselili/doselile su se iz Azije… Indijanci/Indijanke su se proširili/proširile i naselili/naselile američki kontinent sve do Ognjene zemlje na jugu.”

– Sasvim je jasno da se na ovakav način stvara tekst koji opterećuje čitaoca i otežava recepciju, a laka prohodnost udžbenika trebalo bi da mu bude primarni cilj – zaključuju članovi Matice srpske.

Dedice i bapci

U Priručniku za upotrebu rodno osetljivog jezika, koji su napisale Hristina Cventičanin Knežević i Jelena Lalatović, oštećeni su muškarci. Naime, u poglavlju u kome su date titule i zvanja u muškom i ženskom rodu, zanimanje babica napisano je samo u odeljku za žene. Građani Srbije su u dilemi da li će muškarci koji učestvuju u zbrinjavanju žena pre, tokom i posle porođaja kad primena rodno osetljivog jezika zaživi biti dedice ili bapci. Takođe im nije jasno kako će se rešiti problem medicinskih sestara, da li će dobiti kolege – medicinsku braću ili će one postati medicinske tehničarke.

Jankovićeva: Bez tenzija

– Koristim rodno senzitivan jezik i smatram da je to u redu – kaže za Novosti Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

– Ne bi trebalo da se podižu tenzije. Primena odredbi koje se odnose na jezik je odložena i ispred nas je mnogo posla. To nije ni strašno, ni teško. Mnogo su opasnije tvrdnje da će nam primena odredbi o jeziku ai stabilni, ne mogu tek tako da se poruše. Razloga za brigu nema. Biće malo više objašnjenja, obuka, a priča o milionskim kaznama je besmislena.

Savić: Sloboda pisca

– Obavezna upotreba rodno senzitivnog jezika ne može da važi za pisce. Upravo pisci u svojim knjigama ruše sva pravila takozvanog standardnog ili oficijelnog jezika – kaže književnik Milisav Savić.

– Pravo pisca je da izabere koju će vrstu reči da koristi i ne verujem da iko može to da nam zabrani. Nadam se da će i novinari da se izbore za tu vrstu slobode i da neće upotrebljavati reči koje im glupo zvuče. Ni meni nije najjasnije da li ćemo za tri godine biti svi Srbi ili će nas zbog jezika podeliti na Srbe, Srpkinje i Srpčad.

 

Autor Dragana Matović

 

Naslovna fotografija: Tim Mossholder on Unsplash 

 

Izvor Večernje novosti, 30. maj 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u