Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић (Фото: Танјуг/Драган Кујунџић)

Čomićeva poziva lingviste na dijalog o primeni zakona

„Mi smatramo da su oni naučnici, da su oni istraživači, izvanredni lingvisti, čuvari tradicije srpskog jezika i očekujemo ih u ministarstvu sa dobrim savetima“

Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je stupio na snagu pre dva dana, izazvao je brojne polemike u javnosti. Ideja je bila da novi zakon treba da donese bolju uravnoteženost među polovima, između ostalog, zbog čega su uvedena i dva nova oblika diskriminacije ‒ polno i seksualno uznemiravanje i segregacija.

Najveća polemika je ipak nastala o rodno osetljivom jeziku. Protiveći se zakonu, Odbor za standardizaciju srpskog jezika SANU uputio je javnosti dopis u kome se između ostalog kaže:

„Zakon o rodnoj ravnopravnosti – kojim se, kako Vlada navodi, unapređuje institucionalni okvir i stvaraju uslovi za sprovođenje politike jednakih mogućnosti za žene i muškarce – direktno zalazi u problematiku srpskoga standardnog jezika, jer propisuje, čak pod pretnjom kazni, i upotrebu rodno senzitivnog jezika. A normiranje upotrebe standardnog jezika nije, niti može biti u ingerenciji vlade, nego isključivo u ingerenciji jezičke struke i nauke.”

Srbističku struku i nauku u pogledu svih pitanja standardizacije srpskog jezika predstavlja Odbor za standardizaciju srpskog jezika. Odbor za standardizaciju srpskog jezika je naučno-stručno telo koje su obrazovale sve institucije sa celokupnog srpskog jezičkog prostora u čijem je delokrugu i briga za očuvanje i negovanje srpskog jezika. Jedan od zadataka odbora jeste i davanje predloga državnim organima radi svrsishodnih rešenja u oblasti jezičke politike.

Sa druge strane, Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, obilazeći Rasinski okrug, za Politiku je dala izjavu o važnosti srpskog jezika i očekivanjima.

‒ Ono što mi očekujemo jeste da pozitivno odgovori na naš poziv i Odbor Srpske akademije nauka i umetnosti da učestvuju zajedno sa nama, ravnopravno i savetodavno, kako da primenimo odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Sa zadovoljstvom ćemo ponuditi razgovor i Matici srpskoj, koja takođe pokazuje zabrinutost za formu srpskog jezika. Mi smatramo da su oni naučnici, da su oni istraživači, izvanredni lingvisti, čuvari tradicije srpskog jezika i očekujemo ih u ministarstvu sa dobrim savetima, a na zadovoljstvo i žena i muškaraca u Srbiji. Kao što očekujemo i najmanje 40 odsto žena u članstvu Srpske akademije nauka i umetnosti. Tih žena ima, treba ih samo izabrati – naglašava ministarka Čomić.

Da li ćemo u budućnosti govoriti i pisati drugačije, kao na primer, vodičica/vodičkinja, vatrogaskinja/vatrogasilja, psihološkinja, virusološkinja, filološkinja, borkinja… ostaje da se vidi.

 

Autorka Sandra Savić 

 

Naslovna fotografija: Tanjug/Dragan Kujundžić

 

Izvor Politika, 03. jun 2021. 

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u